Da li treba vratiti klevetu u Krivični zakonik Srbije

Čast i ugled trebalo bi zaštititi bar na nivou prekršajnog prava, smatraju pravnici i podsećaju da je kleveta dugo u Srbiji bila propisana kao krivično delo, sve do 2012. godine, kada je izbrisana iz Krivičnog zakonika. Od tada ostaje nekažnjena iako se svakodnevno sve više pojavljuje u javnom prostoru.

O tome će raspravljati Udruženje pravnika Srbije na predstojećem savetovanju „Budvanski pravnički dani”. Da li pravo u današnjem vremenu ima moć da uredi svakodnevni život ili je nemoćno u mnogim situacijama, govoriće profesor dr Miodrag Orlić, počasni član Udruženja pravnika Srbije.

Građanskopravna zaštita časti i ugleda nije dala očekivane rezultate, ističu u Udruženju pravnika Srbije. Zbog iznošenja i prenošenja neistina podnose se tužbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i drugih posledica, ali se u parničnim postupcima dosuđuju neveliki iznosi, koje klevetnici lako plaćaju i nastavljaju da kleveću jer im se to isplati, naročito kada je reč o pojedinim medijima koje na lažnim vestima podižu svoje tiraže i gledanost.

Zbog toga pravnici ukazuju na veliku društvenu opasnost od iznošenja neistina, koja je često nesaglediva. Većina njih smatra da kleveta mora biti vraćena u Krivični zakonik, a ima i onih koji se zalažu da može biti propisana kao prekršaj. To bi možda dovelo do bržih presuda, ali bi se ponovo svodilo na novčane kazne.

Krivičari pre svega naglašavaju važnost zaštite istine, ne samo u krivičnom postupku već i u javnom prostoru. Smatraju da se istina štiti mnogim zakonima, ali posebno Krivičnim zakonikom, koji je, kada je reč o kleveti, ustuknuo pred nametnutim idealom o slobodi govora.

Sloboda govora je demokratična i poželjna samo dok se njome ne nanosi šteta drugome, a ta šteta može biti i nepopravljiva. Ako neko zbog lažnih vesti izgubi posao i poverenje prijatelja i porodice, pa još i ako dođe do ozbiljnog narušavanja zdravlja, onda se postavlja pitanje da li su čast i ugled samo deklarativno zaštićeni Krivičnim zakonikom ako u njemu ne postoje ni kleveta ni krivične sankcije za nju.

Govor mržnje u javnom prostoru, ne samo u medijima već i na svim društvenim mrežama, postao je uobičajeni način komunikacije. Kada bi kleveta bila ponovo uvedena – verovatno bi pljuštalo na stotine i hiljade tužbi, a sudovi bi imali mnogo više posla.

Budući da je mnogo nerešenih predmeta i da parnice traju godinama, uvođenje dvokratnog radnog vremena u sudove biće još jedna od gorućih tema na predstojećem savetovanju u Budvi. Predloženo je, naime, da se veliki broj mladih nezaposlenih pravnika zaposli u popodnevnoj smeni sa nepunim radnim vremenom, uz mogućnost da se i administrativni radnici, pa i sudije, koji su već zaposleni, opredele za nepuno radno vreme i rad u drugoj smeni.

– U udruženju pravnika podržana je sugestija da se u preopterećenim sudovima i drugim državnim institucijama uvede i druga smena sa nepunim radnim vremenom od 16 do 20 časova. To bi moglo da doprinese efikasnijem radu i bržem ostvarivanju pravde i rešavanju zahteva građana i pravnih lica – kaže Ratomir Slijepčević, potpredsednik Udruženja pravnika Srbije.

Ovakav predlog zvanično je upućen Ministarstvu pravde, a ovih dana je aktuelan i štrajk zaposlenih u pravosuđu, koji rade veoma odgovorne poslove za platu koja je blizu minimalnog ličnog dohotka. O tome će takođe raspravljati stručnjaci za radno pravo.

Još jedan zanimljiv predlog za sve zaposlene u javnom sektoru, ali i privatnim preduzećima, jeste četvorodnevna radna nedelja. To ne znači da bi se radilo dan manje, već da bi zaposleni tokom četiri radna dana radili po jedan ili dva sata više kako bi nadoknadili peti radni dan – koji bi bio slobodan i mogao biti spojen sa danima vikenda.

Neke evropske zemlje već godinama beleže dobra iskustva sa četvorodnevnom radnom nedeljom, jer se pokazalo da radnici koji se odmaraju tri dana imaju mnogo bolje rezultate rada, a pritom su i zdraviji, jer provode više vremena sa porodicom, u prirodi i u aktivnostima koje kasnije utiču i na efikasnost rada. Osim toga, manje je i povreda na radu i manje radnika na bolovanjima.

Krivičari će takođe govoriti o nadzoru policije nad privatnim obezbeđenjem, o privrednom kriminalu i oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Biće održani i okrugli stolovi, a jedan od njih posvećen je temi koja već decenijama muči više hiljada vlasnika i zakonitih zakupaca stanova. Pripremljene su teze za nacrt zakona o pravičnoj zaštiti prava svojine vlasnika stanova i njihovih zakonitih zakupaca.

– To je originalan pokušaj da se posebnim zakonskim aktom, uz puno poštovanje autonomije volje i vlasnika i legalnih zakupaca, reši njihov višedecenijski konflikt, a da se pritom zaštite pravo svojine i pravo na dom. Samo u Beogradu rešenje ovog višedecenijskog problema očekuje više od hiljadu vlasnika i zakonitih zakupaca i njihovih porodica – kaže Ratomir Slijepčević.

Tradicionalne „Budvanske pravničke dane” već više od tri decenije organizuju zajedno Udruženje pravnika Srbije i Udruženje pravnika Republike Srpske. Na ovogodišnjem skupu, koji će biti održan od 6. do 10. juna u Budvi, biće predstavljeno oko 30 stručnih radova koji su posvećeni spornim pitanjima prava u Srbiji i celom regionu, budući da na konferenciji učestvuju i pravnici iz Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske, a očekuju se i gosti iz inostranstva.