Brisel zadovoljan, Rusi sumnjičavi

Novi predsednik Rumunije Nikušor Dan neće imati medeni mesec u palati Kotročeni. Još pre nego što položi zvaničnu zakletvu uhvatiće se ukoštac sa formiranjem nove vlade. U nedelju uveče, nakon što je saznao rezultate, Dan je najavio da će odmah započeti neformalne pregovore sa proevropskim strankama. Za razliku od svog rivala u drugom krugu predsedničkih izbora Đorđa Simiona, koji je pozvao na prevremene izbore, Dan je izjavio da želi da sarađuje sa parlamentom izabranim 1. decembra prošle godine.

„Rumunija ne može sebi da priušti nove izbore, ljudi su umorni od toga. Privatni sektor i naši strani partneri su umorni od nestabilnosti”, rekao je Dan, čiji će prvi izazov biti imenovanje premijera i brzo formiranje nove vladajuće većine kako bi se rešio najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji i izbeglo sniženje kreditnog rejtinga ispod investicionog nivoa.

Proevropski orijentisani gradonačelnik Bukurešta učinio je ono što su mnogi analitičari nazivali čudom: preokrenuo je rezultat iz prvog kruga, u kojem je suverenista Simion vodio sa dvostruko više glasova. Od 1992. godine do danas, Rumunija je imala osam izbora za mesto šefa države koji su otišli u drugi krug, a Nikušor Dan je započeo sa najnižim rezultatom od svih 16 finalista, budući da je jedini stigao do druge runde sa manje od dva miliona glasova. Nasuprot tome, Simion je ušao u završnicu sa najvećom podrškom u prvom krugu u proteklih 20 godina.

Na konferenciji za štampu u izbornoj noći, nešto posle ponoći, Dan je priznao: „Tek u poslednja dva-tri dana počeo sam da verujem da mogu pobediti.”

Ishod rumunskih predsedničkih izbora su dočekali sa olakšanjem i u Briselu. Evropski lideri poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predsednika Evropskog Saveta Antonija Koste i francuskog predsednika Emanuela Makrona brzo su uputili slične čestitke u kojima se hvali trijumf demokratije i evropski put Rumunije, dok je španski premijer Pedro Sančez istakao da je „pobedila Rumunija i EU, a ekstremna desnica izgubila”.

U geopolitičkom vrtlogu oko Ukrajine, sa kojom Rumuni dele granicu i Crno more, Rumunija je važnija nego ikada – kao članica EU i NATO-a, jedan je od od glavnih stubova strategije Severnoatlantske alijanse, o čemu svedoči i to što se najveća baza NATO-a u Evropi trenutno gradi nedaleko od Konstance.

Nemački „Špigel” navodi da nije teško zamisliti šta bi za komšijsku državu značilo da je predsednik postao Đorđe Simion – „čovek koji je Donalda Trampa nazvao svojom zvezdom vodiljom, a francuskog predsednika Emanuela Makrona optužuje za diktatorske tendencije”. Ali, pogrešno je reći, kako „Špigel” tvrdi, da bi Simion bio potpuno izolovan na tlu Starog kontinenta, s obzirom na to da je pred izbore dobio podršku italijanske premijerke Đorđe Meloni, mađarskog premijera Viktora Orbana, bivšeg predsednika poljske vlade Mateuša Moravjeckog... Zapravo, bolja konstatacija je da krajnja desnica, uprkos velikom rastu u proteklim godinama, još nije postala evropski mejnstrim.

Ipak, ne čudi odnos Pariza prema Danu, pod uslovom da su reči Pavela Durova, osnivača „Telegrama”, tačne. Naime, Durov je optužio šefa francuske spoljne obaveštajne službe Nikolu Lernera da je od njega tražio da zabrani rumunske konzervativne glasove pred izbore u toj zemlji, dodajući da je on odbio taj zahtev.

„Lerner je zatražio od mene da zabranim konzervativne glasove u Rumuniji pred izbore. Nismo blokirali demonstrante u Rusiji, Belorusiji ili Iranu. Nećemo početi da to radimo ni u Evropi”, napisao je Durov na mreži „Iks” u nedelju uveče. Francuska obaveštajna služba saopštila je da su se njeni zvaničnici zaista više puta sastajali s Durovim tokom godina „kako bi ga odlučno podsetili na odgovornosti njegove kompanije u sprečavanju pretnji poput terorizma i dečje pornografije”. Međutim, najoštrije su odbacili optužbe da su prilikom tih sastanaka zahtevali zabranu naloga povezanih s bilo kojim izbornim procesom.

Važnost društvenih mreža poput „Telegrama”, „Tiktoka”, „Instagrama” u ovoj kampanje postala je potpuno drugačija od onoga na šta su građani do sad navikli. Uostalom, Đorđe Simion je bez konferencije za medije priznao poraz, upravo putem „Tiktoka”, uprkos početnim tvrdnjama da je on pobednik. Dok su ranije gradonačelnici bili „lokomotive” izbora, danas voz pokreću društvene mreže. Klasični način izborne kampanje na terenu preselio se na internet. Jedan od slikovitijih primera pada moći gradonačelnika je predsednička kampanja u Rumuniji. Sa više od 3.000 gradonačelnika iza sebe, tradicionalne partije – PSD, PNL i UDMR – nisu uspeli da svog kandidata, Krina Antoneskua, dovedu do drugog kruga.

„Ovo su bili najviše ’društveni’ izbori do sada”, rekla je Elena Kalistru iz rumunske organizacije „Fanki sitizen” koja je nadgledala izborni proces i uživo i onlajn. Prema izveštaju ove organizacije, objave kandidata zabeležile su rekordne brojke sa publikom, sa preko 100 miliona interakcija tokom ove kampanje, što je daleko iznad uobičajenih rezultata koji se mere u stotinama hiljada.