U Istanbulu zbog zemljotresa treba ojačati 1,5 miliona zgrada

Nedavni zemljotres u Istanbulu i okolini danima je u centru pažnje u Turskoj iako nije bilo žrtava. Naknadni potresi manje jačine iznova izazivaju zabrinutost među građanima i u centrima za vanredne situacije koji su i dalje u mobilnom stanju.

Istanbul je pogodio zemljotres jačine 6,2 stepeni Rihterove skale, čiji je epicentar, srećom, bio u dubini Mramornog mora. Tom prilikom povređeno je 230 građana kada su bežali iz svojih stanova i kuća. U strahu od kataklizme mnogi su izvesno vreme proveli u parkovima, sportskim objektima i u džamijama. Pošto se region povremeno i dalje trese, mnogi su napustili Istanbul i otputovali kod rodbine u unutrašnjost ili u vikendice. Đaci su se tek posle pet dana vratili u škole. Mnogi se plaše da bi povremeni manji potresi koji se registruju mogli da budu nagoveštaj katastrofe. Stručnjaci su u vezi s tim podeljeni: jedni smatraju da je to znak smirivanja tla, dok drugi misle da jači zemljotres tek predstoji. U centrima za vanredne situacije danima dežura više od 600 radnika koji imaju na raspolaganju 150 vozila.

Ministar za urbanizam Murat Kurun upozorava: „Milion i po zgrada u Istanbulu su u visokom riziku i zahtevaju hitnu rekonstrukciju. To je pitanje nacionalne bezbednosti”, kaže Kurun.

I neke nove kuće i zgrade su podizane mimo građevinskih standarda.

„Hitno moramo da ojačamo mnoge građevine, da pripremimo Istanbul i druge gradove da mogu da izdrže jače potrese. U tu akciju treba da se uključe vlada, opštinski organi i građani”, kaže profesor dr Nadži Gorur, ekspert za seizmologiju.

Stručnjaci su izračunali: potres jačine 7,5 stepeni teško bi oštetio ili sravnio sa zemljom najmanje pedeset hiljada kuća, dok bi sto pedeset hiljada pretrpelo „umerenu štetu”.

Predsednik Platforme za građevinarstvo Mustafa Ekiz tvrdi da u Turskoj sada ima čak šest miliona zgrada koje su u lošem stanju a od toga najviše ih je u Istanbulu. On smatra da treba pojednostaviti proceduru za dobijanje dozvola za rekonstrukciju, obezbediti finansijsku pomoć građanima i smanjiti kamatne stope na te kredite. Potrebna je i bolja saradnja između lokalnih vlasti, vlade i privrednog sektora.

„Ovi dani nisu za političke podele, nego da budemo zajedno i solidarni”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

On je osudio pokušaje opozicije da najnoviji zemljotres koristi za pridobijanje političkih poena.

„Treba da uložimo svu našu energiju u renoviranje i jačanje zgrada, i to po hitnom postupku. Ako se ujedinimo, zabeležićemo napredak za kratko vreme”, uveren je Erdogan.

A u opoziciji podsećaju da su predsednik Turske i njegova partija godinama bili na čelu grada na Bosforu, ali, tvrde, nisu ništa učinili da ojačaju zgrade koje stoje na nesigurnim temeljima. Taj proces je bio započeo opozicioni gradonačelnik Ekrem Imamoglu, ali je nedavno zaustavljen u tome nakon što je uhapšen pod optužbom da je ogrezao u kriminal i korupciju.

Turska se nalazi na trusnom području. Početkom februara 2023. godine potres jačine 7,8 stepeni razorio je mnoge gradove i sela u deset provincija na jugu zemlje. Tada je stradalo više od pedeset pet hiljada ljudi pošto su neke građevine bukvalno sravnjene sa zemljom kao da su bile kule od karata. U međuvremenu su pokrenuti mnogi sudski postupci pošto se sumnja da su pojedine nadležne opštinske službe izdavale upotrebne dozvole iako su mnoge zgrade izgrađene sumnjivim građevinskim materijalom. To je za mnoge građane bilo fatalno.

Taj zemljotres je pogodio i delove severozapadne Sirije, gde je stradalo više od šest hiljada građana.

U Izmitu, mestu na zapadnoj obali Turske, u potresu 1999. godine poginulo je 17.000 građana. Pedantni hroničari su zabeležili da je Istanbul i u davnoj prošlosti bio na udaru zemljotresa, najjači je bio u 15. veku, pošto se u tom delu Anadolije ukrštaju podzemne sile, tvrde seizmolozi. Ali srećom do sada nisu bili razorne snage kao što su bili oni u južnoj Turskoj i u Izmitu