Otrovni pamflet protiv žrtava seksualnog nasilja

Grupa nevladinih organizacija na Kosovu i Metohiji zbog porasta broja slučajeva uznemiravanja žena i devojaka na severu KiM zahtevala je pre tri dana hitno delovanje međunarodne zajednice, pre svega Euleksa. Niko od pozvanih nije im odgovorio, ali se zato u beogradskom „profesionalnom” mediju oglasio „društveni aktivista”, da „objasni” da je ovde reč o „pseudodogađaju” i mitu sa dugom istorijom. I niko se, na našu sramotu, na ovaj otrovni tekst ni osvrnuo nije, osim žena koje su ovaj „mit” doživele.

„Politika” je jedan od malobrojnih, ako ne i jedini, od medija koji je pisao o slučajevima seksualnog uznemiravanja žena, devojaka, pa čak i devojčica na ulicama severne Mitrovice, od trenutka kada su to dešavalo tek sporadično. Onima u Beogradu, pre svega raznoraznim „ljudskopravaškim” nevladinim organizacijama i borcima protiv nasilja nad ženama, seksualno uznemiravanje Srpkinja na Kosmetu nije bilo u fokusu, niti ih je zanimalo. To i nije neko čudo, budući da oni, uglavnom, na takozvano Kosovo gledaju kao na nezavisnu državu, pa ne reaguju, da im Evropa ne bi zamerila zbog mešanja u, po njima, unutrašnja pitanja druge države. A i prezauzeti su traženjem Srba s Kosmeta koji su počinili zločine nad Albancima, uključujući i silovanja, a još nisu procesuirani.

Mnogo je otrova prosuto, i prosipa se, iz beogradskih NVO prema kosmetskim Srbima, ali ovako nešto čak ni njihovi aktivisti do sada nisu izrekli. Tekst „društvenog aktiviste” koji je objavio „profesionalni” beogradski medij, objavljen je i na sajtu Helsinškog odbora za ljudska prava. „Društvenom aktivisti” je „neobična pažnja” koju „profesionalni” medij posvećuje „fantomskoj organizaciji iz severnog dela Kosovske Mitrovice pod nazivom Srpska demokratija”, čija „najnovija akcija jeste osnivanje nekakve srpske straže sa zadatkom da zaštiti Srpkinje od navodnih seksualnih zlostavljanja od strane Albanaca”. Piše „aktivista”: „Priča o silovanju i drugim seksualnim napadima kojima su srpske žene i devojke izložene na Kosovu ima dugu istoriju, a svoje mesto je našla i u knjizi ’Istorija Srba’ poznatog autora Holma Zundhauzena. U stvari mit o silovanju Srpkinja na Kosovu počeo je da se širi ’80-tih godina kada je srpski nacionalizam zagospodario političkom scenom Srbije... Dakle, priča o silovanju Srpkinja, koju pomenuta organizacija želi da oživi, predstavlja klasičan pseudodogađaj iz koga za srpsku zajednicu ništa dobro neće da proizađe.”

„Aktivista” je napisao kratak tekst, ali on je pravi dokaz da se otrov pakuje u male bočice. Osamdesete godine za nas koji dugo hodamo ovom zemljom i nisu bile tako davne, pamtimo kako je prošao sada pokojni Đorđe Martinović, flašom silovan, pa od nekih Srba optužen da je sam sebe povredio. Iselio se Đorđe i još mnogi „Martinovići”, a iseljavaju se i danas. Mnogi ne mogu da podnesu svakodnevno iživljavanje premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, koji čini sve, kao nekad njegovi preci, da Srbima život učini nepodnošljivim. I, kao i onda, i sada se nađu Srbi da okrive Srbe za sve zlo koje im se događa.

Za takozvanu kosovsku policiju, ovu Kurtijevu, priča o seksualnom uznemiravanju srpskih žena i devojaka nije mit. Uglavnom, ne čine ništa, ali, za razliku od beogradskog „društvenog aktiviste”, bar priznaju da se to događa. Zamenik direktora policije takozvanog Kosova za region sever, Veton Eljšani izjavio je: „Imali smo slučaj da su dva momka na motoru uznemiravala devojke, ali nismo imali prijavljen slučaj. Čuli smo u medijima o slučaju i zaustavili smo ih, nismo imali dokaze za uznemiravanje, ali smo im konfiskovali motor jer nije plaćena carina. Mi radimo svoj posao, ono što je do nas, korak po korak. Ne krijemo slučajeve, evo, na primer, 13. maja po prijavi građana jedna osoba za koju su svedoci ustvrdili da je, pored ostalog, uznemiravala žene na ulici uhapšena je u severnoj Mitrovici. Izrečena mu je novčana kazna zbog narušavanja javnog reda i mira, dok mu je tužilac odredio pritvor od 48 sati zbog krivičnog dela pretnja.”

Na primedbe da građani ne veruju policiji, Eljšani je rekao da se slučajevi moraju prijaviti policiji, ali „u nekim slučajevima ne mogu da se dokažu tvrdnje žrtve”. Jeste to veliki problem kad je reč o seksualnom uznemiravanju Srpkinja, ali Eljšani i drugi nikakav problem nemaju da uhapse svakog Srbina, naročito onog koji zatraži svoju imovinu, da ga optuže da je počinio ratni zločin. Dovoljna su dva svedoka, koji, doduše, nisu videli da je počinio zločin, ali su čuli, to je sasvim relevantno da „zločinac” od pod ključ na neodređeno vreme.

„Društveni aktivista” očito nije video šta je rekao Eljšani, bitnija je Zundhauzenova istorijska knjiga, tu je sušta istina. Ovaj njegov opasni pamflet prošao je takoreći nezapaženo, pa nije ni čudo sve što nam se događa. Reagovale su samo žene s Kosmeta koje su bile žrtve ili svedoci seksualnog uznemiravanja. Njih 48 napisalo je i potpisalo, imenom i prezimenom, pismo redakciji „profesionalnog” medija, bez uvreda, bez optužbi, samo žaljenje što je ovako nešto ovaj list objavio. Kažu da su duboke uvređene činjenicom da je medij sa takvom reputacijom objavio: „Ovakve tvrdnje nisu samo netačne i opasne, već i duboko ponižavajuće za sve nas koje se već nosimo sa tišinom institucija, nepoverenjem međunarodne zajednice i ličnim posledicama koje seksualno uznemiravanje ostavlja.” Na kraju su pozvale novinare ovog „profesionalnog” medija da dođu u Kosovsku Mitrovicu, da tu provedu nekoliko dana i da razgovaraju sa ženama koje tamo žive. Redakcija ne reče hoće li to učiniti.

A šta kaže Euleks? Ništa, za sada, kao ni do sada. Valjda pažljivo prati sve što se događa, iako ovog puta nije našao za shodno ni tu uobičajenu floskulu da saopšti.