Milivojević: Prioritet EU proširenje na Zapadni Balkan, sa Srbijom će morati da se razgovara

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da je proširenje na prostor Zapadnog Balkana trenutno prioritet Evropske unije i će sa Srbijom morati da se razgovara tako da ne očekuje da bi odlazak predsednika Aleksandra Vučića u Moskvu mogao da ima ozbiljnijih posledica po zemlju i njeno rukovodstvo.

On je dodao da je na odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu bilo primedbi u zvaničnom Briselu i Londonu, ali, kako je primetio,  nije bilo primedbi od strane Vašingtona.

"I da Vučić nije bio u Moskvi, tražili bi da uvedemo sankcije Rusiji i kriterijum bi važio. Prema tome, ja ne znam koje sankcije mogu da uvedu, pošto su deblokirali prvu tranšu Plana rasta, što pokazuje političku volju da se ne antagonizira Srbija... To su deblokirali posle povratka Marte Kos i najave dolaska (Antonija) Košte i Kaje Kalas", rekao je Milivojević za Tan‌jug.

Na pitanje zašto se u EU "diglo toliko prašine" oko Vučićevog odlaska u Moskvu, Milivojević je rekao da se prašina diže zbog trenutnog političkog konteksta u Evropi, ali, kako je naveo, treba razlikovati mišljenja pojedinih država članica od onoga što je mišljenje administracije u Briselu. 

"Kada pogledate geopolitički interes i strateški interes za proširenjem, region je u prvom planu ponovo, a ne istočna politika, bez obzira na obećanja Ukrajini. Nije logično da država koja je u ratnom stanju...bude primljena pre, nego neko ko je kandidat godinama", rekao je Milivojević za Tan‌jug.

On je naveo da Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija - sve   predstavljaju jedan paket koji se ne može raspetljati bez Srbije, a da bude bezbednosno i geopolitički pozitivno na duži rok.

Na pitanje da li je moguće rešavati kompleksne regionalne probleme bez predsednika Vučića, Milivojević je odgovorio da nije moguće i naveo da će evropski zvaničnici i dalje nastaviti da dolaze u Beograd, jer, kako je ocenio, ovde ne vide alternativu vlasti SNS-a.

Milivojević je ocenio da bi jedina sankcija od kapitalnog značaja prema Srbiji mogla da bude prekid pregovora o pristupanju, ali da to, kako kaže, nije moguće, jer je potreban konsenzus svih 27 država članica. 

"Politika proširenja je u isključivoj nadležnosti Saveta i po ustavu, po Lisabonskom ugovoru, mora da bude apsolutni konsenzus. Politika proširenja je tema broj jedan. Prema tome, ako bi se išlo na Savet - sada nema konsenzusa, ne samo zbog Slovačke i Mađarske, nego i Francuske, Italije, Grčke, Kipra, znači nema šanse za konsenzusom", rekao je Milivojević.

On je ukazao da bi sankcionisanje Srbije bilo moguće samo u okviru onoga što je u nadležnosti Evropske Komisije i da ono može da se tiče nekih programa, projekata...

Kad je reč o pojedinačnim sankcijama, u odnosu na predsednika Vučića, Milivojević je naveo da bi one mogle da izgledaju tako što on ne bi bio pozivan na sastanke, skupove, ali, kako kaže, onda nema razgovora u regionu, pa smatra da se to neće desiti.