Kragujevčanka osma žrtva femicida od početka godine

Četrdesetjednogodišnja Biljana S. iz Kragujevca osma je žrtva femicida od početka ove godine. Nju je ubio bivši suprug sa kojim ima dvoje dece, a mediji navode da je ona više puta prijavljivala nasilje nadležnim institucijama, zbog čega je njemu 5. maja izdata hitna mera zabrane prilaska i komunikacije sa žrtvom. Samo nedelju dana kasnije, on je tu zabranu prekršio i ubio svoju bivšu suprugu, nakon čega je pokušao samoubistvo. Statistika porodične patologije svedoči da su polovinu svih femicida koji su se dogodili ove godine počinili sinovi koji su ubili svoje majke.

Podaci Centra za podršku ženama govore da je od 2010. godine u porodično-partnerskom odnosu ubijeno više od 330 žena, a njihova analiza svedoči da se svaka treća žena ranije obraćala institucijama sistema za pomoć. Statistika koja svedoči da osam od deset žena strada od ruke muških članova porodice postaje još bolnija kada se iza nje pomole lica više od 400 dece koja su u poslednjih deset godina ostala bez majki i odrastaju sa doživotnim žigom da im je otac ubica – neki od njih nastavili su život sa bakama i dekama, drugi odrastaju u hraniteljskim porodicama, a neki mališani detinjstvo provode u domovima za decu bez roditeljskog staranja.

Brojke takođe upozoravaju da je u prethodnoj deceniji trećina žena ubijena vatrenim oružjem, a analiza Autonomnog ženskog centra takođe govori da se svaka treća ubijena žena prethodno obraćala institucijama tražeći podršku. Sistemske propuste nadležnih institucija u ovim slučajevima utvrdio je zaštitnik građana u svojim izveštajima objavljenim 2016. godine i 2018. godine. U njima se navodi da zaposleni u institucijama najčešće propuštaju da proslede informacije o prijavi nasilja drugim institucijama čija je nadležnost da pruže zaštitu ženama i deci, ne podnose krivične prijave ili zahteve za izricanje mera zaštite kada žene odbiju da podnesu prijavu protiv nasilnika, propuštaju da provere da li nasilnik poseduje oružje, propuštaju da procene rizik od nasilja po život žene ili to rade neadekvatno ili propuštaju da naprave plan usluga i mera zaštite i podrške za žrtve nasilja.

Sve su to razlozi zbog kojih udruženje građanki „Femplac” zahteva od nadležnih da se femicid uvede kao posebno krivično delo, kako bi se sprečila kategorizacija na „laka” i „teška” ubistva. One podsećaju da nije svako ubistvo femicid – femicidom se smatra ono ubistvo koje se desi u intimnom partnerskom odnosu i koje počini (bivši) muž ili partner ili se ono desi u porodičnom kontekstu, u kome treba da postoji ljubav, sigurnost i poverenje. Istraživanje koje je uradila ova nevladina organizacija pokazuje da je skoro u trećini slučajeva femicida sud dodelio kaznu od 10 do 15 godina. Udruženje takođe traži od nadležnih uspostavljanje nezavisnog tela za praćenje femicida (Femicide Watch), kako bi se obezbedilo prikupljanje podataka o ubistvima žena koji će biti dostupni javnosti i ujedno obezbediti rad institucija i poboljšati sistem zaštite žena od nasilja. Oni takođe zahtevaju da se uspostavi jedinstven, centralizovan i transparentan sistem prikupljanja podataka o nasilju nad ženama i upozoravaju da dostupni podaci MUP-a govore da se u proteklih pet godina broj događaja nasilja u porodici i drugih rodno zasnovanih oblika nasilja kreće između 27.000 i 29.000. Udruženje „Femplac” od nadležnih takođe traži da obezbede delotvornu procenu rizika u prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, kao i efikasnu zaštitu i informisanje žrtava.