Don Kihot ponovo jaše

Nakon šestomesečne blokade univerziteta postavlja se pitanje jesmo li sretniji, jesmo pametniji. Sreća je prolazna baš kao lepota i kao propala akademska 2024/25. godina. Što se pameti tiče, Bonaparta je bio u pravu da u politici glupost nije hendikep. I takooo… Umesto da tema svih tema budu pitanja zašto je propala akademska godina, kakve to posledice može imati i koji su izlazi, zaplelo se novo tandrčak kolo. Naime, vrhovni sovjet studentskih plenuma (VSSP) – mo’š misliti, izdao je, da l’ dekret, da l’ direktivu sa zahtevom za momentalno raspuštanje Narodne skupštine, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za 29. jun tekuće godine i formiranje studentske izborne liste. Medijske ćurlikalice, zurle, diple, tarabuke, gusle i talambasi u isti čas i glas počeše da prate igranku oko vanrednih izbora. Da stvar bude bizarnija, inicijativa je došla baš od članova akademske zajednice koji bi po prirodi stvari trebalo da štite interese i autonomiju univerziteta od bilo kakvog upliva politike. 
Sve to me podsetilo na rijaliti program u kojem Veliki brat daje „ukućanima” novi zadatak, a oni ga izvršavaju bez svesti da je jedini smisao zadatka da se rijaliti nastavi, odnosno da se ponovo privuče pažnja dokone, ali već umorne publike. Elem, pošto su svojim besmislenim blokadama dosadili i bogu i narodu, plenumi su odlučili da predstavu nastave ističući novi zahtev. 
Poznato je da se vanredni izbori raspisuju u tri situacije. Prvo, kada vlada izgubi poverenje, a nema načina da se obezbedi većina za podršku novoj; drugo, ako vitalne društvene institucije prestanu da funkcionišu, a zemlja dođe na ivicu unutrašnjeg sukoba; treće, ukoliko se postigne konsenzus svih relevantnih političkih aktera o potrebi održavanja vanrednih izbora bez obzira na čemu se ta saglasnost zasniva. 
Prvi uslov nije ispunjen jer je vladajuća koalicija čvrsta kao prijateljstvo Srbije i Kine. Zimus je, međutim, politička situacija imala elemente koji su podsećali na drugi uslov, ali je tada predlog vladajuće grupacije o održavanju vanrednih izbora glatko odbijen bez obrazloženja, ali uz varljivo uverenje da bi do smene vlasti moglo da dođe na ulici. S prolećem je ta nada okopnela pa više ni taj uslov nije aktuelan. Što se treće mogućnosti tiče, ona je uvek otvorena – zato smo, uostalom, tako često i imali vanredne izbore – ali je pitanje zašto bi i kome izbori danas uopšte bili potrebni? Da li će biti pušten beli izborni dim zavisi, dakle, od spremnosti svih aktera da pronađu svoj interes i prihvate to rešenje, a ne od zahteva grupe plenumaša koji sam po sebi nema nikakvu težinu ako ne naiđe na saglasnost skupštinske većine. 
Što se vladajuće koalicije tiče, njoj održavanje izbora nije preša kao što je možda izgledalo pre nekoliko meseci. Za Prvi maj su, na primer, veće gužve bile na svim naplatnim rampama oko Beograda nego na pompezno najavljivanom protestu studenata, radnika i seljaka ispred Vlade Srbije, a jedina institucija koja danas ne funkcioniše su državni univerziteti. Ipak, očigledno je – još od prethodnih izbora, da podrška vladajućoj koaliciji polako opada, a politički imidž joj je dodatno osmuđen proteklih meseci. Zato bi SNS-u, odnosno Pokretu za narod i državu, izbori pomogli da se konsoliduju, ojačaju svoju poziciju i da produže mandat za još dve godine. Čini se da je to osnovni razlog zbog kojeg je Aleksandar Vučić ostavio odškrinuta izborna vrata. 
Parlamentarnoj opoziciji bi izbori u ovom trenutku najmanje odgovarali. Bolji rezultat u datim uslovima teško da bi ostvarili a, s druge strane, ne mogu ni da odbiju izbore ako se ostali akteri u vezi s tim saglase. Čak i najblagonaklonije pristalice opozicije teško bi razumele da su za očuvanje sadašnjeg parlamenta više zainteresovane opozicione nego vladajuće stranke. Ukratko, opozicija se najmanje pita, ali bi na izbore morala da izađe ako do njih dođe. 
Za VSSP izbori su način da se zamagli pitanje šta je postignuto time što je propala akademska godina, ali to nije sve. Plenumaši su skinuli smokvin list i potpuno razotkrili političku pozadinu svog delovanja da bi u „novom ruhu” mogli da nastave borbu. Mada je među plenumima bilo neslaganja, prevagnula je naizgled pragmatična struja, koja je kao zahtev svih zahteva ispostavila nešto za šta ni studenti ni univerzitet nisu nadležni. 
Da se odmah razumemo, izbori su sasvim legitiman zahtev i sasvim je na mestu da se pojavi neka, makar i studentska politička alternativa, kako vlasti, tako i opoziciji, koje je narod željan i koja bi imala izgleda na uspeh. Setimo se samo spektakularnih rezultata koje je ostvario Beli Preletačević samom svojom inokosnom pojavom. Šta bi tek mogla da postignu „naša deca” podržana društvenim mrežama. 
Međutim, da bi se ostvario taj cilj neophodno je da se oslobode univerziteti i vrate svojoj nameni. Neophodno je da se jasno kaže da je cilj plenuma da se na izborima smeni vlast jer studentska lista može brže, jače i bolje od SNS-a. Neophodno je da se pokaže solidarnost s kolegama kojima je više stalo do znanja i diploma nego do politike. Neophodno je, ukratko, da se shvati da univerzitet nije ničija, pa ni plenumaška prćija i da se ne može koristiti kao instrument i oružje u političkoj borbi. Neophodno je, na kraju krajeva, da se registruje partija ili pokret i da se krene od vrata do vrata u objašnjavanje u čemu je specifičnost novog političkog pokreta i da se u debatama predstavi program i odgovori na pitanja kako bi plenumi rešili probleme s kojima se Srbija suočava decenijama. Nisu više dovoljne samo fraze i floskule o boljem i pravednijem društvu, borbi protiv korupcije, fer izborima, neposrednoj demokratiji, miru u svetu i sličnim opštim mestima pretočenim u parole. 
Čini se, ipak, da to nije ono što plenumaše zanima i zbog čega traže izbore. Možda grešim, ali izbori bi bili samo zgodan povod da se ponovo podstaknu blokade i ulični protesti, ovoga puta u odbranu izbornih rezultata i tako produži borba. Ova hipoteza bazira se na ideji da motiv većine plenumaša nije postizanje nekog konkretnog cilja već borba kao takva. Možda se poneko i nada da bi kao drug Marko i drugi viđeniji komunisti mogao bez škole i iskustva da preuzme državno kormilo, možda ima i onih koji su deo plaćenih programa za destabilizaciju nepodobnih režima, ali za većinu najistrajnijih plenumaša ključni motiv je sama borba. Ne odustati (nije bitno od čega); postavljati nove prepreke koje treba savladati (što teže i besmislenije to bolje); pronaći, ako treba i izmisliti i napraviti, ljute i strašne neprijatelje kako bi u sopstvenim očima bili veći i hrabriji borci (posebno kada stvarni neprijatelji ne postoje). 
Za većinu običnog i razboritog sveta suočenog s dnevnim brigama, bez obzira na to da li su za aktuelnu vlast ili protiv nje, ovo su nerazumni motivi. Meni se, međutim, čini da su jedino oni razumljivi i vredni pomena. Plenumaši koji uđu u izbornu arenu poslužiće kao korisni idioti, bilo vlasti ili opoziciji, a u najboljem slučaju postaće jedni od njih. Jedino oni koji to izbegnu ostaće prvoborci, „dvadestpetaši” koji će svojim uspomenama i pričama iz dvadeset i pete „smarati” buduće naraštaje, kao što su to donedavno činili šezdesetosmaši ili nesnađeni petooktobarci. 
Izgleda da svakoj generaciji treba neki veliki događaj da bi potvrdila sopstveni identitet. Nemaju sve generacije privilegiju da žive u herojskim vremenima. Neki u potrazi sa svojim generacijskim identitetom, poput Don Kihota, u vetrenjačama vide divove, u Skupštini Srbije Rajhstag, a u Severini Dulčineju. Jedino oni koji su ove blokade i proteste shvatili kao dobro zezanje i akciju bez plana moći će sutra s osmehom da se osvrnu na ovu kvarljivu 2025. godinu. Ostale, uključujući i nastavnike, kad se glave malo ohlade, a pogled razbistri, stići će blam što su bili oholi, sebični, umišljeni i nesolidarni; što su u dobroj veri da se bore za viteške ideale načinili mnogo štete; a najviše što su univerzitete koristili kao borbena sredstva, a kolege kao taoce u svojoj umišljenoj borbi protiv vetrenjača. 
A nadstrešnica, šta to beše?

*Profesor Filozofskog 
fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista