Inovativni lekovi imaju potencijala u lečenju melanoma

Dolazi lepo vreme, UV indeks je visok iako nije trenutno toliko toplo. U Evropi i svetu povećava se broj slučajeva raka kože. Osobe svetle puti, kakva je većinom naša populacija, preventivno ne bi trebalo da budu na suncu bez odeće, navela je prof. dr Lidija Kandolf, dermatolog, na jučerašnjoj konferenciji za medije povodom kampanje prevencije od melanoma.

– Treba da budemo napolju, da se bavimo fizičkom aktivnošću, svojim hobijima, da uživamo, to je veoma važno za naše zdravlje, ali naša koža ne treba bude direktno izložena zračenju. Ako treba nešto da radimo u letnjim mesecima, to bi trebalo da bude rano ujutru ili kasnije popodne. Za otkrivene delove tela je važno da nanesemo preparate koji imaju faktor 50 i štite od UVA i UVB spektra – objasnila je dermatolog.

Kada odemo na letovanje, prema savetima doktorke, kupalište treba da koristimo za plivanje, a ostalo vreme da budemo u hladu. Kada je najjače sunce, moramo biti obučeni, jer bez odeće se ne možemo zaštititi.

– Najštetnije je ležanje na suncu u cilju dobijanja tamnog tena koji se kod nas smatra estetskim imperativom. To je veoma opasno jer se povećava rizik od razvoja raka kože, ubrzava starenje kože i stvara pojavu najrazličitijih promena na koži – kazala je dermatolog i dodala da je prirodni ten znak da neko vodi računa o sebi.

Melanom kože poslednjih decenija predstavlja javnozdravstveni problem, navedeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Tek jedna petina melanoma u našoj zemlji otkriva se u ranom stadijumu kada je bolest izlečiva.

Melanom u ranom stadijumu je u najpovršnijem sloju kože, prema rečima dermatologa, tada nije probio osnovnu membranu i došao u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima i  nema mogućnosti da se širi u druge organe.

– Da bismo ga prepoznali na vreme, važno je da obratimo pažnju na svoju kožu, da je pregledamo jednom u nekoliko meseci. Ako primetimo da se pojavilo nešto novo što možda liči na mladež – boja može da bude od svetle do tamne braon, da dobija nepravilne ivice, na nekom mestu se gubi boja, a negde se dobija – to je alarm da se javimo dermatologu, da se uradi dermoskopija i da se promena, ako treba, ukloni hirurški, što traje oko 15 minuta – navela je Kandolfova i dodala da oni koji imaju više od 50 mladeža na koži treba da jednom godišnje na pregled kod dermatologa.

Melanomi su jedna od oblasti u kojima inovativni lekovi imaju potencijal da menjaju ishode lečenja, istakao je dr Bojan Trkulja, direktor proizvođača inovativnih lekova INOVIA.

– Žao mi je što smo u situaciji da dostupnost inovativnih lekova nije na onom nivou na kojem bi mogla, a i morala da bude, pre svega zbog onih pacijenata koji imaju potencijal da menjaju ishode lečenja. U ovom trenutku niko u zemlji ne može sa sigurnošću da kaže da li će ove godine biti proširenje liste, kada bi to moglo da se desi, koliko je novca u te svrhe izdvojeno. Zato što mi kao država nemamo sistemski način finansiranja obnove pozitivne liste inovativnim lekovima – objasnio je Trkulja.

On je dodao da je naš zdravstveni sistem u delu koji se odnosi na finansiranje podešen tako da nemamo, u okviru finansijskog plana Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja ili u okviru budžeta Ministarstva zdravlja, stavku koja bi se odnosila na proširenje liste inovativnih lekova.

– Kada bi barem uvodili od 10 do 15 inovativnih lekova koji menjaju živote, mogli bismo da kažemo da smo uradili nešto za javno zdravlje ove zemlje. Pacijenti su stavljeni u nefer poziciju gde lek za njihovu bolest postoji, prisutan je praktično svim zemljama našeg okruženja, a ovde još nije dostupan kroz pozitivnu listu – rekao je Trkulja i dodao da ako bismo trenutni zdravstveni budžet Republike Srbije podigli za samo jedan odsto i uložili ga u inovativne lekove, svake godine bismo mogli da dobijemo sve ono najvažnije što se pojavi u svetu kada su u pitanju ove terapije.

Život sa melanomom nije lagodan. Beba Golubović, pacijentkinja i potpredsednica Udruženja obolelih od melanoma, ukazala je da joj je pitanje „kako je živeti sa melanomom” postavljeno pre deset godina, odgovorila bi „užasno teško, grozno i da sam na granici samoubistva”.

– Danas sam dobro. Naravno, nije bilo lako, 2015. godine, kada mi je otkriven melanom i kada sam posle tri-četiri meseca ušla u treću fazu, zahvaljujući metastazama u limfnim čvorovima, nije bilo lekova u Srbiji i to je bila situacija sa kojima se čovek morao nositi. Saznanje da imate onkološku, smrtnu bolest i da pritom nema lekova za nju je zaista poražavajuće. Vratilo me je saznanje da na Vojnoj medicinskoj akademiji postoji klinička studija kojoj sam ja odgovarala kao kandidat i zahvaljujući njoj dobila sam šansu za lečenje. Posle izvesnog vremena sam postala deo udruženja pacijenata obolelih od melanoma. Na ovaj način pokušavam da prenesem neke važne poruke – zaključila je Golubovićeva.