Mediji imaju ključnu ulogu u prevenciji

Ovogodišnji Dan sećanja na žene žrtve nasilja, 18. maj, Srbija je dočekala sa neslavnom statistikom – od početka godine čak osam žena ubijeno je od strane partnera, oca ili sina. Statistika Ministarstva unutrašnjih poslova svedoči da se u proteklih pet godina broj događaja nasilja u porodici i drugih rodno zasnovanih oblika nasilja kreće između 27.000 i 29.000. Podaci Centra za podršku ženama govore da je od 2010. godine u porodično-partnerskom odnosu ubijeno više od 330 žena, a njihova analiza svedoči da se svaka treća žena ranije obraćala institucijama sistema za pomoć. Brojke takođe svedoče da osam od deset žena strada od ruke muških članova porodice, kao i da najveći broj njih biva ubijeno u porodičnom domu – tamo gde bi trebalo da budu najsigurnije i najzaštićenije. 

Podsećanja radi, Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja proglašen je odlukom Vlade Srbije 2017. godine, u znak sećanja na 18. maj 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za tri dana u našoj zemlji ubijeno sedam žena. Ovaj dan nas svake godine podseća na teške posledice nasilja prema ženama i na odgovornost svih društvenih aktera, uključujući i medije, da grade kulturu nulte tolerancije na nasilje. Povodom ovogodišnjeg Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji poziva medije da prilikom izveštavanja o nasilju prema ženama dodatno obrate pažnju na slike koje koriste, kako bi se i vizuelnim sredstvima poslala jasna poruka o neprihvatljivosti nasilja. Ova aktivnost realizuje se u okviru projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnost”, a projekat zajedno sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNDP, UNFPA, Unicef i UNWOMEN u partnerstvu sa Vladom Srbije i uz podršku Vlade Švedske.

„Mediji imaju ključnu ulogu u prevenciji nasilja prema ženama – ne samo kroz odgovorno informisanje o konkretnim, pojedinačnim slučajevima, već i edukacijom javnosti koja vodi ka prepoznavanju i sprečavanju nasilja. Iako naslov i slika imaju zadatak da privuku pažnju na medijsku objavu, u izveštajima o nasilju potrebno je voditi računa o dostojanstvu žrtve i o poruci koja se šalje široj javnosti. U smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama grupe ’Novinarke protiv nasilja’ preporučuje se izbegavanje fotografija i pokrivalica koje otkrivaju identitet žrtve, prikazuju simulaciju nasilja ili fizičke povrede. Umesto toga se predlažu fotografije i ilustracije koje prikazuju snagu žrtve i jasno pokazuju da je nasilje zločin. Zbog toga pozivamo sve medijske redakcije da daju svoj doprinos kreiranju društva u kome se žrtvama veruje, nasilje prepoznaje i prijavljuje, a vizuelna komunikacija koristi kao alat za osnaživanje žena i zaustavljanje nasilja”, ističu predstavnici UNDP-a u Srbiji.

Oni podsećaju da se među smernicama nalaze i preporuke da se ne koriste fotografije i prilozi kojima se otkriva identitet žene ili članova njene porodice, uključujući i ilustracije kojima se posredno može otkriti identitet žrtve, kao što su fotografija kuće, ulice, ili radnog mesta žrtve. Takođe se preporučuje izbegavanje fotografija i video-snimaka koji prikazuju simulacije nasilja – na primer žene koja se skriva u ćošku dok muškarac stoji iznad nje sa podignutom pesnicom ili nožem, jer takav sadržaj može traumatizovati preživele i dodatno ih ukalupiti u ulozi žrtve, umesto da vodi stvaranju osećaja sopstvene snage za izlazak iz nasilne situacije. Ne preporučuje se ni korišćenje fotografija ili video-snimaka na kojima su žene sa modricama ili drugim fizičkim povredama, jer one mogu biti traumatične za neke osobe i stvarati pogrešnu pretpostavku da je fizičko nasilje jedini oblik nasilja nad ženama, čime se smanjuje svest o štetnim posledicama drugih oblika nasilja, kao što su psihološko, seksualno i ekonomsko nasilje.

Među smernicama se nalazi i preporuka da se ne koriste fotografije ili ilustracije na kojima su nasilnik i žrtva prikazani jedno pored drugog, jer se na taj način njihov odnos romantizuje i stavlja ih na isti nivo, što može dodatno traumatizovati preživelu osobu i zamagliti činjenicu da nasilje proizilazi iz nejednakog društvenog položaja žena i muškaraca. Umesto toga, savetuje se korišćenje ilustracija koje prikazuju osećanja preživele ili žrtve, kao i njenu snagu – žene ne treba prikazivati samo sa zatvorenim ustima, bez glasa, ili u pasivnoj poziciji. Žene mogu biti prikazane kako plaču ili su zabrinute, ali njihova snaga i odlučnost treba da budu uočljive u isto vreme – primera radi, kroz stegnutu pesnicu, odlučan pogled, uspravni stav, ponosan stav... Takođe se mogu koristiti grafikoni koji prikazuju statističke podatke o nasilju ili fotografije, odnosno video-prilozi sa protesta ženskih organizacija, fotografije ruku u lisicama, policijskih kola, sudijskog čekića...