Izbori kamen spoticanja za blokadere i opoziciju

Parlamentarni izbori u Srbiji biće održani u narednih godinu i po dana, a kada i da li će to biti u vanrednom terminu – još nije poznato. Odluku o tome doneće vladajuća većina, dok između dela opozicionih stranaka i studenata u blokadi, koji traže vanredni izlazak na birališta, postoje nesuglasice oko toga da li bi trebalo da nastupe na jedinstvenoj listi, ko bi trebalo da je sačinjava i podrži. Studenti koji mesecima blokiraju fakultete, sudove i ulice zatražili su da se izbori raspišu do sredine maja i u tom slučaju bi mogli da se održe krajem juna ili početkom jula. Ipak, uprkos pretnjama da će, ukoliko im se ne izađe u susret, radikalizovati svoj protest, glasanje pre leta nije ostvariv scenario. Sve i da vladajuća većina prihvati bačenu rukavicu ovog dela akademaca, najranije je da se izborno nadmudrivanje dogodi na jesen.

Komentarišući tvrdnje studenata u blokadi da je istekao rok za raspisivanje izbora koji su njemu poslali i da će od 6. juna radikalizovati proteste, presednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da mogu da rade šta hoće i upozorio da će institucije po zakonu raditi svoj posao. „Samo neka guraju, a zakon i institucije sistema će da rade svoj posao”, kazao je Vučić u petak u Tirani. Istakao je da nije dobio nikakav pismeni zahtev, kao ni zahtev u usmenoj formi. „Nikakav zahtev nisam dobio, ni od jedne nadležne institucije, ni od koga. Izgleda da neko nije nadležan, ali bi da bude nadležan za nešto. A, nadležnoj instituciji se nisu obratili”, naveo je predsednik.

Kazao je i da što se radikalizacije tiče, sve ide po svome. „Nemaju šta drugo, što ih je manje, što više i brže propadaju, to će nervoza da bude sve veća. I sad smo shvatili da je sve vreme bila politika u pitanju”, kazao je Vučić. Podsetio je da je još u decembru rekao da sve to nema veze sa studentskim zahtevima, već da su to sve samo trikovi i da se druge stvari kriju iza toga, kao što su obojena revolucija i politika. Rekao je i da su za sve što rade nenadležni i sve rade suprotno zakonu, a izbegavaju one institucije koje su nadležne. „Ja sam uvek spreman da razmotrim sve zahteve, izbora će biti u narednih godinu i po dana, u trenutku kada nadležne institucije budu donele odluku o tome, a ne nenadležne organizacije, ne oni koji nikakve prerogative vlasti da o tome odlučuju nemaju”, poručio je Vučić.

Inače, ako se ima u vidu da se po zakonu izbori održavaju 45 do 60 dana nakon datuma raspisivanja, to znači da je već sada najraniji termin za njihovo održavanje 6. jul, a za tako nešto morali bi da budu raspisani do četvrtka. Nije, međutim, ni najmanje realno očekivati da se glasanje organizuje tokom leta, što zbog visokih temperatura, što zbog činjenice da je jedan broj ljudi na odmorima. Upravo zbog toga, izvodljivije je da, ako izbora ove godine uopšte bude bilo, oni budu održani na jesen.

Predsednica Skupštine Srbije i najbliža saradnica predsednika Vučića, Ana Brnabić, kaže da studenti treba da se obrate onome ko je za njih nenadležan. „Ako lepo zamole predmetnu nenadležnu instituciju, ja znam da je Aleksandar Vučić čovek velikog srca, tako da, možda im izađe u susret, a možda i ne, nego samo da vidimo, svi pričamo o tim izborima, a niko se nije obratio sa obrazloženjem predsedniku da raspiše vanredne parlamentarne izbore”, kaže za „Politiku” Ana Brnabić.

A predsednik Vučić poručio je 7. maja, nakon što su studenti u blokadi izneli svoj zahtev, da oni „neće dugo čekati” na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali nije precizirao kada bi to moglo da se dogodi. „Neka se pripremaju. Kad će da budu? Onda kad nenadležna predmetna institucija to bude potpisala”, rekao je Vučić za RTS. Podsetio je da je izbore predlagao i nudio prošlog decembra, ali da su studenti u blokadi tada odbili taj predlog, navodeći da se ne bave politikom. Ocenio je da u Srbiji više nema velike političke krize, koja je, kako je naveo, bila nametnuta i plaćena spolja.

Studenti koji više od pola godine blokiraju fakultete i povremeno saobraćajnice i sudove insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, izneli su 5. maja zahtev za raspuštanjem skupštine i raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su naveli, na taj potez su se odlučili jer „vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu” da dođe do ispunjenja njihovih zahteva. Ukoliko izbori budu raspisani, studenti u blokadi neće imati listu kandidata za poslanike, već će svoju podršku na izborima dati onim strankama i listama, za koje veruju da mogu formirati vlast koja će ispuniti njihove zahteve. Najavljuju pravljenje svoje liste, a nezvanično se može čuti da na toj listi ne bi bilo predstavnika opozicije.

To je jedan od kamena spoticanja u opoziciji pa je tako predsednik stranke Srbija centar – SRCE Zdravko Ponoš rekao da su Srbiji potrebni vanredni izbori, ali da nije dobro srljanje studenata da se ide na izbore pre nego što izborni uslovi budu poboljšani. „Studente u Srbiji je teško ne voleti, zbog svega što su uradili, kakvu energiju imaju, kakvu emociju su pokrenuli, ali to ne znači da treba bezrezervno podržati ono u šta verujete da je srljanje. Srljanje na izbore a da se nismo dogovorili kako se ide nije dobro. Srbija nije pitanje četiri studentska zahteva, svi imamo bar po četiri zahteva”, rekao je Ponoš. Po njegovim rečima, predstavnicima opozicije smeta kada studenti kažu da ne žele da sarađuju s njima jer traže „neukaljane”. „Da li je moguće da ne vidite koliki je rizik da krećete u opciju za koju si uveren da ćeš da pobediš a nemaš nikakvog dokaza osim onog u stomaku. Za početak, dajte da razgovaramo, da uradimo istraživanje, kako da se grupišemo da pobedimo. Ja bih podržao svaku opciju koja ima velike izglede da pobedi vlast, ali moramo da razgovaramo o tome, a ne razgovaramo. Nisam spreman da bezrezervno podržavam poraz. A pobede neće biti ako se ne dogovorimo, imamo dovoljno vremena”, naveo je Ponoš.

Moguće održavanje vanrednih parlamentarnih izbora bilo je tema političkih rasprava u medijima i u Skupštini Srbije nekoliko puta u poslednjih šest meseci, ali su se menjale uloge. Prvo je vlast tražila da proveri legitimitet na izborima, ali su deo studenata i opozicija to odbijali. Sada kada je iz njihovih redova stigao predlog, vlast odgovara da će predlog – kada ga zvanično dobije – razmotriti. Za to vreme u opoziciji nema baš mnogo saglasja. Opozicionari se kreću od bezrezervne podrške studentskom zahtevu do pitanja treba li se ići na birališta bez, kako oni kažu, boljih izbornih uslova i jasnih stavova o najvažnijim državnim pitanjima.

Na stolu još nije ni konkretan predlog liste kandidata za poslanika na kojoj, bar je tako prvobitno rečeno, neće biti predstavnika opozicije, pa se onda s pravom i postavlja pitanje, koja bi bila uloga oponenata vlasti. Sudeći po izjavama, podršku studentima bez preispitivanja dali su Zeleno-levi front, Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Kreni–promeni, Pokret slobodnih građana, Narodni pokret Srbije… Neki postavljaju pitanje izbornih uslova poput Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, odakle navode da je opasna teza da bi i pored ovakvih uslova sigurno pobedila lista iza koje stoje studenti.

A predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenio je da studenti imaju legitimno pravo da traže hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali da smatra da je svođenje šestomesečnih protesta na tu odluku – „mnogo truda za mali zahtev”. „Izbori ne mogu da se održe pre kraja juna, a dobra demokratska praksa nalaže da se ne raspisuju za period godišnjih odmora. Osim toga, Vučiću, koji se jedno vreme osećao ugroženim ovim zahtevom vraća se proaktivna uloga”, rekao je Jovanović. Dodaje da su izbori uvek rešenje za izlazak iz političke krize, „ali samo ako su demokratski, slobodni i pošteni”. Smatra da ima smisla razmišljati o zajedničkoj listi studenata, opozicionih stranaka i građana, ali i o posebnoj listi autentične desnice koja je vrlo važna za smenu vlasti. Prema njegovim rečima, „zahtev da jedna politička organizacija podrži neku drugu listu na izborima je nesvakidašnji”, a stranka na čijem je čelu „mora biti spremna da, po potrebi, izađe na raspisane izbore”. Ipak, ističe da mu se studentski zahtev za hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora čini nepromišljen zbog toga što ide vreme godišnjih odmora.

Da nije realno da izbori budu raspisani momentalno, kako su tražili studenti, ocenjuje izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, dodajući da ne očekuje da će oni biti uskoro raspisani. Za „Politiku” kaže da postoji mogućnost da se izbori raspišu kasnije, u zavisnosti od procene Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke i ne treba ih isključiti. „Međutim, isto tako, možda ove godine vanrednih parlamentarnih izbora i neće biti. Postoji nekoliko razloga koji mogu da idu u prilog SNS-u da ove godine građani ne idu na birališta. Najpre zbog toga što bi izbori najverovatnije podstakli protestnu energiju koja je sada u fazi stišavanja i vrlo je verovatno da ti izbori, ukoliko bi se održali u kratkom vremenskom periodu ne bi rešili krizu, nego bi možda doveli do povećanja polarizacija i konfrontacija. A možda ni studenti ne bi prihvatili rezultate izbora, što bi mogao da bude uvod u novu političku krizu”, ističe Bojan Klačar.

Dodaje da se njemu čini da i mogućnost da se izbori uopšte i ne raspišu treba razmatrati na jedan ozbiljan način. „U slučaju izbora, gotovo je izvesno da bi zbog kampanje vlast izgubila nekoliko meseci koji su vrlo dragoceni za ekonomska pitanja. Izbori bi mogli da ugroze manifestaciju ’Ekspo’ jer bi, gotovo je izvesno, formiranje nove vlade bio proces koji bi duže vremena trajao i to su razlozi zašto naprednjaci u ovom momentu ne moraju da žure da te izbore i raspišu. Jedini trenutni problem sa neraspisivanjem izbora mogu da imaju zbog navoda da se plaše izbora, ali meni se čini da je i taj problem rešiv u narednom periodu i da SNS može komunikacijski da pronađe mnogo načina kako da odgovori na te teze – tako što bi naveli da je Srbiji u ovom trenutku potrebna stabilnost, da je nova vlada formirana pre nekoliko nedelja, da novi Macutov kabinet treba da adresira neka ključna ekonomska pitanja i da to mogu da budu razlozi zašto se ti izbori najverovatnije do kraja godine neće ni održati”, naglasio je Klačar.

Na najavu da su studenti, ukoliko ne budu uskoro bili raspisani izbori, najavili radikalizaciju protesta, Bojan Klačar podvlači da trenutna politička situacija ne zavisi od studenata i da vlast određuje kada će raspisati vanredne parlamentarne izbore. „Ako se pažljivo analiziraju stavovi pre nego što je formirana nova Vlada Đure Macuta, pa čak i kada se pogleda sastav te vlade, jasno je da vlast nije zatvorila vrata prevremenim izborima. Ali to nije bio slučaj nikada, jer smo često imali vanredne izbore. Mi naravno ne možemo da znamo koja će biti njihova odluka, jer su prevremeni izbori u Srbiji postali praksa i oni su se održavali češće nego redovni. Iz tog ugla bi bilo politički neiskusno reći da neće biti izbora, a da se oni ipak, raspišu. Ipak, sumnjam da će do toga doći iz čisto ekonomskih razloga”, zaključuje Bojan Klačar.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić za „Politiku” kaže da ne očekuje da će izbori biti održani ove godine. „Neki će reći, imamo političku krizu: u takvoj situaciji izbori su jedino rešenje. Ova tvrdnja je samo delimično tačna. Naime, mi nemamo političku krizu. Takvu krizu imala je do pre neki dan Nemačka, pa je ona razrešena, videli smo kako (nažalost, ne preteranom upotrebom evropskih demokratskih vrednosti). Političku krizu ima trenutno teritorija Kosovo i Metohija, jer u Prištini ne mogu da se konstituišu čak ni skupštinski organi. U Beogradu političke krize nema. Parlament radi normalno, uprkos naporima nekih opozicionih organizacija da to nasiljem spreče. Ali u pitanju je ogoljeno nasilništvo, a ne politička kriza”, kaže Krstić.

Navodi da ono što u Srbiji imamo jeste društvena kriza koja je veštački, tačnije, medijski proizvedena lešinarenjem i svakom vrstom zloupotrebe tragedije u Novom Sadu. Kaže da smo u prethodnih pet meseci videli šta se dešavalo – od nasilja na univerzitetima, do uličnog nasilja, pri čemu ne treba smetnuti s uma da je svaka blokada fakulteta, gimnazije, osnovne škole, mosta, auto-puta i raskrsnice – nasilje nad građanima Srbije.

„Pošto to nasilništvo nije dalo očekivane rezultate, oni koji rukovode pokretom ’Krvava šaka’, a to nisu ni studenti, pa čak nisu ni profesori koji misle da rukovode, već određene službe koje sve to obilato finansiraju i koordinišu, plus lažni nezavisni mediji bez kojih blokade ne bi ni postojale. Podsetimo se da što se ’studentskih zahteva tiče’ oni su varirali od ’vrednosnih’ i neispunjivih, do ovih najnovijih u kojima se prelazi na teren politike, traže izbori i formiraju neke ’studentske liste’ u političkim štabovima protivzakonito smeštenim u prostorijama fakulteta. U trenutku kad se, pre samo nekoliko dana, prešlo na fazu traženja izbora, istog momenta krenuo je medijski spin o tome da će ’izbori biti pokradeni’. Taj i neki drugi pokazatelji govore da se izbori traže da bi, posle njih, došlo do medijski utabanog narativa, odnosno do proglašenja ’izborne krađe’, da bi neko sledeće okupljanje, a la ono od 15. marta, moglo za alibi vršenja fizičkog nasilja imati ’odbranu izborne volje’ po ugledu na peti oktobar 2.000”, naglašava Krstić.

Novo opravdanje za „pumpanje” destrukcije

Na pitanje da li ćemo, ipak, imati izbore, marketinški stručnjak Nebojša Krstić odgovara da ako bismo imali izbore koje traže oni koji su plenume uvezli iz Hrvatske, a „krvavu šaku” iz Albanije, kakvi god da su rezultati tih izbora oni ne bi služili za stabilizaciju prilika i prestanak okupacije škola, fakulteta i saobraćajnica, već bi bili pogonsko gorivo za novi krug nasilja nad građanima Srbije koji nasilje trpe već šesti mesec. „I služili bi kao opravdanje za ’pumpanje’ novog ciklusa destruisanja države i blokade svakog privrednog i ekonomskog napretka. Taj luksuz Srbija više ne sme više nikome da dozvoli”, zaključuje Nebojša Krstić.