Vujić: Stanje u pravosuđu redovno, smanjuje se broj učesnika u štrajku

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas da se rad pravosuđa vraća u redovno stanje jer sve veći broj radnika, koji su ušli u tzv. generalni štrajk, obaveštavaju predsednike sudova i glavne javne tužioce da od toga odustaju.

Vujić je za Tan‌jug precizirao da je svega dva odsto od ukukpno 12.500 zaposlenih u pravosudnoj administraciji bilo u štrajku u njegovom "piku", te da se taj broj sada smanjuje. 

Prema njegovim rečima, zaposleni u pravosuđu koji su u štrajku i ne rade imaju pravo na davanja vezana za socijalno i penzijono osiguranje, ali ne i na zaradu.

Podsetio je da je štrajk započeo 5. maja i da je tim povodom poslao obaveštenje predsednicima sudova i glavnim javnim tužiocima, u vezi sa primenom Člana 10 Zakona o štrajku, po kome radnik za dane u kojima je u štrajku nema nema pravo na naknadu.

On je dodao da je jednim delom povod za štrajk bio regres za godišnji odmor i isplata toplog obroka, što je, kako kaže, nemoguće realizovati.

"To je vrlo jasno definisano u sudskoj praksi i u presudama Vrhovnog suda, da je to u koeficijentu, za plate tako da to nije moguće ostvaritii", naveo je ministar.

Napomenuo je da je radnike u pravosuđu podsetio na "slučaj tetkica" u predškolskim ustanovama, u kome su zaposleni izgibili spor, te su morali da plaćaju sudske troškove koji nisu bili mali.

Ministar je istakao da je, nevezano za štrajk radnika u pravosuđu, doneo odluku da u praksu uvede obilazak i sastanke sa predstavnicima sudova i  glavnim javnim tužiocima, kao i zaposlenima u sudskoj i tužilačkoj administraciji, budući da postoje planovi za donošenje izmena Zakona o sudskim takasama.

On je rekao da sudske takse nisu velike i da one nisu menjane od 2009. godine, kao i da izmene Zakona ne podrazumevaju njihovo drastično povećanje.

Povećanje će, kako kaže, biti samo za nekih 10, odsto, ali da je glavni cilj izmena Zakona u preraspodeli sredstava prikupljenih od sudskih taksi.

"Znači, sudske takse koje su, na primer, 1.000 dinara, biće 1.100 i tako dalje. Glavna izmena je da se u preraspodeli sredstava, koja se prikupe od sudskih taksi,  40 odsto ide  za zaposlene, odnosno za jačanje njihovog materijalnog položaja, a danas je to 20 odsto. Hoćemo da probamo na taj način, u nekom kraćem vremenskom periodu tim ljudima na neki način poboljšamo materijalni položaj i to nije vezano za štrajk", rekao je Vujić.

Naglasio je da je to dogovor koji je već postignut u prethodnom kabinetu ministarstva pravde sa reprezentativnim sindikatima, koji nisu uključeni u aktuelne obustave rada.

Govoreći o svojim ovlašćenjima kao ministra pravde, Vujić je rekao da mnogi zamišljaju da ministar pravde može nešto da naredi sudijama i tužiocima, što je apsolutno nedozvoljeno, zabranjeno i kažnjivo.

"Sudije su nezavisne, tužioci su samostalni. Ali ono o čemu ministar pravde brine i mora da brine, to su uslovi rada, kao na primer o sudskim zgradama, jer to su državne zgrade. Ministar pravde takođe mora da brine i o zaposlenima u pravosudnoj administraciji jer su oni pod direktnom njegovom nadležnošću. I zato imam i te posebne razgovore sa njima, da bi čuo na koji način možemo i da poboljšamo njihov položaj", naveo je Vujić.

Govoreći o blokadama sudova i kritikama na rad pravosuđa u Srbiji, ministar je upozorio da je to jako opasno, jer se, kako kaže, presude ne mogu donositi na ulici i "izvikivati".

Pojašnjava da isključivo sud odlučuje o određivanju pritvora i da on nema pravo, kao ministar pravde, da komentraiše hapšenja i određivanje pritvora određenim licima, koja su bila neposredni povod za blokadu sudova.

"To je apsolutno na sudu, sud raspolaže i određenim dokazima i dokumentacijom na osnovu koje donosi odluku i to je u domenu slobodnog sudijskog uverenja. Ono za šta sam se ja oglasio to je - nedopustiva blokada suda. Sa jedne strane, ne može se na ulici izvikivati presuda, drugo, sudije ne smeju i ne mogu da rade pod pritiskom i treće je l' to znači da će svako ko je nezadovoljan da legne pred vrata suda? To je nedopustivo", poručio je Vujić.

Ukazao je da u blokadama ima protivurečnosti, sa jedne strane sudovi su blokirani i tužilaštvo, dok se sa druge strane zahteva rad institucija ili efikasnost postupanja.