Počeo obračun sa falsifikatorima meda

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je nedavno da će aktuelni konkursi resornog ministarstva biti na snazi do utroška planiranih sredstava i istakla da je država krenula u oštru borbu protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

– U prethodnom periodu angažovane su tržišne inspekcije i veterinarska inspekcija u okviru Uprave za veterinu, koju vodi Ministarstvo poljoprivrede i oni su sa ministrom Draganom Glamočićem imali sastanak na tu temu. Laboratorije se intenzivno bave analizom uzoraka kako bi se utvrdili falsifikati, što će omogućiti da se sprovedu adekvatne sankcije i da se takva roba povuče sa tržišta – rekla je ministarka, komentarišući izjave poljoprivrednika koji tvrde da posluju u nefer tržišnim uslovima zbog postojanja velikog broja falsifikata meda na domaćem tržištu.

Ali pčelare u globalu ne muče samo falsifikati koji su preplavili i ostatak sveta, naročito Evropu.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), nedavno je u intervjuu za „Sputnjik” istakao da bi masovno odumiranje pčela, kako u Srbiji, tako i u svetu moglo bi da ima nesagledive posledice po čovečanstvo.

– Ukoliko ne reagujemo na vreme i ne sačuvamo pčele, ne samo da će doći do ogromnih nestašica hrane širom planete već će početi da izumiru i divlje kulture, odnosno sve one samonikle biljke koje čine naš ekosistem i biodiverzitet – rekao je Živadinović i dodao da uginuće pčela nije ništa novo, odnosno da se dešava stalno, ali da se nikada do sada nije dešavalo u ovolikom broju.

– Prosek uginuća pčela u Srbiji prevazići će zasigurno 50 odsto, a do koliko će ići, tek treba da vidimo – istakao je on.

– Postojala su veća uginuća pčela kod nas i ranije, 2007. i 2008. godine – kaže on. I tada im je kao i sada prethodilo sušno leto koje je dovelo do nedovoljne količine polena kod biljaka, pa samim tim i nedovoljne količine proteina za pčele. Poseban problem nastaje jer se letnja suša, krajem leta, poklapa sa odgajanjem zimskih pčela koje žive mnogo duže nego letnje, a koje treba da prežive zimu i u proleće započnu gajenje novog legla, odnosno da proizvedu novu pčelinju zajednicu.

Kako je istakao, nikada polen nije jedini uzrok uginuća pčela, već uvek postoje i drugi razlozi. Pčelinja društva imaju veći broj virusa pčela u sebi u svakom trenutku, a prema nekim istraživanjima, u Srbiji ne postoji pčelinje društvo bez tri do pet virusa. Međutim, ti virusi ne čine nikakvu veliku ili značajniju štetu pčelama ukoliko su one dobro ishranjene i sa visokim nivoom imuniteta. Prema njegovim rečima, nije samo varoa bila uzrok uginuća, a jedan od pokazatelja koji ukazuje na to da je primarni razlog uginuća ipak nedostatak polena iz prirode jeste to što su daleko bolje prošli oni pčelinjaci koji se nalaze na vlažnim terenima, u blizini reka. Bilo je uginuća i u njima, kaže Živadinović, ali drastično manje.

Sušni periodi i veoma topla leta koji su posledica klimatskih promena nisu nešto na šta možemo da utičemo, napomenuo je on. To su problemi na koje ne može kratkoročno da se utiče, ali s tim u vezi SPOS priprema jedno poduže uputstvo gde će pisati kako se izboriti sa promenama klime. To je, kaže on, jedan veoma kompleksan problem koji se mora sagledati iz više uglova.

– Pčele su toliko bitne za sve nas, za našu ishranu, za ishranu čovečanstva, da država, ne samo naša, nego sve države sveta, moraju da posvete više pažnje pčelarstvu pri rešavanju problema falsifikata meda na tržištu, a to će uraditi tako što će zadržati interes pčelara da gaje pčele. Ukoliko se nešto ne preduzme – upozorio je Živadinović, kroz godinu do godinu i po dana svi ćemo se naći u ozbiljnom problemu koji nećemo moći tek tako da savladamo, a to će biti opšta nestašica hrane na planeti.

Govoreći o stanju na tržištu, on je rekao da je lažni ili falsifikovani med nešto što po rečima našeg sagovornika ne bi ni trebalo da se naziva medom. On se uvozi u našu zemlju, ali i u Evropu, po ceni od 1,3 evra po kilogramu sa sve isporukom u buradima na kućnu adresu. To su, kaže on, neverovatno niske cene koje su od dva do pet puta niže od cena pravog meda.