Čistačice ruše predrasude o svom zanimanju

Često se u srpskom društvu može primetiti određena stigmatizacija poslova koji zahtevaju fizički rad. Poslovi koji su nekad predstavljali osnovu uređenog društva, danas kao da su ispod časti. Iako za takve profesije važe i priče o malim platama i lošim uslovima rada, prisutnost velikog broja agencija koje pružaju usluge čišćenja prostora u Srbiji pokazuju da je potražnja za čistačima poslovnih i privatnih prostora u rangu potrage za iskusnim informatičarima. 
Miloš Turinski, portparol „Infostuda”, objašnjava da je to jedan od najtraženijih poslova na tržištu rada, ali naglašava da se suočavamo sa ozbiljnim deficitom radnica koje bi ga obavljale. 
U razgovoru za „Politiku” vlasnica jedne od agencija za čišćenje kaže da postoji velika zainteresovanost za rad u ovoj struci i da su uslovi zadovoljavajući. Konkurencija, pak, čini da situacija na tržištu bude zahtevnija, ali dobra reklama i održavanje stalnih mušterija su ključni za dodatno razvijanje biznisa. 
Međutim, drugi preduzetnici smatraju da problem pronalaska radnika leži u predstavljanju ove profesije kao „sramotne” u društvu. 
– Ja sam u ovom poslu od samog početka, kada sam pre 15 godina završila Višu ekonomsku školu. Budući da sam pripadnica romske nacionalne manjine, vrata su mi bila zatvorena i nisam mogla da nađem posao u svojoj struci – kaže za „Politiku” Slađana Marinković, vlasnica agencije „As klin”, kojoj je posao čistačice predstavljao odskočnu dasku za uspešan i pristojan život. Njeno odrastanje u porodici koja se bavila privatno čišćenjem, ali i činjenica da je bila u drugom stanju, navelo ju je da svoje finansijske i životne potrebe pokrije pomaganjem svojim roditeljima u ovom poslu. 
– Majka me je naučila poslu, ali mi je i pronašla i prvog klijenta. Nisam znala ništa na početku da radim, ali sam se, kroz praksu, lepo snašla. Počela sam da primam preporuke – ističe ona. 
Kako navodi, nakon šest godina samostalnog rada, poželela je nešto više za sebe, te se prijavila na državni konkurs koji je imao za cilj subvencionisanje socijalnog preduzetništva. 
– Ja sam oduvek mislila da mogu od tog posla nešto da napravim. Prijavila sam se i dobila na konkursu – navodi Marinkovićeva. 
Znanje iz ekonomije koje sam stekla kroz obrazovanje mi je mnogo pomoglo da se probijem na tržištu, ali i takođe reklamiranje preko pretraživačke platforme „Gugl”. 
Danas ona vodi agenciju u kojoj, zajedno sa svojim timom, grade mrežu klijenata kojima pružaju usluge čišćenja poslovnih i privatnih prostora. Ona navodi da su klijenti pretežno vlasnici poslovnih prostora za koje se zahteva veća posvećenost čišćenju. Na pitanje koliko plaćaju svoje zaposlene za usluge čišćenja, Marinkovićeva navodi cifru od 1.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od posla koji se obavlja, ali i da se zarada po poslu deli 50 prema 50 između firme i uposlenih. 
Kada su u pitanju uslovi za rad, Marinkovićeva navodi da ih državni zakon obavezuje da svojim radnicima obezbede topli obrok i prevoz, ističući da situacija u Beogradu sa novim sistemom besplatnog javnog prevoza te uslove dodatno olakšava. Posao čišćenja se često u srpskom društvu pripisuje isključivo pripadnicama ženskog pola, kao profesija koja je nastavak njihovih „tradicionalnih kućnih” poslova. Marinkovićeva kroz svoje iskustvo ističe da je prisutnost muških radnika u profesiji čistača više nego zahvalna i potrebna. 
– Moj suprug, zajedno sa mnom, radi u firmi i izvršava poslove čišćenja. Imamo i muško osoblje koje treba da nosi aparaturu koju žena ne može fizički. Muškarci su tu za fizički zahtevnije poslove, posebno na terenu kada treba da se očiste prozori na zgradama sa više spratova – ističe ona.
Kada je u pitanju dalji angažman u sferi preduzetništva, Slađana je u projektu saradnje Svetske banke i Etnografskog instituta SANU postala sertifikovani trener za preduzetništvo i žensko liderstvo, čime želi da drugim ženama, sa naglaskom na pripadnice romske nacionalnosti, prenese svoje znanje i iskustvo za pokretanje njihovog biznisa. 
– Moje mentorstvo i rad sa mladim ženama želim da predstavim kao svoj doprinos romskoj zajednici – zaključuje ona.