Jelena Jovičić: Sloboda je mogućnost da budemo bolji ljudi svaki dan

Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je glumica Jelena Jovičić. Ona u podkastu govori o svom životnom pozivu, životnim preokretima, roditeljstvu, problemima, ali i o onome što nju čini srećnom.

„Sreća je naše trenutno osećanje. Ja ne znam kako to izgleda biti srećan non stop, ja samo znam kad sam u kom trenutku srećna, kako je to lepo… Tako da gledam da kroz život eliminišem sve ono što znam da me ne čini srećnom“. Mojoj deci govorim da moraju da slušaju taj neki osećaj iznutra, tu neku intuiciju u grudima, da prate šta osećaju kad im nešto prija ili ne prija. Treba da to slušaju. Ja to slušam da bih bila srećna. Ne treba juriti ni za čim i ni za kim osim za tim svojim osećanjem kako se osećamo u prisustvu neke osobe jer nas ona čini srećnom. Deci govorim i da je vrlo važno da se pronađe neka životna strast, pre svega mislim u poslu. Jer kad je čovek ostvaren u poslu koji voli, u kojem oseća strast, onda vam niko ne može ništa. Idealno je da i za partnerom osećate strast. A bez strasti možemo budemo prijatelji, ali to je samo onda neka šetnja kroz život… Mora da postoji neka mala ludost za nekim, ne može se bez te ludosti. Budite plemeniti. Mislim da je sloboda ništa drugo nego da mogućnost da budemo bolji i dobri ljudi svaki dan. Naravno da svi imamo greške i da grešimo i da nismo idealni, da imamo mane. Ja se ne kajem zbog svojih. Imala sam i grehove, i oprostila sam to sebi, idem dalje i neću više da ih pravim. Hoću da radim prave stvari sa pravim ljudima, pa i kada ćutim - da ćutim kvalitetno – zaključila je Jovičićeva.

Pre nego što je upisala FDU, studirala je lingvistiku, a životni preokret je doživela onda kada je dobila ponudu da glumi u filmu „Crna mačka – beli mačor“ Emira Kusturice. Tada je radila u butiku, a zapazio je neko iz njegovog tima i pozvao rekavši da „zlatna kočija jednom u životu prođe, i da je glupo da je propusti“.

– Dok sam studirala htela da nešto radim, da ne sedim kod kuće. Radila sam prvo kao konobar, ali nisam imala mnogo vremena, pa sam onda otišla u mamin butik, onda u drugi butik gde nije bilo baš mnogo prometno, pa sam mogla i da spremam ispite. U blizini se snimao taj film, to su mi rekli ljudi koji su dolazili ispred butika pa smo ćaskali. Onda je jednog dana u butik ušao jedan gospodin sa šeširom u žutoj kabanici, Boban Dedejić, i rekao mi je: „Gospođice, ja nisam ušao zbog robe, a verujem da i mnogi ne ulaze zbog robe. Ja sam hteo da vas pitam da li biste vi pristali da statirate u filmu Emira Kusturice?“. Rekla sam mu da sam čula da se to malo plaća a da ja u butiku imam platu 250 maraka i da su mi potrebne pare da bih išla na more. On je otišao i vratio se posle recimo pola sata, rekao je da ću dobiti taj honorar za statiranje sa zadatkom. Tada sam već imala 21 godinu, roditelji su to podržali. Od njih sam inače imala veliku podršku za sve što sam radila. Rečenica o kočiji mi je ostala u sećanju, mada mi je malo tada zvučala pretenciozno. Skoro smo baš pričali o tome i mi je rekao da nije pogrešio. Jedino što ga nisam poslušala je to da treba da se udam za nekog iz svoje branše kako da bi me podržao u poslu koji radim, da bi me razumeo. Ispostavilo i da je i za to bio u pravu – dodaje Jovičićeva.

Nedavno je održana premijera mjuzikla „Balkan ekspres“ u Pozorištu na Terazijama, gde naša gošća ima ulogu zanosne Lili.

– Ovo je prva predstava koju su apsolutno svi pohvalili. Ja ne znam nikoga ko je rekao da predstava nije dobra, već naprotiv - da im se baš sviđa i da će doći ponovo da pogledaju. Jedva čekam da igram u „Balkan ekspresu“, žao mi je što je na repertoaru samo četiri puta mesečno jer smatram da ta predstava vredi da bude na sceni i osam puta mesečno. Ali prosto imamo veliki broj predstava i svaka mora da ima svoj život – ističe Jovičićeva.

POGLEDAJTE JOŠ