Grčka objavila kraj nasilju na univerzitetima

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka više neće tolerisati bezakonje i nasilje na državnim univerzitetima koje je poslednjih dana, posle žestokih sukoba u Solunu i Atini, uznemirilo javnost i potvrdilo da u visokoškolskim ustanovama konačno mora da se zavede red. Objavljeno je deset novih mera koje treba da osiguraju i ubrzaju strogo disciplinsko i krivično reagovanje na pojave nasilja na univerzitetima, da do kraja godine obezbede i kontrolu ulaska isključivo uz identifikaciona akademska dokumenta. Obaveza svakog univerziteta je da formira disciplinski savet koji u slučaju kršenja zakonskih normi mora brzo da dejstvuje i automatski na dve godine uskrati studentski status licima protiv kojih se vodi postupak zbog krivičnih dela nasilja i ugrožavanja života članova univerzitetske zajednice, nanošenja materijalne štete univerzitetu. Oni koji budu osuđeni automatski će se isključivati iz akademskih redova. Nove mere koje je rektorima univerziteta predočila ministarka obrazovanja Sofija Zakaraki predviđaju da se nasilje na univerzitetima po težini izjednači sa krivičnom odgovornošću za sportsko i domaće nasilje i ubrzano procesuira, da se odrede stroge sankcije za organizovane incidente nasilja. Takođe, u slučaju dokazanog nanošenja materijalne štete imovini univerziteta vinovnici će morati da plate recipročnu kaznu, s tim što će u slučaju neispunjena ove obaveze slučaj biti predat poreskoj inspekciji.

Predlog mera predviđa i administrativne sankcije za rektore i profesore koji ne ispunjavaju svoje obaveze poštovanja zakonskih rokova, od kojih je jedan i da u roku od dva meseca univerziteti moraju da razrade planove bezbednosti i ustanove unutrašnja pravila. Važna odluka je i da će se konačno kompletirati i angažovati takozvana univerzitetska policija, koja treba da osigura bezbednost na visokoškolskim ustanovama jer, kako je na sastanku sa rektorima rekla minisarka Zaharaki, „bezakonje mora da nestane, više neće biti nikakve tolerancije prema nasilju na univerzitetima”.

Podsetimo, obaveza zaštite bezbednosti univerziteta bila je jedno od obećanja vlade Kirijakosa Micotakisa posle izbora još 2021, kada je i objavljeno da se u te svrhe formira univerzitetska policija. To je naišlo na odobravanje javnosti koja je bila umorna od scena blokada univerziteta, nekontrolisanog boravka u kampusu narko-dilera, ali i sumnjivih antisistemskih grupacija. Još tada je rečeno da će ulazak na fakultete biti moguć samo uz identifikaciona dokumenta, da će svaka akademska ustanova napraviti svoj plan bezbednosti. Međutim, od toga nije bilo ništa do sada. Grupe nasilnika su nastavljale da tuku profesore i studente, da uništavaju imovinu, sprečavaju normalno odvijanje nastave, a anarhističke grupacije da na teritoriji kampusa nekažnjeno imaju svoje pribežište. Protokom vremena ideja o univerzitetskoj policiji „sudarila” se sa koordinisanom akcijom dela akademskih, studentskih i sindikalnih krugova koji su izašli na ulice prikazujući ovu zamisao kao autoritarizam i kontrolu i izražavajući zabrinutost zbog moguće erozije akademskih sloboda i autonomije univerziteta. Iza svega uglavnom su stajale levičarske studentske frakcije i radikalne anarhističke grupe koje su nasiljem nametale svoja pravila i tako obezbeđivala sklonište za svoja okupljanja i akcije. Tako je 2023. ukinuta specijalna univerzitetska policija, dok je oko 1.000 njenih pripadnika prebačeno u redove redovne policije.

Onda su usledili najnoviji neredi, divljanje i nasilje na Univerzitetu „Aristotel” u Solunu, što je bio znak da situacija izmiče kontroli. U bolnici je završio student koga je grupa izgrednika divljački napala zato što je hteo da zaštiti profesora Pravnog fakulteta. Napali su i radnicu kafeterije zato što je pokušala da spreči lepljenje plakata. Savet fakulteta je osudio ove događaje navodeći da „iza njih stoje organizovane grupe koje svojim ilegalnim radnjama pokušavaju da nametnu obrazac ponašanja koji je pretnja akademskim slobodama, slobodi govora i funkcionisanju demokratskih institucija”.

Univerzitet je apelovao na akademsku zajednicu da osudi ovakve pojave i naglasio potrebu za intervencijom države kako bi se konačno rešio problem nasilja. Situacija je postala toliko napeta i ozbiljna da je Micotakis sazvao hitno zasedanje kabineta i najavio „nultu toleranciju”, naglašavajući da će policija biti na prvoj liniji borbe u vraćanju univerzitetskih institucija studentima i profesorima i sprečavanju svakog nasilja jer „univerziteti moraju biti mesto znanja, a ne utočište nasilničkim grupama”. Nakon incidenata u Solunu i Atini, gde su maskirani napadači zapalili vozila u blizini univerzitetskog kampusa, sprovedene su policijske racije, uhapšeno je više lica.

Podsetimo, tek 2019. ukinut je zakon o akademskom azilu koji je ranije sprečavao da policija bez dozvole ulazi u univerzitetski kampus. Policija je posle toga dobila ovlašćenje da interveniše u slučajevima nasilja, ali, očigledno, sve ovo nije bilo dovoljno da se izmeni situacija koja je decenijama bila van kontrole i koja je nasilje i bezakonje na grčkim univerzitetima učinila velikim društvenim i političkim problemom koje nove najavljene mere konačno treba da reše.