Zagađen vazduh – pretnja u toku cele godine

jOdavno već mnogi eksperti i organizacije kao možda i glavne zagađivače vazduha navode domaćinstva, odnosno individualna ložišta. Zbog toga je Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine obezbedio 150.000 besplatnih filtera za smanjenje emisije suspendovanih čestica u vazduh, a kako je „Politika” juče objavila, predviđeno je i besplatno postavljanje ovih uređaja na 40 odsto individualnih ložišta u gradu. Međutim, nije mali broj stručnjaka koji tvrde da domaćinstva nisu glavni zagađivač vazduha u toku zimske sezone, već da su to u prvom redu termoelektrane na ugalj, a zatim saobraćaj.

– Autori većeg broja publikovanih naučnih i stručnih analiza saglasni su u tome da su u Srbiji najveći izvor opasnih PM 2,5 čestica termoelektrane na ugalj, a da tek onda slede domaćinstva, odnosno individualna ložišta – rekla je za „Politiku” primarijus dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, i dodala da neka nezavisna naučna istraživanja iz Srbije i inostranstva već godinama potvrđuju da su primarni izvor čestica PM 2,5 termoelektrane na ugalj, a posebno velike kao što su TENT „A” i „B”.

Paunovićeva je saglasna da u pojedinim gradskim područjima svakako dolazi i povremeno do situacije da su na određenim lokalitetima u određenom periodu individualna ložišta dominantan izvor zagađenja, ali se sistematskom analizom podataka i modelovanjem, kao i procenom zdravstvenih efekata, na godišnjem nivou za teritoriju cele države, dobija potpuno drugačija slika od one koju daje Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

‒ Kao dominantni emiteri sumpornih oksida, termoelektrane u Srbiji su značajan izvor čestica PM 2,5 iako ih ne emituju „direktno” iz dimnjaka, gde bi ih zabeležio monitoring kojim rukovodi SEPA. Izveštaji SEPA „ne vide” veliki udeo čestica PM 2,5 koje nastaju u atmosferi, iz sumpora emitovanog iz naših termoelektrana. Zato se zovu sekundarne čestice ‒ objasnila je dr Elizabet Paunović.

Ona je podsetila da su se u poslednje vreme epizode pojačanog zagađenja ponavljale, primera radi, u Velikim Crljenima, selu nadomak Beograda u kojem se nalazi „Kolubara A”, najstarija termoelektrana u Srbiji.

U svakom slučaju, iako nisu glavni zagađivači, individualna ložišta i te kako učestvuju u „kreiranju” nezdravog vazduha iznad Beograda i čitave Srbije. A to posebno važi za domaćinstva u kojima se i dalje koriste zastarela grejna tela i loši energenti, od sirovog uglja do drva, čak i otpada.

Merenja pokazuju da je zagađenje česticama PM 2,5 u Srbiji prekomerno i van kritičnih perioda godine ‒ druga polovina jeseni i zima. Zagađenje vazduha nije opasno samo onih dana kada možemo da ga vidimo i pomirišemo, pa i osetimo u ustima, već u toku cele godine.

‒ Termoelektrane na ugalj i individualna ložišta su kategorički drugačiji  i rešavanje problema njihovih emisija podrazumeva sasvim različite mere u vođenju sektorskih politika. Na osnovu dostupne stručne i naučne literature i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, smatramo da srpska javnost treba da bude svesna činjenice da bi zatvaranje termoelektrana, što je već prioritet cele Evrope, radi smanjenja emisije gasova takozvane staklene bašte, imalo i vidne pozitivne posledice po kvalitet vazduha u Srbiji ‒ rekla je Paunovićeva.

Da bismo jednog dana mogli da dišemo čist vazduh, neophodno je naravno rešiti i problem domaćinstava sa zastarelim grejnim telima, ali kako nam pokazuje nauka, to nije celokupna priča o rešenju.

Ovo svakako ne znači da ne treba sprovoditi mere koje bi smanjile emisije zagađujućih materija iz individualnih ložišta. A jedna od takvih mera je svakako i postavljanje filtera na dimnjake domaćinstava.

Nezdravo – svaki drugi dan

Kao što smo već pisali, prosečno gledano u Beogradu se svaki drugi dan beleži štetno zagađenje vazduha. Treba imati u vidu da je vazduh nezdrav čak i onih dana kada ga specijalizovane službe ocenjuju kao „prihvatljiv”. Primera radi, na mernoj stanici u Starom gradu tokom 2024. godine koncentracije PM 2,5 čestica su prevazišle „dozvoljenu” vrednost čak 174 puta. Pritom, treba imati u vidu da je Stari grad jedan od manje zagađenih lokaliteta u Srbiji – u poslednjem godišnjem izveštaju SEPA, za 2023. godinu, ovo merno mesto bilo je 38. najzagađenije od ukupno 55 mernih stanica u Srbiji, piše portal „Klima 101”.