Životna sredina i dobrobit ljudi su ključ uspešnog poslovanja

Ako vodite računa o životnoj sredini i ljudima, profit će prirodno doći. Ali ako nemate poslovni model koji pokriva sve tri dimenzije, onda nemate budućnost – već samo prošlost. Upravo zbog takvih zastarelih poslovnih praksi svet se danas suočava s problemima klime i životne sredine, kaže za „Politiku“ kanadski preduzetnik Alexander Palkovsky. On je ranije radio na razvoju solarnih i vetroenergetskih projekata u Kanadi i Sjedinjenim Državama i bio deo kompanije Brookfield Asset Management, čiji je predsednik tada bio sadašnji kanadski premijer Mark Karni. Alexanderov otac, Petr Palkovsky, po struci morski biolog, izumeo je boje na bazi vode još 1980-ih, čime je preokrenuo industriju boja učinivši je održivom i bezbednom za svakodnevnu upotrebu. Dok su ranije dominirale boje na bazi ulja, danas se većina proizvodi na bazi vode – zahvaljujući hemijskim procesima i inovacijama koje je on razvio. Danas otac i sin zajedno sa menadžerskim timom vode porodičnu kompaniju Palkovsky d.o.o, čija je vizija, kako kažu, da se sprovedu istraživanja, analize i pribave dozvole kako bi se dokazalo da se prirodni resursi mogu koristiti na ekološki održiv način, uz maksimalnu ekonomsku i društvenu korist za Srbiju.

– Okruženi smo timom vrhunskih inženjera, naučnika, specijalista za tržište borata i iskusnim odborom koji je vodio važne projekte širom sveta. S druge strane, ovde u Srbiji imamo sjajan tim geologa i tesnu saradnju sa Rudarsko-geološkim fakultetom i drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu u trenutnoj fazi istraživanja. U narednoj fazi – inženjeringa, projektovanja i potencijalnih novih primena borata za naučni razvoj Srbije – želimo tu saradnju dodatno proširiti. Naš fokus je da se maksimiziraju ekonomske koristi za vašu zemlju – za buduće generacije mladih koji žele da ostanu ovde, a da istovremeno zaštitimo životnu sredinu i obezbedimo održivu budućnost – naglašava Alexander Palkovsky.

Šta tačno podrazumeva vaš projekat natrijumskih-borata kod Valjeva?

Najpre treba objasniti da se ovaj projekat značajno razlikuje od ostalih u Srbiji, Evropi i svetu. To se pre svega odnosi na vrstu minerala na ležištu. Borati se u prirodi javljaju u više oblika – kalcijumski borati kao što su uleksit, kolemanit itd. U našem slučaju radi se o natrijumskim-boratima. Zašto je to retkost? Zato što je za formiranje i stabilizaciju natrijumskih-borata potrebno nekoliko miliona godina. I zbog njihove rastvorljivosti, kroz ležište ne sme da protiče voda, jer bi tokom tih miliona godina isprala koncentrisane minerale. Zato su nalazišta natrijumskih-borata izuzetno retka, i to što jedno postoji baš u Srbiji, nadomak Valjeva, zaista je vanredno. Druga dva velika nalazišta su u Turskoj (u državnom vlasništvu) i Kaliforniji (U.S. Borax), koje funkcioniše već 100 godina, ali će biti zatvoreno u narednoj deceniji. To znači da će Turska kontrolisati globalnu ponudu natrijumskih-borata. Već sada kontroliše 100% evropskog tržišta. Zamislite – cela Evropa zavisi od Turske. Zato je nalazište u Srbiji jedinstveno – kako po mineralnom sastavu, tako i po tehnologiji prerade koja se koristi za pretvaranje minerala natrijumskih-borata u boraks. Ta tehnologija je jednostavna, čista i dobro poznata – koristi toplu vodu i natrijum-karbonat (so), bez toksičnih reagensa i bez sumporne kiseline, što znači minimalan i upravljiv rizik po ljude i životnu sredinu. Bićemo jedini alternativni proizvođač boraksa u Evropi, i to nas dodatno izdvaja.

Kako ste vi i vaš otac otkrili Srbiju i zašto ste je izabrali?

Nakon što je prodao svoju kompaniju BioWash 1990-ih, moj otac Petr je ostao posvećen morskoj ekologiji i održivosti. Postavio je sebi pitanje: koje će tehnologije biti ključne u budućnosti i koji sirovinski materijali će im biti potrebni? To ga je dovelo do Zapadnog Balkana, odnosno Srbije, zbog njene geološke istorije i bogatstva mineralnih resursa koji su strateški važni za modernu industriju. Još 2009. godine Petr je započeo istraživanja sa vrhunskim geolozima specijalizovanim za sedimentna ležišta. Potraga je trajala više od decenije, sve do 2020. godine kada je otkriveno ležište natrijumskih-borata oko 15 km od Valjeva, u ruralnom području. Cilj je bio da se pronađu kritični i strateški minerali koji će biti osnova industrije budućnosti. I u tome smo uspeli.

Zašto to nije bilo moguće u Severnoj Americi?

Zbog geologije. Potrebni su vrlo specifični uslovi – aktivnost tektonskih ploča, zatim stabilnost i minimalan kontakt sa vodom tokom miliona godina. Takvi uslovi su postojali samo na Zapadnom Balkanu, u Turskoj, Kaliforniji i delovima Anda u Argentini. Međutim, nalazišta u Argentini su mala i nalaze se na velikim nadmorskim visinama.

Koliko radnih mesta planirate da otvorite u Srbiji?

Naš prioritet broj jedan je da se maksimizuje ekonomska korist za Srbiju. Mi smo porodična firma, nismo akcionarsko društvo, pa nam profit nije jedini cilj – ljudi i životna sredina su jednako važni. U narednoj fazi rada, koja se fokusira na dalja istraživanja, projektovanje i inženjering, želimo da formiramo tim u Srbiji od najmanje 50 ljudi – obrazovanih i stručnih inženjera, geologa, menadžera i drugih tehničkih specijalista.
U sledećoj fazi – razvoja resursa – očekujemo da otvorimo oko 1.000 radnih mesta. To ne uključuje građevinske poslove – oni će doneti dodatnih 250 do 500 mesta. Dakle, 1.000 je minimum, a realno je da bude i više u različitim sektorima. Naš fokus je zapošljavanje domaćih stručnjaka i mladih, stvaranje uslova da ostanu u Srbiji, ali i privlačenje vrhunskih međunarodnih talenata kako bi Srbija postala lider u ovom sektoru. Poslovi koje želimo da ponudimo su visoko plaćeni i stručni – plate 2–4 puta veće od trenutnog proseka u Srbiji. To je i suština našeg poslovanja – da Srbija ima korist, da lokalna zajednica dobije ne samo čist vazduh i transparentnu firmu, već i stvarne prihode koje ljudi mogu da ponesu kući, uz koje mogu da zasnuju porodice i pomognu da se stanovništvo zapadne Srbije stabilizuje ili čak poveća.

Koje bi dodatne industrije mogle da se razviju iz proizvodnje natrijumskih-borata u Srbiji?
Samo natrijumski-borati čine 44% svetskog tržišta borata i koriste se u brojnim oblastima: u poljoprivredi (đubriva), izolaciji od staklenih vlakana (energetski efikasne kuće), borosilikatnom staklu (bočice za vakcine, specijalno staklo, solarni paneli), keramici, glazurama, specijalnim boratima za vazduhoplovstvo, odbranu, magnete i druge industrije. Najtvrđa poznata legura napravljena je, na primer, od bor-karbida – specijalnog borata. Dakle, sve to otvara vrata za šest do deset novih tipova industrije koje trenutno ne postoje ili bi mogle biti značajno proširene u Srbiji.

Kakvu saradnju imate sa domaćim institucijama?

Najbliže sarađujemo sa Rudarsko-geološkim fakultetom – u oblasti hidrogeologije, istraživanja, inženjeringa i geotermalne energije. Geotermalna energija je još jedna prilika da se smanji zagađenje i trošak grejanja u Valjevu. Takođe planiramo saradnju sa drugim fakultetima, kao što je Tehnološko-metalurški fakultet, radi istraživanja novih primena borata u industriji i nauci.

Naveli ste da neće biti površinskog kopa niti korišćenja sumporne kiseline. Možete li pojasniti metod ekstrakcije i prerade?

Da budemo jasni: površinskog kopa neće biti – nikada. I sumporna kiselina se neće koristiti. Ekstrakcija minerala obavljaće se isključivo podzemno, na dubini od oko 275 metara. Ruda će se transportovati pomoću traka do površine i zatim do postrojenja za preradu. Prerada minerala biće zatvoren sistem – gde se voda neprekidno reciklira. Postrojenje je planirano u postojećoj industrijskoj zoni, daleko od naseljenih mesta, reka i poljoprivrednog zemljišta, kako bi se smanjio bilo kakav potencijalni rizik po životnu sredinu i društvo.

Šta biste rekli građanima zabrinutim zbog eksploatacije litijuma u Srbiji?

Litijum je tema koja izaziva velike podele. Jedni su „za“, drugi „protiv“, i mi ne želimo da budemo deo tog sukoba. Ne želimo da budemo kompanija koja izaziva razdor, jer smo gosti u vašoj zemlji. To je taj društveni aspekt koji sam pomenuo. Drugi aspekt je ekonomski – koncentracija litijuma u okolini Valjeva je vrlo niska, tako da ekonomski nije isplativo proizvoditi bilo šta od njega. Jednostavno, nije održivo. Treći aspekt je ekološki. Mi imamo čistu, dokazanu i bezbednu tehnologiju za natrijumske-borate. Kao kanadska kompanija koja posluje u Srbiji, dužni smo da se pridržavamo i kanadskih zakona. Kada je reč o saradnji sa institucijama, zaštiti životne sredine, transparentnosti i komunikaciji, moramo da poštujemo kanadske standarde. Na primer, u slučaju korupcije, kanadski zakoni protiv korupcije – koji su veoma strogi – primenjuju se i na nas ovde. Mogu završiti u zatvoru ne samo u Srbiji, već i u Kanadi. Zato naša kompanija ima veoma strogu politiku – ne samo u poslovanju i svakodnevnim aktivnostima, već i u planiranju, transparentnosti, komunikaciji, tehnologiji i strategijama upravljanja rizikom. To je ključno za izgradnju poverenja.