Usporavanje BDP-a neće uticati na indeksaciju penzija

Neizvesna aktuelna ekonomska situacija, nezabeležena još od pandemije virusa korona, geopolitičke tenzije, visoke američke carine i dalji rast inflacije nespokoj su za srpsku privredu. Iako se rast BDP-a očekuje u nastavku godine, nova projekcija za ovu godinu niža je od februarske i iznosi 3,5 odsto, na šta je u velikoj meri uticao ostvaren manji privredni rast u prvom tromesečju u odnosu na očekivani. Bržem rastu u narednim tromesečjima trebalo bi da doprinese rast proizvodnje u automobilskoj industriji i energetici usled povećanih kapaciteta, kao i planirana realizacija infrastrukturnih projekata u okviru programa „Ekspo 2027”, objasnila je Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.

Istovremeno i guvernerka i ministar finansija Siniša Mali upozoravaju da su protesti i blokade u našoj zemlji uticali da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, što onda utiče i na projekciju rasta penzija.

Upravo je to ono što stvara nespokoj i najstarijoj populaciji – penzionerima, čija se primanja usklađuju jednom godišnje po švajcarskoj formuli – 50 odsto sa rastom zarada i isto toliko s rastom inflacije.

Umesto da im svakim novim usklađivanjem penzije budu više i da u većem procentu učestvuju u prosečnoj zaradi – do 2027. i do 55 odsto, sa 47 procenata, koliko je bilo na kraju 2024 godine, ostaje da se vidi kolika će indeksacija stvarno biti.

Upitan da prokomentariše da li bi se i kako sve ovo moglo odraziti na novo usklađivanje penzija ili je ipak rano za prognoze, dr Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije kaže za „Politiku” da je švajcarska formula na osnovu koje se radi indeksacija tako konstruisana da „ispegla” privredni ciklus.

– Imajući to u vidu, određeno usporavanje bruto društvenog proizvoda u ovoj godini praktično da i neće uticati na indeksaciju penzija u januaru 2026. godine. Eventualno bi ozbiljnije usporavanje BDP-a ili potencijalna globalna recesija, koja bi se prelila na Srbiju, mogli delimično da smanje stopu usklađivanja penzija, ali tek u januaru 2027, o čemu je još prerano govoriti – objašnjava Altiparmakov.

Dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, slaže se sa upozorenjima nadležnih da bi nastavak ovakve situacije u zemlji i van nje moglo negativno da se odrazi na dalji pad privredne aktivnosti, što bi posledično pogodilo i najstarije.

– Imajući u vidu da švajcarska formula propisuje da se penzije usklađuju 50 odsto sa rastom zarada i isto toliko sa troškovima života, ako inflacija nastavi da raste, smanjiće se kupovna moć penzionera, zbog čega je prioritet prioriteta da se kroz dogovor reši problem protesta – kaže Savić.

Objašnjava da učešće penzija u BDP-u može da bude između 9,5 i 10 odsto i da toga moramo da se pridržavamo, ali bez socijalnog dijaloga teško da će nešto moći da se promeni.

Inače, prosečna martovska penzija iznosila je 50.686 dinara i do tog iznosa je prima 986.863 penzionera. Manje od najnižeg iznosa penzije od 27.711,33 dinara prima 185.833 penzionera fonda zaposlenih i samostalaca, a poljoprivrednu 23.096 penzionera.

Najniži iznos penzije prima 148.711 penzionera fonda zaposlenih, dok 88.708 zemljoradnika prima – 21.786,02 dinara. Istovremeno, u Srbiji najvišu penziju po važećem zakonu od oko 255.231,18 dinara prima 77 penzionera, dok je zatečenih korisnika 759, pokazuje statistika penzijskog fonda.

Dobra vest je da se nastavlja trend dobre naplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, te je od 1. januara do 9. maja naplaćeno 19,6 milijardi dinara ili 6,2 odsto više nego što je bilo predviđeno finansijskim planom Fonda PIO. U odnosu na isti period prethodne godine prihodi od doprinosa su veći za 49 milijardi dinara, odnosno za 16,88 odsto, izjavio je za Tanjug direktor Fonda PIO Relja Ognjenović.

Ognjenović je istakao da su dobri finansijski pokazatelji u prva četiri ovogodišnja meseca nastavak ranijeg trenda pošto je i prošle godine fond ostvario suficit od 8,3 milijarde dinara. Dodao je da su u ukupnim prihodima i primanjima u 2024. godini, koji su iznosili 1.088,35 milijardi dinara, prihodi od doprinosa za PIO činili 78,3 odsto, a ukupni transferi iz budžeta 20,7 odsto.