Sve prisutniji šverc divljih životinja donosi velike sume novca

Sve je prisutniji trend šverca divljih životinja kojim se zarađuju velike sume novca, a najnoviji slučaj iz Kenije pokazuje da se ilegalna trgovina sve više preusmerava s lako prepoznatljivih sisara na manje vrste poput insekata, piše Dojče vele (DV).

U Keniji su četiri mladića proglašena krivim zbog pokušaja krijumčarenja mrava i kažnjeni novčanom kaznom od oko 6.150 evra.

Slučaj je otkriven u aprilu na aerodromu u Najrobiju kada je u njihovom prtljagu pronađeno više od 5.000 mrava retke vrste koji su bili smešteni u preko 2.000 malih staklenih kutija koje su nosila dvojica 18-godišnjih Belgijanaca. 

Druga dvojica osumnjičenih mrave su spakovali u špriceve napunjene vatom.

Policija je procenila da su mravi koje su nosili vredni preko 6.800 evra.

Ovo je najnoviji primer biopiratstva koje označava komercijalno korišćenje ili izvoz biološkog materijala, poput biljaka, životinja ili mikroorganizama, a predstavlja pljačku ekosistema zemlje iz koje potiču, navodi DV.

Kenijska uprava za zaštitu divljih životinja nazvala je slučaj presedanom, a krijumčarenje je u suprotnosti s protokolom iz Nagoje. Već i posedovanje divljih životinja bez dozvole u Keniji je kažnjivo, a sve je to deo rastućeg globalnog problema poznatog kao biopiratstvo.

Prema izveštaju World Wildlife Crime Report 2024 Kancelarije UN za suzbijanje droge i kriminala (UNODC), najtraženiji proizvodi su slonovača, rog nosoroga, ljuske pangolina, a u Evropi i papagaji i  reptili kao kućni ljubimci. 

Kako se navodi, kriminal povezan s divljim životinjama smatra se četvrtim po veličini oblikom organizovanog kriminala na svetu.

Za sada insekti čine manji deo tog tržišta, ali retke vrste mrava su tražene kod kolekcionara, a pri tom se zanemaruje njihov ekološki značaj.

Mravi su ključni činioci u svojoj prirodnoj okolini jer poboljšavaju tlo, suzbijaju štetočine, rasprostranjuju semenje i žive u ekološki važnim simbiozama, ali kada se unesu u nova staništa mogu izazvati velike poremećaje, navodi DV.

Klasičan primer je crveni vatreni mrav,  poreklom iz Južne Amerike, koji se proširio sve do Evrope gde potiskuje domaće vrste i izaziva ogromne štete u poljoprivredi i prirodi. 

Nelegalna trgovina divljim životinjama ne samo da dodatno ugrožava vrste i narušava ravnotežu u prirodi, nego je i ozbiljna opasnost za zdravlje ljudi.

Prilikom transporta i držanja živih životinja, često u nehigijenskim uslovima, lako dolazi do prenosa takozvanih zoonoza, bolesti koje se šire sa životinja na ljude. 

Primeri uključuju salmonelu, SARS, majmunske boginje, ptičji grip, ebolu i verovatno kovid-19, navodi DV.

Oko tri četvrtine svih novih zaraznih bolesti jesu zoonoze, a naučnici procenjuju da samo među sisarima i pticama postoji između 540.000 i 850.000 dosad neotkrivenih virusa koji bi  mogli da se prenesu na ljude.