Most između unutrašnjeg sveta i spoljašnjeg pejzaža

Valjevo – Zanimljiva izložba pod nazivom „...kao slika (lepa)” valjevskog slikara Miodraga I. Antonića otvorena je u Gradskoj galeriji Narodnog muzeja u Valjevu. Autor, Valjevac, samostalni umetnik, od 1994. godina član ULUS-a, predstavio je izabrane slike iz poslednjih ciklusa rađenih posle pandemije.  
„Slikarstvo Miodraga I. Antonića oslikava retku posvećenost zavičajnim motivima, egzistencijalnim temama i likovnoj izražajnosti koja izmiče pukom dekorativizmu. Njegov opus predstavlja most između unutrašnjeg sveta i spoljašnjeg pejzaža, u kojem su boja, potez i svetlost ne samo sredstva izraza već i nosioci emocije, sećanja i tihe melanholije”, naveo je akademski slikar Zoran Mujbegović u tekstu koji prati katalog izložbe. 
Dodao je da u Antonićevim pejzažima „prepoznajemo Valjevo i širu okolinu, ne kao topografski precizne prikaze, već kao prizore filtrirane kroz emocije, setu i umetnikov doživljaj prolaznosti”. Posebnu dimenziju njegovom slikarstvu daje prisustvo ornamentike koja je snažno ukorenjena u narodnoj tradiciji Srbije i kroz upotrebu stilizovanih simbola, geometrijskih figura i motiva koji podsećaju na narodne vezove, tapiserije i arhitektonske detalje, on stvara most između prošlih i savremenih umetničkih izraza, ističe Mujbegović. Još jedan važan lajtmotiv u Antonićevom delu je žena – figura koja se pojavljuje u njegovim radovima ne samo kao estetski objekat već i kao nosilac simboličkog značenja. 
„Žena u njegovim slikama često ima spiritualnu dimenziju, ona nije samo fizičko biće već utelovljenje unutrašnje snage, tajne i prošlih vremena. Kroz nju Antonić istražuje teme ljubavi, patrijarhalnog nasleđa, plodnosti, ali i boli, gubitka i prolaznosti”, ukazuje Mujbegović. 
Mnogo rečitiji pred platnom nego pred novinarskim mikrofonima, Miodrag Antonić je u kratkoj izjavi naveo da je osnovna tema predstavljenih dela – žena:
– U ovom modernom svetu se više ne zna ko je muško, a ko žensko, dok sam ja tradicionalista... Zato, ostala je žena, od nje sve zavisi. 
Jedno vreme su, navodi, na njegovim delima dominirali tamni motivi, a onda je, ni sam ne zna zašto, počeo da slika na oker pozadini i sada ta oker svugde izbija. Šta će dalje biti, ne zna... Izduženi likovi čine njegova dela prepoznatljivim. Sada je napravio i „dodatak”... 
– Ja ih uvek malo „deformišem”... Na ovim novim slikama uglavnom su glave veće, a to je uticaj ovih „selfija”. Svi se slikaju nešto odozgo i sve su glave veće i onda ja na slikama pravim kao da je „selfi”... To je ta priča – navodi Antonić. 
Ovaj samostalni umetnik rođen je 1962. godine u Valjevu, prvu samostalnu izložbu imao je pre 39 godine u valjevskom Omladinskom centru. Osim u svom gradu, izlagao je u Beogradu, francuskom gradu Li Le Lanoju, zatim u Mionici, Lajkovcu, Šapcu, Ubu, Mačvanskom Prnjavoru. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi i likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.

Fino tkanje crteža i boja

Miodrag Antonić u svoj „čudesni svet slikarstva uvodi nas kroz fino tkanje filigranskih crteža i boja, ispisujući nanovo neke od priča koje se nikada ne smeju zaboraviti”, ocenila je Jelena Nikolić Lekić, direktorka Narodnog muzeja Valjevo. 
– Istinito i hrabro pripoveda nam slikar o tome koliko se voli žena, kako se čuva zemlja, kako se pamti prošlost i na čemu se gradi budućnost. Miodragu Antoniću, kao retko kome, pošlo je za rukom da svoje likovno stvaralaštvo dovede u neraskidivu vezu sa identitetom podneblja iz koga potiče, ali i da lepotom svoje slike opčini i svakog putnika namernika koji će bar deo tog utiska poneti sa sobom iz našeg grada u svet – istakla je ona.