Država disciplinuje nesavesne roditelje

Katarina Đorđević

Svaki treći brak u Srbiji završi se razvodom, a u gotovo polovini razvedenih brakova postoje deca o kojima su, po slovu zakona, oba roditelja dužna da vode računa i nakon razvoda. O nepoštovanju zakona veoma ilustrativno govori činjenica da oko 200.000 roditelja smatra da je sa prestankom bračnog prestao i njihov roditeljski status i ne plaća izdržavanje za svoje dete. Istraživanje Centra za mame svedoči da čak 44,5 odsto očeva iz razvedenih brakova ne plaća alimentaciju, a od onih koji ispunjavaju ovu zakonsku obavezu, 46 odsto to ne radi redovno, dok veliki broj očeva fiktivno umanjuje svoje prihode kako bi im na sudu bila određena što manja alimentacija.

Zbog toga je brojne samohrane roditelje obradovala vest da je krajem aprila Narodnoj skupštini upućen Predlog zakona o alimentacionom fondu, kojim država na sebe preuzima obavezu isplaćivanja alimentacije, u slučaju da dođe do zastoja u naplati alimentacije. Zakonom je predviđeno da se fond osniva na neodređeno vreme i da njime upravlja ministarstvo zaduženo za porodičnu zaštitu, kao i da će za tekuću godinu biti obezbeđeno 500 miliona dinara u budžetu Srbije. Ovim zakonom naša zemlja ispunjava svoju dužnost utvrđenu Konvencijom o pravima deteta tako što propisuje odgovarajuće mere u cilju pružanja pravovremene finansijske podrške detetu u slučajevima u kojima roditelj ili drugi srodnik ne izmiruje dužnosti izdržavanja, a ne postoji mogućnost sprovođenja postupka prinudne naplate.

Podsećanja radi, ideja o donošenju Zakona o alimentacionom fondu ima kratku prošlost, ali dugu istoriju. Udruženja civilnog društva duže od petnaest godina traže usvajanje ovog zakona, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 8. marta ovu temu ponovo stavio u fokus javnosti najavivši osnivanje alimentacionog fonda, koji bi trebalo da reši mnoge probleme samohranih roditelja. Ideja alimentacionog fonda sadržana je i u prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije 2011. godine, a Stranka slobode i pravde je 2021. predstavila inicijativu za uvođenje alimentacionog fonda. U julu prošle godine u proceduru Narodne skupštine ušao je dugo najavljivani Predlog zakona o privremenom izdržavanju dece iz alimentacionog fonda.

Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra, podseća da su brojne ženske organizacije, među kojima se nalazi i ona iz koje ona dolazi, pre petnaest godina državi podnele predlog o osnivanju alimentacionog fonda. Naša sagovornica, koja je napisala Predlog zakona o alimentacionom fondu, ističe da alimentacija nije pravo majke – kako se u javnosti pogrešno tumači – već pravo deteta i objašnjava da ovaj fond treba da se osnuje zbog roditelja koji ne žele da plaćaju alimentaciju. Ona podseća da je neplaćanje alimentacije krivično delo, za koje je zaprećena i kazna zatvora i novčana kazna, ali da se u praksi uglavnom izriču uslovne kazne za ovo delo. Zbog toga je u Predlogu zakona o alimentacionom fondu navedeno da se roditeljima koji ne plaćaju alimentaciju zabrani registracija kola ili uvede zabrana putovanja van zemlje, a predložen je i rad u javnom interesu.

„Dokle god neko smatra da ne može mnogo da izgubi neplaćanjem alimentacije, on neće davati izdržavanje za svoje dete. Ideja osnivanja alimentacionog fonda jeste da se on aktivira na kraju, kad se iscrpe sva pravna sredstva i dođe se do zaključka da roditelj neće da poštuje sudsku odluku. Drugim rečima, ideja je da država postane poverilac duga i na sebe preuzme naplatu alimentacije od nesavesnih roditelja”, zaključuje naša sagovornica.

Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame, podseća da istraživanje ove nevladine organizacije pod nazivom „Finansijska nezavisnost mama u Srbiji – pravo na svoj dinar”, koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od oko 2.500 majki iz cele naše zemlje, pokazuje da skoro polovina muškaraca iz razvedenih brakova u kojima su dobili potomstvo smatra da sa prestankom braka više nema nikakve finansijske obaveze prema svojoj deci. Iako Srbija ima određen minimalni iznos alimentacije, koji se usklađuje sa rastom naknade za maloletnu decu, rezultati ove studije takođe govore da čak 91 odsto očeva u Srbiji ne poštuje taj minimum, odnosno uplaćuje manje novca na ime alimentacije.

„Naše istraživanje je pokazalo da je odnos očeva prema (ne)plaćanju alimentacije statistički povezan sa vremenom koje provode sa decom nakon razvoda. Očevi koji ne daju izdržavanje za svoje dete, ili to čine neredovno, provode manje vremena sa decom nakon razvoda – svoju decu nakon razvoda ne viđa 26 odsto očeva u Srbiji, a 38 procenata tata provodi manje od četvrtine samostalnog vremena sa decom. Plaćanje alimentacije u istom procentu izbegavaju svi muškarci – bez obzira na stepen obrazovanja i mesto stanovanja”, navodi naša sagovornica.

Jovana Ružičić napominje da je nedavanje alimentacije vrsta psihološkog i materijalnog rata koji se nastavlja i nakon razvoda braka.

„Niko se ne razvodi zato što je u braku postojala dobra komunikacija i skladan odnos. Iz braka se uglavnom izlazi zbog narušenih emotivnih odnosa i veoma je teško ostati veliki čovek i imati svest o tome da dete ne sme da trpi zbog razvoda. Partneri koji se razvode često ne plaćaju alimentaciju samo iz osvete onome ko je ostao sa detetom, gubeći iz vida činjenicu da taj novac služi za detetovu garderobu, školsku užinu, ekskurzije, škole sporta i jezika... Kolika god da je plata, ona ne može da podmiri sve potrebe jednoroditeljske porodice, a gubitak finansijske sigurnosti stvara ogromnu količinu stresa, koji psihološki slabi roditeljsku ulogu. Zbog toga ovaj zakon donosi ogromnu sigurnost samohranim roditeljima i neku vrstu oslonca u planiranju bliske i dalje budućnosti. Zakon o alimentacionom fondu znači da nema više strepnje i oslanjanja na dobru volju partnera, jer postoji sistemska zaštita od strane države. Ovo nije samo problem mama, jer znamo da postoje i očevi koji su preuzeli starateljstvo nad decom nakon razvoda i čije bivše supruge takođe ne plaćaju alimentaciju. Međutim, kako se deca u najvećem broju slučajeva dodeljuju majkama nakon razvoda, statistički je značajniji udeo očeva koji ne plaćaju alimentaciju”, zaključuje Jovana Ružičić.

U Srbiji 320.057 samohranih majki i 89.989 samohranih očeva

U našoj zemlji samohrano roditeljstvo uglavnom je ženskog pola, pa podaci iz poslednjeg popisa stanovništva, sprovedenog 2022. godine, govore da u Srbiji ima 320.057 samohranih majki i svega 89.989 samohranih očeva. Procentualno posmatrano, čak 17 odsto jednoroditeljskih porodica čine majke sa decom, a najveći broj samohranih majki živi u Beogradu, u kome gotovo svaku petu porodicu čine mama i dete, dok ih je najmanje u regionu Južne i istočne Srbije (14 odsto). Svega 4,7 odsto jednoroditeljskih porodica čine očevi sa decom, a njihov udeo najveći je u regionu Južne i istočne Srbije. Samohrani roditelji su izloženi mnogo većem riziku od siromaštva u odnosu na ostale porodice, ali su rodne razlike veoma izražene – deca koja žive sa majkama su od tri do šest puta više izložena siromaštvu od dece koja žive sa očevima.