Opipljivi novac je tapija nezavisnosti

Specijalno za „Politiku”

Hjuston – Keš ima mnogo pozitivnih i moćnih odlika. Podstičem svakog čitaoca da koristi gotovinu barem jednom nedeljno. Ako svi to rade, zadržaćemo koristi koje pruža papirni novac – kaže za „Politiku” Džej Zagorski, ekonomista i vanredni profesor na Kvestromskoj školi biznisa Univerziteta u Bostonu, autor knjige „Moć keša: Zašto je korišćenje papirnog novca dobro za vas i društvo”.

„Korišćenje keša olakšava kontrolu troškova, jer kada vam ponestane gotovine, morate da prestanete da trošite. Sa kreditnom karticom morate da prestanete samo kada dostignete svoj kreditni limit, što znači da ste već ušli u vrtlog pozajmica”, objašnjava Zagorski i ističe još jedan važan momenat – tokom velikih prirodnih katastrofa i neko vreme nakon njih, elektronska plaćanja obično ne funkcionišu, dok je, kako kaže, gotov novac „niskotehnološki i sasvim pouzdano sredstvo razmene i u takvim vanrednim okolnostima.

U prilog keša ide i činjenica da je podesniji kao vid pomoći pojedincima iz socijalno ugroženih grupa, koji po pravilu i nemaju bankovni račun.

Upoređujući rizike, profesor Zagorski kaže da su sume koje se kradu sa kreditnih i debitnih kartica višestruko veće od iznosa gotovine koje bi mogli da vam poharaju „obični” lopovi.

„Štaviše, čak i ako banka vrati novac ukraden sa kreditne ili debitne kartice, taj proces često traje dugo, uz to i košta”, naglašava naš sagovornik.

Kako ističe, mnoge kompanije ignorišu dobrobiti gotovog novca: „Ako u avionu želite da kupite piće, moraćete da koristite neki oblik elektronskog plaćanja, jer se gotovina više ne prihvata tokom leta. Mnoge zemlje imaju zakone koji zahtevaju od prodavnica, transportnih i drugih preduzeća da prihvataju keš. Međutim, samo zato što je organizacija zakonski obavezna da prihvati gotovinu ne znači da je dužna da taj proces olakša potrošačima. Daću vam primer velikog restorana koji se nalazi ispod moje kancelarije na univerzitetu. On radi po principu samoposluživanja, dakle često nema nikog od osoblja u blizini. A pored kase postoji znak da ljudi koji žele da koriste gotovinu moraju da pronađu menadžera, koji je često zauzet drugim poslovima, pa ste osuđeni na čekanje. Često sam i sam, iako vatreni zagovornik korišćenja gotovine, odustajao i plaćao elektronski. Restoranu se ne može prigovoriti da ne dozvoljava plaćanje gotovinom, ali maksimalno otežava transakcije kešom. I ovo nije usamljen slučaj, naprotiv.”

Autor knjige „Moć keša: Zašto je korišćenje papirnog novca dobro za vas i društvo” ističe da upotreba gotovog novca štiti našu privatnost i anonimnost od tehnoloških kompanija, hakera, banaka i drugih „znatiželjnika”.

„Mnogi moji studenti objavljuju sve o svom životu na društvenim mrežama. Uoči diplomiranja, mnogi od njih brišu veliki broj objava koje bi eventualno mogle da im otežaju zaposlenje. Kada koristite elektronska plaćanja, stvarate otvorenu knjigu svog finansijskog života. Iako vas danas možda nije briga, u budućnosti možda nećete želeti da ljudi znaju koliko ste potrošili na alkohol, hranu, odeću, lekove... Nije moguće izbrisati ili sakriti svoju finansijsku istoriju od banaka, tehnoloških kompanija i hakera koji pokušavaju da ukradu vaše lične podatke. S druge strane, ne postoji jednostavan način da bilo ko prati vašu gotovinsku potrošnju”, upozorava Džej Zagorski, a zatim objašnjava zašto keš osigurava da kompanije ne mogu da nam naplate visoku, tzv. prilagođenu cenu.

„Na tržištima širom sveta ljudi se cenkaju licem u lice. Oni koji su dobri u tome dobijaju niže cene. U onlajn svetu, kompanije su sebi prilagodile mogućnost da različitim klijentima naplaćuju različite cene. Ako prateći vaša elektronska plaćanja zaključe da ste rastrošni, ’zacepiće’ vam višu cenu i pretpostaviti da se nećete cenkati. Ukoliko plaćate gotovinom, kompanijama ćete izbiti taj adut iz ruku”, savetuje Zagorski i upozorava da elektronsko odavanje informacija o našoj potrošnji predstavlja potencijalni rizik. „Mnoge zemlje eksperimentišu sa digitalnim valutama centralnih banaka, nazvanim CBDC (Central Bank Digital Currencies). Ove valute su poput bitkoina s tom razlikom što vlada stvara kriptovalute i održava kontrolu nad digitalnim novčanikom u kojem se ona čuva. CBDC su opasne jer vlada može da prati svaku kupovinu koju neko obavi. Te nove digitalne valute daju vlastima moć da kontrolišu digitalne novčanike. Ako se neko suprotstavi, vlada bi za kaznu mogla da zatvori ili zaključa novčanik. Davanje vlastima kontrole nad tim ko može da troši novac u digitalnom novčaniku jednostavan je način da se suzbije svako protivljenje, protest i neslaganje u vezi s vladinim politikama. Zato opstajanje gotovog novca osigurava da pojedinci ostanu van domašaja ove poluge nadzora”.

Za kraj, profesor Zagorski razvejava još jedan mit: da rukovanje gotovinom košta i prodavnice i kupce: „Studije pokazuju da elektronska plaćanja poput onih kreditnim i debitnim karticama koštaju prodavnice više nego prihvatanje gotovine. Kada se prodavnice suočavaju sa višim troškovima prihvatanja kreditnih kartica ili planova ’kupi sada, plati kasnije’, one jednostavno prenose ove dodatne troškove na kupce, u obliku viših cena.

Slamarice ne odlaze u istoriju

Služba za finansijske usluge Federalnih rezervi SAD objavila je godišnji izveštaj „Dnevnik izbora plaćanja potrošača”. Uprkos sve intenzivnijoj digitalizaciji plaćanja, gotovina je bila treći vodeći instrument, sa udelom od 14 odsto. Skoro 80 procenata američkih potrošača držalo je gotovinu u džepovima, tašnama ili novčanicima najmanje jedan dan u mesecu, prema svakoj anketi sprovedenoj od 2018. godine. Štaviše, čak devet od deset Amerikanaca planira da koristi gotovinu za plaćanja ili štednju u budućnosti.