Tramp i globalna komunalna delatnost

Megaloman, vizionar, ekscentrik... – ovi i ovakvi epiteti neretko stoje uz novoizabranog, starog a novog predsednika Sjedinjenih Država, povratnika Donalda Trampa. Jedni ga osuđuju i vređaju, drugi mu se dive i obožavaju ga, a malo ko je indiferentan prema onome što radi i iskazuje. Svakako se može reći da ima istine u tumačenju i jedne i druge strane, ali ono što je važno jeste pokušati da se stvari sagledaju jasno, bez paušalnih ocenjivanja i ličnih želja i potreba. 
Ljudi se najlakše vezuju za dezinformacije koje bi želeli da čuju i najlakše usvajaju one stavove za koje bi voleli da podražavaju stvarno stanje stvari, te kroz nekritičko sagledavanje onog što nam je dato olako uzimaju kao nesumnjivo ono što im lično odgovara i prija. 
Što se Donalda Trampa tiče, podjednako je tačno da je vizionar kao i da je ekscentrik. Međutim, njegova vizija uglavnom nije strateška i hirurški precizna već „lepo upakovana želja”. U jednom intervjuu s početka 2024. godine Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, otvoreno je govorio da Tramp nema strategijsku viziju stvari već da isključivo razmišlja u dolarima i centima. Smatrajući da Tramp nije podoban da obavlja funkciju predsednika, Bolton ga je napustio. 
U to isto vreme, početkom 2024. godine, kao bivši predsednik, Tramp nije prestao da iznenađuje svojim izjavama, poput recimo one kako bi ohrabrio Rusiju da napadne sve one članice NATO-a koje ne izmiruju svoje finansijske obaveze u okviru alijanse. Olaf Šolc, ali i mnogi drugi državnici i diplomate, bili su tada zatečeni i nedvosmisleno osudili takvo ponašanje Trampa. 
Grubo, godinu dana nakon toga, Tramp je na svojoj novoj, povratničkoj inauguraciji najavio početak „zlatnog doba Amerike”. Berni Sanders je bio jedan od onih koji su oštro kritikovali Trampovo inauguraciono izlaganje. Tramp se nije fokusirao na sve veću nejednakost u zemlji, zdravstveni kolaps, probleme s kojima se suočavaju radničke porodice već je govorio o nekim sasvim drugim stvarima, rekao je otprilike Sanders. Dalje, nedavno, odnosno krajem januara i tokom februara ove godine, Tramp je više puta pominjao Ukrajinu i Gazu, ali ne u kontekstu nekih realnih rešenja i procena već kroz određene „komunalne zahvate i akcije”. Ukrajinski problem, čini se, zapravo je svojevrsna komunalna priprema terena za američki pristup retkim metalima kao uslovu za dalju saradnju i pomoć toj zemlji. Ukratko, kako su mnogi sasvim dobro ocenili, Tramp je biznismen koji je igrom slučaja i predsednik Amerike. Sada kad je teren spreman za „rudarenje”, Tramp želi da se američka pomoć plati i nadoknadi te da Zelenski da odrešene ruke Americi za pristup prirodnim bogatstvima Ukrajine. Što se Gaze tiče, izgleda da je i tamo trajao komunalni proces „doterivanja terena” za tzv. rivijeru Bliskog istoka. Kako Tramp navodi, plan je vrlo jednostavan – potrebno je da Amerika preuzme Gazu, raseli stanovništvo i napravi „mali kapitalistički raj” (za sve osim za Palestince). To će, u okviru određene utopije gospodina Trampa, postati nešto nalik na „novi Atlantik Siti”. 
Palestinci su, naravno, šokirani i već je najavljena osveta i zbog same pomisli o bilo kakvoj „rivijeri” na tom prostoru. Setimo se samo da je tokom petnaest meseci sukoba uništeno više od šezdeset odsto infrastrukture u Gazi, uključujući škole, bolnice i sl. Da li je zapravo sukob u Gazi samo svojevrsna „komunalna priprema terena”? Ima li još nečega na planeti Zemlji da je sveto i neotuđivo ili sve može potencijalno postati „zanimljiva roba” onih koji bi sve da kupe i prilagode tržištu? Niko, pa ni mi ovde, izgleda da na to nije imun. Ako sve može da se kupi, da li to znači da sve mora i da se proda? Nedavno je otpočeo i Trampov „carinski rat”. Smisao tog rata, duboko verujem, nije toliko sama zarada koliko procena snaga drugih država. Čovečanstvo polako ulazi u najozbiljniju fazu hladnog rata.

 *Filozof

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista