Bez potpisa na akt o saradnji između Crne Gore i Ukrajine

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Igor Da­mja­no­vić

Ne­ka­da za­vet­na ze­mlja car­ske Ru­si­je, dr­ža­va ko­ja je 1905. u vre­me ru­sko-ja­pan­skog su­ko­ba zva­nič­no ob­ja­vi­la rat Tokiju i na da­le­ko­i­stoč­ki front po­sla­la sto­ti­ne do­bro­vo­lja­ca, u ovom ve­ku po­sta­la je, ako se uzme u ob­zir udeo u voj­nom bu­dže­tu, naj­ve­ći do­na­tor Ukra­ji­ne u te­ku­ćem ra­tu. Ni­jed­na ze­mlja ni­je 11 od­sto svog bu­dže­ta za od­bra­nu iz­dvo­ji­la za po­moć Ukra­ji­ni kao što je to ura­di­la Cr­na Go­ra.

Me­đu­tim, vla­da­ju­ćim eli­ta­ma u ovo ze­mlji već tri de­ce­ni­je ni­je sta­lo do isto­ri­je, ni tra­di­ci­je, pa čak ni do sta­va ve­ći­ne gra­đa­na. Upr­kos agre­siv­noj an­ti­ru­skoj re­to­ri­ci svih vla­da­ju­ćih gar­ni­tu­ra u po­me­nu­tom pe­ri­o­du, po an­ke­ti Ra­dio te­le­vi­zi­je Cr­ne Go­re iz mar­ta 2022. go­di­ne, po po­čet­ku ru­ske spe­ci­jal­ne voj­ne ope­ra­ci­je ra­ta u Ukra­ji­ni čak 81,5 od­sto gra­đa­na iz­ja­sni­lo se pro­tiv sank­ci­ja Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji.

Voj­na po­moć Cr­ne Go­re Ukra­ji­ni pro­cen­tu­al­no je­ste naj­ve­ća, ali za­pra­vo za­ne­mar­lji­va. Na­rav­no, to ne zna­či da vla­de Zdrav­ka Kri­vo­ka­pi­ća, Dri­ta­na Aba­zo­vi­ća i Mi­loj­ka Spa­ji­ća ni­su po­sla­le sve što su ima­le. Cr­na Go­ra je Ukra­ji­ni pre­da­la bu­kval­no sve što je na­sle­di­la iz ar­se­na­la biv­še JNA i VJ: 442 ra­ke­te PVO „stre­la 2M”, 600 mi­no­ba­cač­kim mi­na ka­li­bra 60 i 82 mi­li­me­ta­ra, oko 24.000 pro­jek­ti­la za pro­tiv­a­vi­on­ske i pro­tiv­brod­ske to­po­ve, oko 2,3 mi­li­o­na me­ta­ka ka­li­bra 7,62 mi­li­me­ta­ra, 500 šle­mo­va, 900 pan­cir-pr­slu­ka, ras­ho­do­va­ne he­li­kop­te­re Mi-8…

Ume­sto da bu­du na li­ni­ji Ma­đar­ske, Slo­vač­ke, ili Tur­ske, čla­ni­ca NA­TO pak­ta ko­je ima­ju iz­ba­lan­si­ra­nu re­to­ri­ku, no­si­o­ci jav­nih funk­ci­ja u Cr­noj Go­ri kao da se po sva­ku ce­nu tru­de da ko­pi­ra­ju bal­tič­ke re­pu­bli­ke. Za mi­ni­stra od­bra­ne Dra­ga­na Kra­po­vi­ća ne­ma di­le­me da „Ukra­ji­na mo­ra iza­ći iz ra­ta kao po­bed­nik, a pred­sed­nik Ja­kov Mi­la­to­vić je na­kon fe­bru­ar­ske bla­ma­že ko­ju je u Be­loj ku­ći do­ži­veo Vla­di­mir Ze­len­ski bio je­dan od pr­vih u sve­tu sa iz­ja­vom po­dr­ške ukra­jin­skom pred­sed­ni­ku.

U cr­no­gor­sko po­li­tič­ko si­vi­lo uto­pi­le su se na­ža­lost i one par­ti­je ko­je su pro­kla­mo­va­le ja­snu pro­ru­sku re­to­ri­ku i bi­ra­či­ma eks­pli­cit­no obe­ća­va­le uki­da­nje sank­ci­ja Ru­si­ji. De­jan Đu­ro­vić i Je­le­na Bo­žo­vić, po­sla­ni­ci No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je pred­sed­ni­ka par­la­men­ta An­dri­je Man­di­ća, gla­sa­li su u no­vem­bru pro­šle go­di­ne na skup­štin­skom od­bo­ru za de­kla­ra­ci­ju u ko­joj se „po­zdra­vlja pu­na uskla­đe­nost Cr­ne Go­re sa za­jed­nič­kom spolj­nom i bez­bed­no­snom po­li­ti­kom EU, uklju­ču­ju­ći i ja­san od­go­vor na agre­sor­ski rat Ru­si­je pro­tiv Ukra­ji­ne i uvo­đe­nje re­strik­ci­ja pre­ma Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji i Be­lo­ru­si­ji”.

On­da i ne tre­ba da ču­di što baš u vre­me ka­da Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja vr­ši ozbi­ljan pri­ti­sak da ura­zu­mi re­žim u Ki­je­vu, Mi­la­to­vić po­zi­va Ze­len­skog da 15. ma­ja u Pod­go­ri­ci pot­pi­še po­se­ban bez­bed­no­sni spo­ra­zum. Ovaj do­ku­ment pod­ra­zu­me­va „br­zu i kon­ti­nu­i­ra­nu po­li­tič­ku, bez­bed­no­snu, voj­nu, hu­ma­ni­tar­nu i eko­nom­sku po­moć i po­sti­za­nje do­go­vo­ra o uvo­đe­nju eko­nom­skih i dru­gih sank­ci­ja Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji”. U nje­mu ta­ko­đe sto­ji da će Cr­na Go­ra „raz­mo­tri­ti mo­guć­no­sti za iz­dva­ja­nje fi­nan­sij­ske po­dr­ške raz­vo­ju od­bram­be­ne in­du­stri­je Ukra­ji­ne, pu­tem ula­ga­nja u pro­ši­re­nje ka­pa­ci­te­ta, na­bav­ku ma­te­ri­ja­la za mu­ni­ci­ju i ukra­jin­skih od­bram­be­nih pro­iz­vo­da za po­tre­be Oru­ža­nih sna­ga Ukra­ji­ne”. Spo­ra­zu­mom se po­seb­no pred­vi­đa da će „ru­ska su­ve­re­na imo­vi­na na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re bi­ti blo­ki­ra­na dok Ru­si­ja ne na­dok­na­di šte­tu, gu­bit­ke i po­vre­de ko­je je pro­u­zro­ko­va­la”.

Ipak, Ze­len­ski je ume­sto u Pod­go­ri­cu 15. ma­ja je od­le­teo u Tur­sku da če­ka Pu­ti­na, ko­ji se, na­rav­no, ni­je po­ja­vio. Ovaj pre sve­ga per­for­mans a ne dr­žav­nič­ki po­tez ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka po­ka­zao se kao auto­gol. Ni­ka­da od po­čet­ka ra­ta pred­stav­ni­ci re­ži­ma u Ki­je­vu ni­su bi­li po­ni­že­ni kao u če­tvr­tak i pe­tak u gra­du na Bos­fo­ru. Isto me­sto su­sre­ta de­le­ga­ci­ja po­no­vo kao i u mar­tu 2022. Me­đu­tim, sad je po­nu­da za mir pot­pu­no dru­ga­či­ja od ono­ga što je ta­da bi­lo do­go­vo­re­no, a od če­ga su Ukra­jin­ci ta­da od­u­sta­li po na­go­vo­ru Bo­ri­sa Džon­so­na.

Ze­len­ski je svoj be­smi­sle­ni per­for­mans u Is­tan­bu­lu okon­čao u če­tvr­tak uve­če od­le­tev­ši u Ti­ra­nu. Pla­ni­rao je da u su­bo­tu oda­tle na­sta­vi za Pod­go­ri­cu, ali cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­loj­ko Spa­jić po­ru­čio je da „zbog ra­ni­je pre­u­ze­tih oba­ve­za ne­ma vre­me­na za pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma”. Ka­sni­je je Spa­jić po­ja­snio da že­li da se u spo­ra­zum ugra­de i eko­nom­ske od­red­be, ko­je se ti­ču in­fra­struk­tu­re i „stra­te­ških re­zer­vi hra­ne”. Pre­mi­jer i pred­sed­nik Cr­ne Go­re odav­no su u lo­šim od­no­si­ma i je­dan dru­gom pod­me­ću „kli­po­ve u toč­ko­ve”. Či­ni se da je Mi­la­to­vić po­zi­vom Ze­len­skom i spo­ra­zu­mom, ko­ji je tre­bao da pot­pi­še Spa­jić, po­ku­šao da de­sta­bi­li­zu­je vla­da­ju­ću ve­ći­nu, u ko­ju spa­da i DNP Mi­la­na Kne­že­vi­ća, či­ji pred­stav­nik ni­je gla­sao za go­re­po­me­nu­tu an­ti­ru­sku de­kla­ra­ci­ju.

U sa­vre­me­nom slen­gu „is­ku­li­ra­ti” ob­ja­šnja­va po­jam pre­va­zi­la­že­nja ne­pri­jat­ne si­tu­a­ci­je bez mno­go šte­te i an­ga­žo­va­nja, ig­no­ri­sa­ti ne­ko­ga ili ne­što, od­no­sno mu­dro re­ši­ti pro­blem. Upra­vo je ova reč ade­kvat­na je za od­lu­ku Mi­loj­ka Spa­ji­ća da se ne sret­ne i ne pot­pi­še spo­ra­zum sa Ze­len­skim. Da li je pre­mi­jer „is­ku­li­rao” Ze­len­skog da bi nad­i­grao pred­sed­ni­ka Mi­la­to­vi­ća, ili zbog do­volj­ne po­li­tič­ke in­te­li­gen­ci­je da se pri­la­go­di ge­o­po­li­tič­kim pro­me­na­ma u su­šti­ni je ne­bit­no. Za Cr­nu Go­ru bi­lo bi do­bro da Spa­jić is­tra­je u svom ku­li­ra­nju Ze­len­skog.