Zašto je Kurti 18 puta zaustavljen u skupštini

Želja Albina Kurtija da ne ode u neminovnu političku penziju koja će se do kraja godine završiti njegovim hapšenjem zbog mita i korupcije, glavni je razlog zašto je dosad propalo čak 18 pokušaja da skupština u Prištini bude konstituisana. Nastavak sednice zakazan je za 21. maj u 11 časova. Kurtijev pokret „Samoopredeljenje” je preko predsedavajućeg sednice Avnija Deharija predložio da se ona održava jednom nedeljno, a ne svakih 48 sati. Kopredsedavajuća sednice Sala Jašari, koja dolazi iz Demokratske partije Kosova (DPK), usprotivila se ovom predlogu, rekavši da su spremni da rade svaki dan. Ukoliko uskoro ne budu izabrani predsednik i pet potpredsednika parlamenta, moguća su dva scenarija – da mandat za formiranje nove vlade dobije DPK, kao druga stranka po broju osvojenih glasova na februarskim izborima. Ukoliko ni tada ne bi bila formirana većina od 61 poslanika, onda bi početkom jula mogli da budu održani vanredni parlamentarni izbori.

Čelnik „Samoopredeljenja” Albin Kurti je, po svemu što se do sada desilo, politička prošlost, samo tu realnost ne želi da prizna. Da bi na mala vrata uspeo da dođe do 61 poslanika koji bi izabrali njegovu kandidatkinju za predsednika skupštine, on je pokušao da formira komisiju koja bi tajnim glasanjem izabrala prvog čoveka parlamenta – njegovu partijsku saradnicu Aljbuljenu Hadžiju. Međutim, sve ostale albanske partije, Srpska lista i stranke manjina su tako nešto odbacile i zahtevale da ostane javno glasanje u parlamentu. To je pokolebalo dvoje poslanika romske zajednice koji su prvobitno bili za to da daju podršku Hadžijuovoj, ali su se kasnije predomislili.

Natezanja i politička nadmudrivanja u skupštini u Prištini traju više meseci, pa se stvorila teška institucionalna kriza. Ona ne može da traje do u nedogled i ukoliko do kraja maja ne bude izabran predsednik parlamenta i njegovih pet zamenika, onda će konačnu odluku doneti tzv. ustavni sud čije savetodavno mišljenje je najavila da će zatražiti predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani. Ako se politička igranka na Kosmetu nastavi i ukoliko se bude previše odugovlačilo, postoje, kako je rekla, neke opcije – jedna je da poslanici iskoriste svoje pravo i da izaberu predsednika parlamenta. Druga je da se ona kao predsednica obrati ustavnom sudu. U tom slučaju gotovo je izvesno da će u tom slučaju biti održani vanredni parlamentarni izbori.

„Očekuje se da će, ukoliko ne bude postignut politički dogovor, ustavni sud doneti zaključak po hitnom postupku da budu raspisani novi izbori. Skupština je konstituisana u jednom delu, jer su potvrđeni mandati svih 120 poslanika, ali nisu izabrali rukovodstvo. U tom slučaju novi izbori bi bili održani u julu. Vjosa Osmani je obavila političke razgovore sa predsednicima svih parlamentarnih partija. Svi su otvoreno rekli da neće Kurtija i za tako nešto su dobili ’zeleno svetlo’ od Amerikanaca da ne podrže Kurtija, bez obzira na to što on pokušava da kupi neke poslanike albanskih partija, ali i nacionalnih manjina”, kaže jedan diplomata koji živi u Prištini.

Ukoliko dođe do izbora oni bi bili održani u roku od 45 dana, od trenutka kada bude zaključeno da skupština ne može da bude u potpunosti konstituisana. Na pitanje kome bi novi izbori više odgovarali, naš izvor kaže da su sprovedena istraživanja javnog mnjenja po kojem bi „Samoopredeljenje” dobilo manje glasova i imalo manje poslanika, pa bi sve ostale albanske političke partije mogle da bez problema formiraju većinu i novu vladu. Naš sagovornik navodi da postoji još jedna mogućnost, a da to ne budu novi izbori. Naime, na osnovu prištinskih pokrajinskih propisa, predsednica skupštine mora prvo da mandat da partiji koja je osvojila najviše glasova. Tzv. ustavni sud može da donese odluku da se, ako partija koja je osvojila najviše glasova ne može da formira novu vladu, mandat da drugoj partiji po snazi i u tom slučaju će sadašnja opozicija formirati novu vladu.

Ako do toga ne dođe, gotovo je izvesno da bi posle novog izlaska na birališta DPK dobila mandat da ima svog premijera i da bi joj podršku dale sve ostale albanske političke partije, osim „Samoopredeljenja”. Nije isključeno da, recimo i Srpska lista možda podrži tu izbornu koaliciju, ali da svoje učešće u vladi uslovi početkom formiranja Zajednice srpskih opština. „Albin Kurti je svojom destruktivnom politikom uspeo da okrene međunarodnu zajednicu od sebe. Osim Nemačke on nema nijednu ozbiljnu državu na Zapadu koja ga podržava i zato može da se kaže da je ’Samoopredeljenje’ kao radioaktivna šipka – najjače zrači, ali niko ne želi da bude u njenom prisustvu. Dugoročno gledano, Kurti ide u političku arhivu i on neće više nanositi štete građanima na Kosovu”, kaže naš izvor.

Ipak, prema njegovim rečima, čak i ako dođe do konstituisanja skupštine, vlada sa 61 glasom biće kratkog daha i zato smatra da su najbolji izlaz novi izbori šta bi verovatno podržala međunarodna zajednica. „Čak i ako se konstituiše, ta vlada sa 61 glasom, po mom mišljenju, biće kratkog veka i neće moći da odgovori unutrašnjim i spoljnim izazovima. Zato su vanredni izbori, kad god da se održe, najbolja opcija, jer sam uveren da će doći do promene brojeva gde se očekuje da bi Demokratska partija Kosova najviše profitirala”, zaključuje naš sagovornik.

Konstitutivna sednica počela je 15. aprila, a na osnovu rezultata izbora, održanih 9. februara, nijedna stranka nema dovoljno mandata da bi samostalno formirala vladu. „Samoopredeljenje” ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i inicijativa „Nisma” osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica.