Da li „gradne panda” može postati ključna za uvećanje privredne aktivnosti

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni BDP Srbije je u prvom tromesečju ove godine međugodišnje uvećan za oko dva odsto. Uprkos usporavanju, privredna aktivnost Srbije je, prema evidenciji Evrostata, i dalje visoko pozicionirana među evropskim ekonomijama. Industrijska proizvodnja je u martu 2025. veća za 6,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a snažan međugodišnji rast prerađivačke industrije koji je zabeležen u martu sasvim izvesno će se ponoviti i narednog meseca usled efekta niske osnovice za poređenje, navodi se u najnovijem izdanju MAT-a.

Inflacija je u martu 2025. smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U okviru nebazne komponente najveći doprinos mesečnoj inflaciji dalo je povećanje cena povrća od 1,8 odsto i voća od 1,9, kafe od 1,7 i alkoholnih pića od 0,8 procenata. S druge strane, zabeleženo je smanjenje cena goriva za putničke automobile, i to benzina za 2,1 odsto i dizela za 1,7.

U okviru bazne komponente, najveći doprinos mesečnoj inflaciji u martu 2025. doprinelo je povećanje cena snabdevanja vodom od 1,2 odsto i odvođenja otpadne vode od 2,7, povećanje cena lekova, medicinskih uređaja i nebolničkih usluga u zdravstvu od 0,3 odsto i povećanje cena guma za vozila od 1,4 odsto. Bazna inflacija u najužem smislu ne obuhvata rast cena energije, prehrambenih proizvoda, hrane i bezalkoholnih pića, alkoholnih pića niti cigareta. Stavke koje ulaze u obračun bazne inflacije u najužem smislu čine 45,66 odsto potrošačke korpe u 2025. godini.

Dugoročni trend industrijske proizvodnje u prva tri meseca ove godine stagnira na nivou koji je za oko 1,5 odsto viši u odnosu na prošlogodišnji prosek. Proizvodnja je izložena negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…), posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni. U iščekivanju prvih negativnih efekata Trampove trgovinske politike, tračak optimizma je jedino izglasavanje funkcionalne vlade u Berlinu, navode u MAT-u.

U takvim nepovoljnim eksternim okolnostima u Srbiji je konačno pokrenuta proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici u Kragujevcu – „fijat grande pande”. To se vidi i iz rezultata oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica koja je u martu međugodišnje uvećana za 20,3 odsto.

U kojoj će se meri ova proizvodnja omasoviti i da li može postati ključna poluga uvećanja privredne aktivnosti i robnog izvoza ove godine i dalje je neizvesno, ali nema sumnje da će ona amortizovati pomenuti carinski „cunami” koji će zbrisati deo evropske proizvodnje automobila.

Drugi veliki rizik za ovogodišnju industrijsku aktivnosti predstavlja pretnja sankcionisanja „Naftne industrije Srbije” (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Po treći put je dobijen rok za postizanje dogovora (licenca ističe krajem juna), što je odlično. Međutim, mora se što pre doći do trajnog rešenja kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala.