Danas se obeležava Prenos moštiju Svetog Save
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Prenos moštiju Svetog Save. On se odigrao za vreme kralja Vladislava 1237. godine, iz Trnova u manastir Mileševo.
Godinu dana nakon smrti svetitelja (13. januar 1236) i sahrane u Trnovu, u crkvi Svetih Četrdeset Mučenika, sveblaženi namesnik njegov arhiepiskop Arsenije ražalio se za Svetim kao za svojim ocem i učiteljem, pa je otišao kralju Vladislavu da ga moli da svetiteljeve mošti ne leže u tuđoj zemlji već da ga prenese u njegovu.
Kralj se obradovao ovom predlogu i poslao svog najuglednijeg blagorodnika svome tastu, bugarskom caru Asepu, sa molbom da mu da telo Svetoga Save. Ipak, navodeći da se svetitelj upokojio među njima i da njegovo sveto telo leži u crkvi sa velikom počašću, car je odgovorio da nema potrebe da se svete mošti prenose.
Kralj Vladislav opet je poslao caru još veći broj blagorodnika. Car je ovoga puta bio u nedoumici, jer je smatrao da lišiti se svetitelja, to je kao lišiti se carstva. Onda je prizvao patrijarha i svoje savetnike i pitao ih šta da radi. Oni su mu rekli da nikako ne daje telo svetitelja, pošto velmože i sav grad negoduju zbog toga. Tada car napisa utešno pismo svome zetu.
Gorke suze i molitva kralja Vladislava
Vladislav se reši da sam ode tastu. Poslao je pred sobom glasnike da dolazi sa mnogo svojih blagorodnika, episkopa i igumana. Car Asen ga je dočekao daleko ispred grada sa svakom počašću i ljubavlju. Kralj Vladislav, pre nego što je ušao u carske dvore, zamolio je cara za dopuštenje da sa svima svojima ode najpre u crkvu Svetih Četrdeset Mučenika da se pokloni. Prolivajući gorke suze i udarajući glavom o zemlju pred grobom svetitelja, kralj Vladislav mu se ispovedao kao živome i molio da mu oprosti što je sagrešio. Toliko se dugo molio da mu je lice oteklo od suza. Car ga je pozvao zatim u dvor i priredio mu slavlje.
Anđeo Božji
Sledeće noći caru se javio u snu anđeo Božji u obliku Svetoga Save i naredio mu da da da se svetitelj odnese. Car se prepao i ovo ispričao patrijarhu i velmožama, koji su mu rekli da je istinit i da je to poseta od Boga radi Svetoga i savetovali ga da da svetitelja da ga odnesu u njegovu zemlju da mu carstvo ne bi snašla neka beda.
Car je to saopštio kralju Vladislavu. Pošto je sa episkopima u hramu bila odslužena sveta Liturgija, otvorili su časni grob. Telo bi nađeno potpuno celo i netljeno i kao da svetitelj spava. Vlasi glave i brada njegova bile su svetle i cele i miomir, kao najlepši miris, razlio se po celom hramu. Tako isto i drvo i prah groba svetiteljevog Bog obogati prijatnim mirisom i isceljenjima, tako da, čuvši za sve to, trnovski građani se u gomilama skupiše da vide svetitelja i dobiju od njega isceljenje.
Čuvši za čudesa, kralj se pribojao da se car ne predomisli i zapovedio je da odmah podignu svetitelja i krenu u Srbiju. Građani Trnova, a i oni iz unutrašnjosti, dugo su potom dolazili grobu, donosili svoje bolesnike i dobijali isceljenja.
Manastir Mileševa
Noseći svete mošti svog svetog strica u svoju zemlju, kralj Vladislav radosno je hitao ispred kivota. A kad se približio sa svetim moštima, blaženi arhiepiskop Arsenije izašao je u susret sa episkopima, igumanima, blagorodnicima i mnoštvom verujućih i učinili dostojno poklonjenje i celivali svete mošti. Narod srpski je počeo da se sliva sa svih strana i čudesa počeše da se dešavaju.
Kralj i arhiepiskop, sa episkopima, igumanima, monasima, blagorodnicima i mnoštvom naroda, nosio je svetitelja u velikoj radosti sa psalmima i pesmama. Kad su stigli u manastir Mileševo, kraljevu zadužbinu, u crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg ga položiše u grob koji mu kralj beše spremio. Priredio je i veliko praznično slavlje u spomen Svetoga Save.
Ne mnogo kasnije, jednom bogobojažljivom i pobožnom prepodobnom starcu u manastiru Mileševa javio se u snu Sveti Sava govoreći da njegove svete mošti izvade iz groba i polože ih ispred groba u crkvi. To bi učinjeno i od njih su bila mnoga čudesa.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
