Sve više glasova u SB UN protiv mandata Kristijana Šmita

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Stvoren je narativ da je sve ono što Bošnjaci govore u Savetu bezbednosti UN prihvaćeno kao definitivno, sve do trenutka dok se nije čuo govor srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović, koji je bio istorijski, ocenio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

„Zahvaljujem svima koji su bili objektivni u SB UN. Nama Srbima ne treba navijač sa strane, nama trebaju objektivno sagledane činjenice. Ako mislite da je Šmit visoki predstavnik, hajde da glasamo. I drugo što je Cvijanovićeva tražila jeste da se napravi nepristrasna, nezavisna komisija za bezbednost, te da se sagleda pravna situacija i pravna činjenica”, dodaje Dodik uz napomenu da se u Srpskoj zna da „neke stalne članice SB razgovaraju o tome kako završiti lažnu epohu Šmita i OHR-a”.

On je za Radio-televiziju RS rekao da je priča Šmita u SB UN u utorak bila mučna, posebno kada je govorio da problemi nastaju onog trenutka kada sam presuđen. „A o tome zašto sam presuđen ne govori. Videli smo na sednici SB UN odlučan stav Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja nestalnih članice SB, a govore veoma neutralno. Mogu reći da je očekivan stav SAD, koji je bio veoma izbalansiran”, navodi Dodik i ističe da je priča o separatizmu u RS lažna, jer Srpska predlaže povratak na Dejtonski mirovni sporazum. Otpravnik poslova pri Stalnoj misiji Srbije u UN Radomir Ilić konstatovao je u obraćanju na sednici da je problem funkcionalnosti BiH uzrokovan stranim uplitanjima, a ne domaćim inicijativama. On je podsetio da Srbija kao potpisnica Dejtonskog sporazuma smatra opravdanim zahteve RS za vraćanje njenih nadležnosti.

„Nacionalno preglasavanje i nametanje rešenja odlukama ne mogu dati trajna rešenja u BiH. Time se krše ustavnom definisana prava konstitutivnih naroda i nadležnosti entiteta”, naveo je on.

On je istakao da je pravosudni proces protiv Dodika politički motivisan i i da se pri tome pravosudne institucije zloupotrebljavaju u političke svrhe, podsetivši da je Interpol odbio da izda međunarodnu poternicu za zvaničnicima Srpske, upravo uz obrazloženje da je proces politički motivisan. Ilić je istakao da postupci Kristijana Šmita, koga Savet bezbednosti nije potvrdio za visokog predstavnika u BiH, nisu u skladu s mandatom koji je definisan Aneksom 10, niti su demokratski prihvatljivi.

Predstavnik SAD u Savetu bezbednosti Džon Keli rekao je u obraćanju da Amerika ostaje posvećena Dejtonskom sporazumu i poziva sve političke lidere u BiH da se angažuju u konstruktivnom dijalogu radi postizanja veće stabilnosti.

„Pozivamo političke lidere na deeskalaciju i da izbegavaju akcije koje mogu da povećaju nestabilnost ili nasilje u BiH, kao i da se angažuju u konstruktivnom dijalogu radi postizanja veće stabilnosti”, rekao je Keli i naglasio da se Amerika „čvrsto protivi secesiji i destabilišućoj retorici”, te da podržava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH. „Uvažavamo značaj OHR-a u pružanju podrške primeni civilnog aspekta Dejtonskog sporazuma”, naveo je Keli.

Svoje utiske o toku sednice dao je i ambasador BiH u UN Zlatko Lagumdžija koji smatra da su „Moskva i Banjaluka doživele poraz u Savetu bezbednosti”. U reagovanju, poslanik u Skupštini RS Srđan Mazalica kaže da je „bošnjačko-šmitovska koalicija na tankom ledu”. „Šmit je za svoje nelegalne aktivnosti dobio siromašnu podršku, a Lagumdžija i nije bio akter, već slušalac kojem nije bilo dobro”, kaže Mazalica.

I Cvijanovićeva je ocenila da je „Šmit potonuo” i da se stvari menjaju, istakavši da i oni koji su rekli da podržavaju poziciju visokog predstavnika „nisu rekli da podržavaju nakaradna bonska ovlašćenja, već njegovu dejtonsku ulogu”.

„Pogledajmo veliku petorku. Rusija i Kina apsolutno svesne da probleme u BiH pravi Šmit, kao i da je njegovo postavljenje izvrdavanje Dejtonskog sporazuma. SAD daje podršku dejtonskoj poziciji visokog predstavnika, ali ne zagovara, niti brani takozvana bonska ovlašćenja. To je ogroman pomak. Ne etiketiraju krivce, traže ono što i mi zagovaramo u Srpskoj”, rekla je Cvijanovićeva. Kaže da stav Ujedinjenog Kraljevstva nije iznenađenje, ali jeste Francuske ‒ na čemu, kako navodi, treba raditi.

Profesor FPN u Banjaluci Miloš Šolaja izjavio je da je Cvijanovićeva u SB UN iznela predloge za izlazak iz krize. Kako je naveo, Šmit nema podršku SB UN, te dodaje da Rusija i Kina nisu glasali za njega. „Od pet velikih sila u SB UN, ostale su dve, Velika Britanija i Francuska, koje održavaju stavove EU, ostale tri članice više ne shvataju Srbe kao ’glavne krivce’. Mogli smo to da vidimo u obraćanju u SB UN, jer je ambasador Ruske Federacije napustio sednicu tokom obraćanja Šmita. Takođe i ambasador Kine je istakao da je Šmit dodatno pogoršao situaciju u BiH”, istakao je Šolaja.