Za Srbiju recesija u Nemačkoj predstavlja „rizik u najavi”

 Nemački ekonomski institut nedavno je saopštio da će nemačka ekonomija opasti za dodatnih 0,2 odsto, što će zemlju uvesti u novi ciklus recesije. Stručnjaci ističu da globalna neizvesnost obeshrabruje investitore da ulažu, što takođe doprinosi ekonomskom padu, a što uzrokuje pad tražnje i kupovine novih mašina i vozila. Najnovije projekcije MMF-a, međutim, pokazuju da će ekonomija ove države ove godine stagnirati, a tek sledeće zabeležiti rast od 0,9 odsto.

Za Srbiju, recesija u Nemačkoj predstavlja „rizik u najavi”. Kratkoročno, neće imati velike posledice, ali ako se oduži, mogla bi da dovede do pada srpskog izvoza i odlaganja ili ukidanja direktnih stranih investicija, saglasni su ekonomisti. Ipak, ističu da za sada nema govora o recesiji srpske privrede.

Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta, smatra da je Srbija daleko od recesije, ali da isto tako situacija može brzo da se promeni.

– Ovo je treća godina u kojoj je Nemačka bez rasta – ili je u recesiji ili na granici recesije, a sve to je posledica, što rata u Ukrajini, što problema s energentima, zelenom tranzicijom... Na to se nadovezuju i odluke američke privrede tokom Bajdenove ere, pa sada i carinski rat koji je započeo Tramp. Sve to skupa utiče na evropsku konjukturu, pa i na Nemačku, a stoga se negativno odražava na tražnju i strane direktne investicije kod nas, pošto je Nemačka naš najveći investicioni i najznačajniji spoljnotrgovinski partner – navodi prof. Dimitrijević, i podseća na činjenicu da je Srbija planirala više stope rasta, a da sada dolazi do korekcije tih stopa.

– Trebalo je da naš rast bude oko četiri odsto, ali ga je MMF korigovao na između 2,8 odsto i tri odsto. Stoga se nameće pitanje da li može BDP dodatno da padne zbog recesije u Nemačkoj. Sve zavisi od intenziteta i dubine te recesije – ističe Dimitrijević.

Ipak, u okviru srpske privrede postoje i neki kompenzacioni faktori, a pomoću različitih sredstva može se podstaći ekonomski rast, kroz domaće aktivnosti uključujući i domaće investicije.

– To delimično može biti na takav način kompenzovano, ali ako u ekonomiji previše zavisite od nekog, kao što mi dosta zavisimo od Nemačke, onda je potrebno izvesno vreme da bi se prilagodili na novu situaciju. Taj proces može da traje i nekoliko godina – dodaje on.

Domaće investicije ne mogu da budu motor razvoja, ali trebalo bi ih ipak posticati, smatra prof. Dimitrijević.

– To je sigurno. Na duži rok, na rok od pet do sedam godina, bolje bi nam bilo da u istoj meri u kojoj podstičemo strane, podstičemo i domaće investicije. Ali, to je onda pitanje da li je potrebno nešto promeniti u strategiji privrednog razvoja. Naravno, i da li je potrebno menjati i druge ekonomske mere koje bi dodatno podstakle domaća ulaganja. Jer, kada se govori o tome, treba imati u vidu državna ulaganja u infrastrukturu koja su prilično visoka, ali i privatne investicije u odgovarajuće biznise. U tom drugom delu država bi mogla da igra značajniju ulogu, ali za to su zaduženi kreatori ekonomske politike koji treba da definišu mere – objašnjava Dimitrijević.

Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene ide u EU, a najveći deo u Nemačku i u Italiju. Tako da, podseća prof. Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ako dođe do recesije u Nemačkoj, bićemo u problemu i što se tiče izvoza.

– Imamo i veliku dijasporu u Nemačkoj, i ti ljudi tamo bi mogli lako da izgube posao, pa da budu primorani da se vrate u Srbiju. Nameće se i pitanje šta možemo izvoziti tamo, ne samo komponente za auto-industriju, po čemu smo najviše poznati, nego i ostale proizvode. Jer, ako matica fabrika iz Nemačke zapadne u recesiju, onda se to svakako može očekivati i od njene fabričke filijale u Srbiji. Može se očekivati da će se značajno smanjiti ili čak potpuno obustaviti proizvodnja u našoj zemlji – navodi prof. Savić.

Stabilizacija političkih prilika uticaće na rast privrede

U ovom trenutku ne može se reći da je Srbija blizu recesije, iako se ona „zakuvava” u Nemačkoj. Jer, prema podacima iz prvog kvartala ove godine, nema govora o recesiji, ali se može govoriti o usporavanju predviđenog rasta.

– Svakako je zabeležen manji priliv stranih direktnih investicija, a nešto je manji i trgovinski promet u prvom kvartalu, a on je delimično i posledica protesta u Srbiji, ma koliko to neki ne vole da čuju. Nema sumnje da politička nestabilnost koju protesti sa sobom nose doprinosi smanjenju obima investicija i manjoj privrednoj aktivnosti. Stoga, stabilizacija političkih prilika u Srbiji mogla bi da bude dodatni faktor koji će uticati na rast privrede – smatra Bojan Dimitrijević.