Kopernikanski obrt u globalnoj krizi

Ekspertske analize jasno predočavaju da problem globalne finansijske krize ne može biti rešen prostim stimulansom posrnulog tržišta. Razlog je jednostavan: generator krize na taj način ne bi bio uništen već bivremenom samo ojačao preteći još većim posledicama. Potrebna je promena u samoj strukturi sistema koji je duboko dehumanizovan s obzirom na to da se u njegovom centru kao vrhunska vrednost ne nalazi čovek već profit. Iako je ceo sistem usmeren ka zadovoljavanju potreba čoveka kao jedinke, upravo je čovek postao proizvod sveden na kvantitativno odredive kategorije radnog učinka u kontekstu ostvarivanja nečijeg profita. Od subjekta kupovine on se suštinski sveo na objekat u jednom nemilosrdnom sistemu u kome je bogatstvo jedina svetinja. Tu je osnovni etički generator krize: pohlepa neviđenih razmera.

Postoji i niz dodatnih problema uzrokovanih sumanutom trkom za profitom. Uzmimo primer informatičke oblasti i fundamentalnih softverskih rešenja čije ste nove verzije praktično primorani da kupite, iako postojeće podmiruju potrebe i dobro funkcionišu. Taj gest prinude korisnika bio bi razumljiv da je motivisan napretkom, međutim, profit je taj koji nameće kretanje napred. O tome najbolje svedoči porast broja „bagova”, nestabilnosti sistema i sigurnosnih „zakrpa” novih verzija (istine radi, treba navesti i to da postoje odstupanja od ovog pravila). To zasigurno ne bi bio slučaj da je tehnološki napredak i kvalitet proizvoda na prvom mestu.

Ovde leži jedan dublji problem, a to je nestanak kritičke svesti kupaca koja bi prema osnovnim ekonomskim postulatima trebalo da određuje ponudu i tražnju na tržištu. Tačnije, svest je iz kritičke transformisana u konformističku– imperativ vremena postaje prilagoditi se, a ne odabrati; uključiti se u novi tok umesto odrediti ga, pogotovo u slučaju monopolističkih okruženja. Imajući sve to u vidu, ideja samoregulatornih mehanizama održanja tržišta u uslovima divljeg kapitalizma (pridev „divlji” je adekvatniji od „liberalni”, prim. autora) čista je besmislica.

Mora se priznati da se većina hrišćana pomirila sa nepravdom i paradoksima postojećeg globalnog finansijskog sistema. No to nije razlog da manjina prestane kritički da razmišlja i deluje. Ono što „kritička manjina” u tom kontekstu može ponuditi nije ekspertska analiza niti institucionalno rešenje (o tome treba da se brinu „thinktank-ovi” ekonomista) već autentični stav prema drugom čoveku. Vrednosnu alternativu divljem kapitalizmu treba svakodnevno pokazivati u sopstvenom životu: u kući, školi, na poslu, ulici... Dominantna ravan crkvenog odgovora na globalnu krizu stoga treba da bude u formiranju antiprofitabilnog odnosa hrišćana prema ljudima iz svoje okoline koji će biti na direktnom udaru krize. Takav pristup, naravno, neće spasiti berze i korporacije, ali ni Hristos nije došao u ovaj svet da bi spasavao slične institucije, već konkretne ljude.

Ozdravljenje društva od ovakvih i sličnih potresa nije moguće odjednom i nishodnim putem, već postepeno i ushodnim pristupom koji ide od svake pojedinačne ćelije – konkretnog čoveka sa imenom i prezimenom. Kopernikanski obrt će se teško desiti na makrosocijalnom planu i tu će po svemu sudeći opet biti pronađen neki sistem modeliran prema kroju najbogatijih. Uprkos tome, uvek je moguć preobražaj na mikrosocijalnom nivou, a odatle i njegov ushodni put ka makrosocijalnom.

U tom smislu, Crkva je prizvana da svoj odgovor da konstantnim i upornim istrajavanjem u formiranju autentičnih ličnosti koje će imati kritički pogled na svetske fenomene, etos požrtvovanja i osećaj odgovornosti za svoju okolinu. Istorija ranog hrišćanstva i njegovog doprinosa preobražaju posrnulog rimskog društva nam daje nadu za uspeh. (www.covekitehnologija.com)

Upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija
Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke