Prof. dr Jagoda Jorga: ​Ne treba praviti trule kompromise jer to ima cenu

Gošća narednog „Politikinog“ podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je profesor dr Jagoda Jorga, dijetoterapeut. Ona će govoriti o greškama koje najčešće pravimo u ishrani, šta je neophodno da promenimo u izboru hrane, koliko je opasno kada neznalice dele savete obolelima od ozbiljnoh bolesti…

– Medicina konačno ima pravi odgovor na problem gojaznosti. Imamo dobre lekove i hirurške procedure. To je ono što je važno. Ko nema dobar odgovor? Prehrambena industrija. Ona nas ubija. U Srbiji to su pekare. Jer, 24 sata možete da jedete, 24 sata je dostupna visokokalorijska hrana, a niko se baš ne bavi pravljenjem salata u ponoć. Visokokalorijska hrana je najčešće i jeftinija od dobre hrane, da ne pominjem razne grickalice. Dostupna je oko škola, dostupna je na svakom mestu. A s druge strane, imamo veoma loše uslove za svakodnevnu fizičku aktivnost. Čovek kad ima sklonost ka gojaznosti, nema baš puno podrške iz okoline“ – naglašava dr Jorga.

Višak kilograma, između ostalog, povećava i rizik od pojave karcinoma, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

– Za to postoji toliki niz čvrstih dokaza. Prekomerna ishrana je, verovatno, ubica broj jedan posle duvana – dodaje dr Jorga.

Koje su dijete najgore?

– Najgore dijete su detoks dijete. Onda imate onaj drugi ekstrem gde su te paleodijeta, koje isključuje enormno veliki broj namirnica, uključujući i mlečne proizvode. To je dijeta koja je testirana među Eskimima, oni su se tako hranili. One imaju neku keto dijetu bez mlečnih proizvoda.

Ali, istraživanje pre 40 godina je utvrdilo da Eskimi na Grenlandu umiru 15 godina ranije u odnosu na domaće stanovništvo koje se hrani zapadnim načinom ishrane. Sada su Eskimi promenili svoj način ishrane. Prosto rečeno, nisu to dijete koje možete da primenjujete ceo život. Mediteranska ishrana se smatra dobrom, ali ne mogu svi da to prate, pa eto Šveđani nisu na mediteranskom tipu ishrane, pa imaju odlično zdravlje. Oni imaju svoju skandinavsku dijetu, koja se isto tako pokazala kao izuzetna. Kod njih je glavna masnoća takozvano repičino ulje, koje je dobar izvor omega 3 biljnih alfa-linolenskih kiselina. Maslinovo ulje u svakom slučaju bi valjalo kad god je moguće uključiti u svoju ishranu, ali to nije jedini razlog dobre ishrane. U Srbiji se malo jede povrće, mnogo ljudi, na primer, nije čulo za kelarabu. Lično mislim da je srpska ishrana može da bude veoma poboljšana u smislu promene formulacije ili recepture. Nedavno je izašla velika studija u kojoj je konačno utvrđeno kako je kiseli kupus fantastična namirnica, ali naravno, mora se pre konzumiranja isprati. Mi kada hoćemo da testiramo da li nečija ishrana ne valja, onda izvršimo takozvani inventar. Uđete u kuću, naravno, sa pristankom i tako, i napravi se inventar od namirnica koja postoji u kući. Ja inventar sa pacijentima uradim za pet minuta – kaže dr Jorga.

Gošća našeg podkasta kaže da je teško dati recept za srećan život, ali da se ona uvek trudila da budem u saglasju sa onim što je njena priroda, što je njeno vaspitanje, znanje, etika...

– Život nije neka idealna teorija pa se sve uklapa. Bilo mi je uvek važno da ne pravim onu vrstu kompromisa koja bi zaista bila u direktnoj koliziji sa mojim željama, maštanjima, znanjem… Ne treba praviti ono što se zove truli kompromis. To ima cenu – navodi dr Jorga.

POGLEDAJTE JOŠ