Bila je to jednostavna ideja u pravo vreme

S pravom se može reći da je „Nouvelle Vague” jedan od najpoznatijih francuskih pop projekata i jedinstven fenomen – njihova stilizacija najboljih „novotalasnih” pesama već dugo stalno puni klupske prostore širom sveta. Kao znak vremena, ova grupa nam ukazuje da je moguće zavoleti dobru muziku i posredstvom „Jutjuba”, bez ikakvog prethodnog znanja. Nedavno smo imali priliku da razgovaramo sa Markom Kolinom, njihovim osnivačem, uoči gostovanja u Domu omladine Beograda 14. maja 2025, do kojeg dolazi dvostrukim povodom: dve decenije od izlaska njihovog prvog albuma i nedavnog objavljivanja novog izdanja, posle pauze od par godina.

Naziv vašeg najnovijeg albuma je „Should I Stay Or Should I Go?” (obrada slavne numere grupe The Clash – prim. aut.), da li ste i vi imali istu dilemu nakon što je pre nekoliko godina preminuo Olivije Libo, vaš dugogodišnji saradnik i suosnivač benda „Nouvelle Vague”? Očigledno ste odlučili da ostanete i nastavite da radite – ali kakav vam je bio osećaj da prvi put snimite ploču bez Olivijea?

Očigledno je bilo drugačije, ali ja sam u prošlosti već uradio mnogo obrada pesama bez njega, kao što su „Dancing with Myself” (Billy Idol) ili „Fade to Grey” (Visage), tako da sam znao da je to i te kako moguće. Ideja svakako nije bila da se on zameni... U svakom slučaju, nikada više nećemo dobiti nijedan njegov sjajan gitarski aranžman, pa je zato ovaj novi album više orijentisan na klavijature.

Ideju „Nouvelle Vague” osmislili ste vi i Olivije – to je postmoderni koncept zasnovan na stilizaciji „novog talasa”. Kako ste došli do originalne inspiracije da uradite bosa nova obradu tako fatalističke ljubavne pesme kao što je „Joy Divison” – „Love Will Tear Us Apart”?

Na početku sam imao viziju jedne mlade devojke kako peva tu pesmu na plaži u Rio de Žaneiru, samo uz pratnju bosa nova gitare. Želeo sam da nešto takvo čujem i u stvarnosti, jer sam pomislio kako može biti veoma lepo. A onda sam shvatio da je u pitanju dobar način da pokažem kako su „novotalasni” i post pank bendovi napisali prelepe pesme, klasike moje generacije. Usledile su druge obrade i naš debi album je snimljen 2004. godine, sa puno bosa nova i latino džez verzija važnih numera iz doba „novog talasa”.

Da li ste na početku karijere sastava „Nouvelle Vague” bili iznenađeni što je sve tako dobro funkcionisalo? Šta je vaš tajni sastojak – zašto su ljudi toliko zavoleli vaš stil?

Kao što sam rekao, to je bila samo jednostavna ideja, ali u pravo vreme i verovatno na pravom mestu. Nemam drugo objašnjenje. Naravno da sam bio iznenađen, posebno kada sam shvatio da većina „fanova” zapravo ne zna originalne kompozicije koje su meni bile tako drage, poput „In a Manner of Speaking” ili „Dance with Me”. Mislim da je taj miks „pank pesama sa sjajnim tekstovima”, koje izvode devojke na akustični način, nekako pronašao svoj put do mnogih ljudi i njihovih srca i tamo odjeknuo. A ako bih bio neskroman, rekao bih da smo možda ipak i mi prosto dobri umetnici, sa originalnim pristupom bavljenju muzikom.

U međuvremenu ste postali svojevrstan fenomen. Gde ste imali najviše uspeha, u kojim gradovima širom sveta, na kojim koncertnim tržištima i kako to objašnjavate?

Teško je reći i ne bih se upuštao u analizu, ali ako je verovati podacima, izgleda da smo veoma popularni u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Turskoj. Međutim, imamo sjajne svirke gotovo svuda u svetu.

Kada ste počinjali, pesme koje ste obrađivali su doživljavane kao deo kulturne baštine. Mogli smo ih često čuti na radiju. Sada imamo potpuno drugačije medijsko okruženje zasnovano na internetu i otkrivanju muzike preko „Jutjuba”. Ima li sadašnja publika isto shvatanje autora „novog talasa” kao važnih umetnika? Da li uopšte prepoznaju ove pesme kao deo svog nasleđa?

To je dobro pitanje. Nisam siguran, ali mislim da je naša publika veoma različita. Imamo prave fanove „novog talasa”, ali takođe i ljude koji uopšte ne znaju originale. Video sam to još 2005. godine, kada se „Jutjub” pojavio – ljudi su nas odjednom otkrivali preko naših video-zapisa i koncerata što su bili okačeni tamo, a da nisu imali nikakvo prethodno objašnjenje ko smo mi i šta radimo. Kao što ste rekli, ranije su štampa i radio sami objašnjavali naš koncept publici… No, od tad je publika počela sama da nas otkriva i izgleda da to još uvek radi.

Ko su vaši omiljeni umetnici „novog talasa” svih vremena i zašto?

Hmm… „The Cure”, zbog trilogije albuma izdatih između 1980. i 1982. godine („Seventeen Seconds”, „Faith”, „Pornography”), i posebno artistički briljantnog načina na koji su sebe ponovo osmislili nakon toga. „Depeche Mode”, zbog pisanja savršenih kompozicija, i posebno Martin Gor, zbog evolucije njihovog stila. Ali ja sam takođe veliki obožavatelj sastava „Human League”, „New Order”, „Joy Division”, „The Clash”…

Vaš prvi koncert u Beogradu bio je u Domu omladine 2006. godine. Po čemu se sećate ovog događaja? Nakon toga ste se više puta vraćali u Beograd i Srbiju. Šta je to što naša publika može očekivati od benda „Nouvelle Vague” ovog puta, ponovo u Domu omladine Beograda?

Dobro se sećam ovog prvog koncerta u Beogradu – jer je bio potpuno rasprodat i vladala je divlja energija! Neki ljudi su ulazili u salu kroz prozor našeg toaleta, haha! Imali smo odličan afterparti i u malom klubu kasnije. Sada slavimo 20 godina našeg prvog albuma, a imamo i novu ploču da predstavimo, tako da se nadamo da ćemo svi zajedno ponovo uživati!