Ministar Selaković otvorio obnovljeni Muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu

Ministar kulture Nikola Selaković otvorio je danas, u prisustvu direktorke Narodnog muzeja Srbije (NMS) Bojane Borić Brešković, obnovljeni Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Profesorskoj koloniji u Beogradu.

U obraćanju pred brojnim zvanicama, među kojima je bio ministar inostranih poslova Marko Đurić i savetnik predsednika Srbije Dejan Savić, Selaković je istakao da je „nakon decenija tišine” obnovljeni muzej otvoren zahvaljujući inicijativi Ministarstva kulture i podršci NMS i brojnih stručanjaka.

 „U ovoj kući, u srcu Beograda, živela je Ljubica Luković, čuvar porodičnog nasleđa i poslednja članica porodice Petrović. Zaveštala je kuću NMS-u sa željom da postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka”, rekao je ministar.

Iako je muzej otvoren 1977. godine, Selaković je podsetio da „uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno očuvanje zbirke”, i od 1986. kuća je bila zatvorena, pa generacije nisu bile u mogućnosti da posete postavku „dve fascinantne ličnosti koje su obeležile jednu epohu”.

Selaković je istakao da danas muzej, posle 39 godina, omogućava upoznavanje sa Nadeždom i Rastkom Petrovićem, koji su među najsloženijim i najhrabrijim umetničkim ličnostima u srpskoj kulturi.

 Prema njegovim rečima, stvaralaštvo Nadežde i Rastka označilo je prekretnice u savremenoj srpskoj umetnosti, i učestvovali su u postavljanju temelja našeg identitet i kulturne svesti.

 „Ne otvaramo samo jedan dom, otvaramo slojevito i višedimenzionalno pamćenje na porodicu koja je bila simbol intelektualne i umetničke aristokratije svog vremena, sa dva monumentalna umetnička opusa”, rekao je ministar.

Selaković je podsetio da je Nadežda Petrović (1873-1915) bila prva prava predstavnica ekspresionizma u srpskom slikarstvu, koja je uvela savremeni likovni jezik, „slobodan, hrabar i ličan, i pomerila je granice ženskog stvaralaštva u tradicionalnom društvu”. „Nadrasla je granice pola, stila i vremena. Njena dela, pejzaži, studije, skice, nisu bili samo puko prikazivanje stvarnosti već snažan izraz lične, unutrašnje i nacionalne drame”, naglasio je Selaković, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, Rastko Petrović (1898-1949) je bio jedna do najradikanijih figura srpske međuratne književnost, bivajući istovremeno „prozor u svet modernih tokova i u dubinu srpskog bića”. Selaković je istakao da je Petrović bio diplomata po pozivu, koji je kao stvaralac sa lakoćom prevazilazio granice jezika, epoha i prostora, a „njegova dela, često neshvaćena u vreme nastajanja, danas su nezaobilazna u svakom ozbiljnom čitanju naše književne istorije”. „Zajedno predstavljaju dvostruki temelj moderne srpske umetnosti. Ona u slici, on u reči”, ocenio je Selaković.

 Borić Brešković je izrazila „duboko zadovoljstvo i radost povodom obnovljenog spomen-muzeja u sastavu NMS”, koji se nalazi u kući koju je njihova sestra Ljubica Luković zaveštala NMS-u.

Prema njenim rečima, „ova važna kuća sećanja oživljava izuzetna umetnička dela Nadežde i neobjavljenu građu i kolekcionarske predmete i retka pisma Rastka”, a kustosi stalne postavke su Marija S. Đorđević, Dragana Ljubenović i Katarina Đošan.

 „Tematski koncept povezuje izgled i duh porodičnog doma i muzejskog prostora. Izložili smo crteže, slike, arhivsku i dokumentarnu građu, kao i lične predmete, kako bi iznova kreirali priče o Rastku, Nadeždi i porodici Petrović”, istajkla je Borić Brešković.

Posetioci mogu videti slikarski probor Nadežde, kao i njene slike „Čaršija (Skoplje)” (1914), „Seljanke” i „Košutnjak” (1904) i druge, a tu su, između ostalog, i Rastkovi etno predmeti sakupljeni u Africi, naočale, novčanik, lula, gramofonske ploče, kao i roman „Dan šesti” kucan na engleskom jeziku sa komentarima pisca.

Na svečanosti je glumac Rastko Janković govorio stihove iz Petrovićeve zbirke poezije „Kad padne burma zlatna”, dok je Nadeždino pismo ocu kazivala glumica Jelena Đukić.