Šta­fe­te i dan-da­nas na Ti­to­vom gro­bu

Ove go­di­ne obe­le­ža­va se tač­no osam de­ce­ni­ja od ka­da je pr­vi put do­ži­vot­nom pred­sed­ni­ku So­ci­ja­li­stič­ke Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je mar­ša­lu Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu na­me­nje­na šta­fe­ta. Ni­je je ta­da, za svoj zva­nič­ni ro­đen­dan, do­če­kao u Be­o­gra­du jer je bio u Za­gre­bu i ume­sto jed­ne pri­mio ih je de­set. Jed­na od njih se ni­je baš ni mo­gla na­zva­ti šta­fe­tom jer je to bi­la Pla­va knji­ga sa pot­pi­si­ma omla­di­ne iz Šu­ma­di­je. U po­čet­ku se ovaj omla­din­ski „za­vet” zvao Ti­to­va šta­fe­ta, ali je ta­da i de­ce­ni­ja­ma ka­sni­je bi­la sim­bol naj­lep­ših že­lja upu­će­nih mar­ša­lu za nje­gov ro­đen­dan.

Od Ti­to­ve vla­da­vi­ne pro­šle su de­ce­ni­je, i sa­da se sva­kog 25. ma­ja is­pred Ku­će cve­ća gde su Jo­sip Broz Ti­to i Jo­van­ka Broz sa­hra­nje­ni pro­te­žu re­do­vi po­što­va­la­ca nje­go­vog li­ka i de­la, tu­ri­sta, zna­ti­želj­ni­ka… Do­la­ze da obe­le­že Ti­tov ro­đen­dan i ne­ka­da­šnji Dan mla­do­sti. Naj­vi­še go­sti­ju na taj da­tum do­đe iz re­gi­o­na – Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je… U ru­ka­ma su im za­sta­ve, cve­će, ali i šta­fe­te iz­ra­đe­ne u sop­stve­noj kre­a­ci­ji. Sve odi­še de­ko­rom ko­ji pod­se­ća na da­ne slav­ne re­vo­lu­ci­je i vre­me so­ci­ja­li­zma. U za­vi­sno­sti od vre­men­skih pri­li­ka i da­na u ko­ji u sed­mi­ci pa­da mar­ša­lov ro­đen­dan, kroz Mu­zej Ju­go­sla­vi­je u či­jem je sklo­pu Ku­ća cve­ća pro­đe od 2.000 do 4.000 lju­di.  

– Ti­to­va šta­fe­ta je pr­vi put or­ga­ni­zo­va­na 1945. go­di­ne. Ini­ci­ja­ti­va je spon­ta­no kre­nu­la iz Kra­gu­jev­ca, od jed­nog pro­fe­so­ra kra­gu­je­vač­ke gim­na­zi­je ko­ji je ne­ka­da bio i član So­kol­skog dru­štva. On je pred­lo­žio da se or­ga­ni­zu­ju omla­din­ska šta­fet­na tr­ča­nja i da se u oslo­bo­đe­noj Ju­go­sla­vi­ji obe­le­ži Ti­tov ro­đen­dan.

Od 1945. do 1956. go­di­ne ta ma­ni­fe­sta­ci­ja zva­la Ti­to­va šta­fe­ta. Sva­ke go­di­ne je iz re­pu­bli­ka sti­za­la po jed­na šta­fe­ta ko­ju je Ti­to lič­no pri­mao, ali je bi­lo i šta­fe­ta ko­je su mu po­kla­nja­le ne­ke va­žne in­sti­tu­ci­je po­put voj­ske, broj­ni ko­lek­ti­vi, udru­že­nja, dru­štva… Iz go­di­ne u go­di­nu ta ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sta­ja­la je sve ma­sov­ni­ja, uve­ća­vao se broj pre­đe­nih ki­lo­me­ta­ra, broj uče­sni­ka, no­si­la­ca. Bi­lo je va­žno da šta­fe­ta pro­đe kroz sve re­pu­bli­ke. A re­pu­bli­ka iz ko­je je kre­ta­la pa­li­ca mo­ra­la je za tu go­di­nu da ura­di pla­kat i da iz­ra­di šta­fe­tu.

Ta­ko se broj šta­fe­ta go­di­na­ma uve­ća­vao pa mi sa­da ba­šti­ni­mo vi­še od 16.000 ovih pred­me­ta – ob­ja­šnja­va Ma­ri­ja Đor­go­vić, vi­ši ku­stos Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je.

Po­sle smr­ti Jo­si­fa Vi­sa­ri­o­no­vi­ča Sta­lji­na, vo­đe SSSR-a, i kri­ti­ka na ra­čun nje­go­vog kul­ta lič­no­sti, u Ju­go­sla­vi­ji do­la­zi do ini­ci­ja­ti­ve da se pro­me­ni na­čin pro­sla­vlja­nja Ti­to­vog ro­đen­da­na.

– Po­sto­ja­la je ide­ja da se ne pro­sla­vlja Ti­tov ro­đen­dan, već da ta ma­ni­fe­sta­ci­ja do­bi­je dru­ga­či­ji ka­rak­ter pa je 25. maj po­čeo da se obe­le­ža­va kao Dan mla­do­sti. Od 1957. go­di­ne pa na­da­lje Broz je pri­mao sa­mo jed­nu šta­fe­tu i to na Sta­di­o­nu JNA. To­me bi pret­ho­di­la vi­še­me­seč­na šta­fet­na tr­ča­nja po ce­loj ze­mlji, a šta­fe­ta se tom pri­li­kom pre­no­si­la iz ru­ke u ru­ku. Bi­la je svo­je­vr­stan sim­bol je­din­stva, za­jed­ni­štva. Bez ob­zi­ra na to što je ta ma­ni­fe­sta­ci­ja ima­la ka­rak­ter sport­skog i kul­tur­nog do­ga­đa­ja, jer su or­ga­ni­zo­va­ni sle­to­vi i ve­li­ki scen­ski spek­ta­kli, ipak je to bio je­dan od naj­va­žni­jih po­li­tič­kih ri­tu­a­la. Jer je smi­sao te ma­ni­fe­sta­ci­je bi­la in­te­gra­ci­ja za­jed­ni­ce – pri­ča Đor­go­vi­će­va.

Za­pra­vo šta­fe­ta je, ka­že, cr­pe­la svo­ju sna­gu upra­vo iz te sim­bo­lič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je – pre­no­še­njem šta­fe­te iz ru­ke u ru­ku. Tim do­ti­ca­njem ru­ku dr­ža­vlja­ni ne­ka­da­šnje ze­mlje ko­ja se pro­sti­ra­la od Var­da­ra do Tri­gla­va po­ve­zi­va­li su se u je­din­stve­ni ko­lek­tiv.

– Šta­fe­ta je i dan-da­nas osta­la me­ta­fo­ra ju­go­slo­ven­stva, vr­lo de­lo­tvor­na alat­ka u iz­grad­nji Ti­to­vog kul­ta lič­no­sti. Je­dan je od naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­jih i naj­kon­tro­verz­ni­jih pred­me­ta ko­ji se ve­zu­je za ne­ka­da­šnju Ju­go­sla­vi­ju. I sa­da, to­li­ko go­di­na po­sle Bro­zo­ve smr­ti, ima po­je­di­na­ca, udru­že­nja, ko­lek­ti­va ko­ji ne­gu­ju se­ća­nja ili na nje­ga ili na Ju­go­sla­vi­ju, pa mno­gi na Ti­tov grob tog 25. ma­ja osta­ve šta­fe­tu – pri­ča ona.

Ovu po­ča­snu pa­li­cu iz­ra­đi­va­li su i po­zna­ti ju­go­slo­ven­ski umet­ni­ci me­đu ko­ji­ma su bi­li Bo­ško Ka­ra­no­vić, Vla­de­ta Pe­trić, Jo­van Sol­da­to­vić, La­slo Si­la­đi, Mi­le­na Bra­ni­selj…

U Mu­ze­ju Ju­go­sla­vi­je, ka­da je reč o sa­ve­znim šta­fe­ta­ma, ču­va se 31, a po­sled­nja je iz­ra­đe­na 1987. go­di­ne. Ovaj mu­zej je­dan je od naj­po­se­će­ni­jih u gra­du. U pro­se­ku go­di­šnje ov­de bo­ra­vi oko 130.000 po­se­ti­la­ca.

– Pro­šle go­di­ne kroz mu­zej je pro­šlo oko 200.000 lju­di. To je de­li­mič­no bi­lo i zbog iz­lo­žbe „Je­že­va ku­ći­ca”, ka­da smo ima­li or­ga­ni­zo­va­ne po­se­te ško­la i ob­da­ni­šta. Ali i bez to­ga, ima za­i­sta mno­go tu­ri­sta ko­ji ov­de do­la­ze sa svih me­ri­di­ja­na. Do­la­ze iz Ki­ne, Ame­ri­ke, Grč­ke, Tur­ske... Ima­mo do­sta stu­dij­skih i pro­to­ko­lar­nih po­se­ta. A bi­lo ko­ja de­le­ga­ci­ja iz ne­svr­sta­nih ze­ma­lja ko­ja do­đe u na­šu ze­mlju oba­ve­zno obi­đe i Ku­ću cve­ća. Ona je i jed­na od ta­ča­ka ko­ju po­se­te uglav­nom svi tu­ri­sti ko­ji do­đu u Be­o­grad – ka­že Đor­go­vi­će­va.

Na­sle­đe­ne ko­lek­ci­je

Mu­zej Ju­go­sla­vi­je na­sle­dio je ko­lek­ci­je Me­mo­ri­jal­nog cen­tra „Jo­sip Broz Ti­to” i Mu­ze­ja re­vo­lu­ci­je na­ro­da i na­rod­no­sti Ju­go­sla­vi­je. Ka­da je me­mo­ri­jal­ni cen­tar uki­nut 1997. go­di­ne, for­mi­ran je Mu­zej isto­ri­je Ju­go­sla­vi­je. Ta­da je po­dig­nut zid ko­jim je ne­ka­da­šnji Ti­tov re­zi­den­ci­jal­ni pro­stor po­de­ljen na dva de­la i raz­dvo­je­ni su mu­zej­ski od re­pre­zen­ta­tiv­nih obje­ka­ta – re­zi­den­ci­je, lo­vač­ke ku­će i bi­li­jar­ni­ce. Kom­pleks Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je da­nas či­ne Mu­zej „25. maj”, Ku­ća cve­ća, Sta­ri mu­zej i bi­le­tar­ni­ca i ka­fe. U mu­zej se sa­da ne­pre­sta­no ula­že da bi se pra­ti­li sa­vre­me­ni mu­ze­o­lo­ški tren­do­vi. Pre dve go­di­ne za­vr­še­na je ob­no­va Mu­ze­ja „25. maj” ko­ji ni­je re­kon­stru­i­san od 1962. go­di­ne ka­da je i osno­van.

Od klju­ča Los An­đe­le­sa do de­lo­va Me­se­če­vog tla

U Mu­ze­ju Ju­go­sla­vi­je ču­va­ju se i po­klo­ni ko­je je Broz za vre­me svo­je vla­da­vi­ne do­bi­jao od dr­žav­ni­ka, kra­lje­va, ca­re­va, od na­ro­da Ju­go­sla­vi­je, rad­nih ko­lek­ti­va, po­je­di­na­ca, udru­že­nja, sport­skih dru­šta­va… Me­đu nji­ma su Ozi­ri­so­va sta­tua, kao i va­za iz Džo­se­ro­ve pi­ra­mi­de (iz 2778–2723. p.n.e., va­za je po­klon Ga­ma­la Ab­de­la Na­se­ra 1956). Tu su de­lo­vi Me­se­če­vog tla ko­je mu je Ri­čard Nik­son da­ro­vao pri­li­kom po­se­te Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma 1970, ali i sa­blja „šam­šir” iz 17. ve­ka iz Ira­na ko­ja je pri­pa­da­la ša­hu Aba­su Dru­gom iz di­na­sti­je Sa­fa­vi­da, po­klon iran­skog ša­ha Mu­ha­me­da Re­ze Pa­hla­vi­ja po­vo­dom ro­đen­da­na 1972. Tu se na­la­ze i klju­če­vi gra­do­va Ka­i­ra, Pu­le, Los An­đe­le­sa ko­je je do­bio 1971...

 – U ko­lek­ci­ji Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je na­la­zi se 75.000 pred­me­ta, a naj­ve­ći broj či­ne uglav­nom po­klo­ni upu­će­ni Bro­zu od ko­jih su mno­gi tre­nut­no iz­lo­že­ni u Sta­rom mu­ze­ju. To je ne­ka­da bio de­po i slu­žio je za skla­di­šte­nje po­klo­na, a sa­da je iz­lo­žbe­ni pro­stor na pet ni­voa gde se na­la­zi stal­na po­stav­ka. S jed­ne star­ne je ko­lek­ci­ja me­mo­ri­jal­nog cen­tra, a sa dru­ge stra­ne su pred­me­ti i do­ku­men­ti iz Mu­ze­ja re­vo­lu­ci­je. Oni su ima­li dru­ga­či­ji na­čin pri­ku­plja­nja pred­me­ta i si­ste­ma­ti­za­ci­je gra­đe – pri­ča Ma­ri­ja Đor­go­vić.

Šal sa su­sre­ta sa Čer­či­lom

Deo po­stav­ke od­no­si se na Ti­to­ve lič­ne pred­me­te. Sa­ču­va­ne su nje­go­ve lu­le, sun­ča­ne na­o­ča­re, ka­me­re, fo­to-apa­ra­ti, oruž­je, pe­ča­ti, ali i ode­ća i obu­ća.

Pa­žnju za­o­ku­plja nji­ho­va eks­klu­ziv­nost i kva­li­tet. Is­ti­ču se nje­go­ve be­le ci­pe­le ko­je su išle uz ču­ve­no be­lo ode­lo, še­ši­ri, kač­ke­ti, ru­ka­vi­ce, ma­šne, ci­lin­der, ali i sve­ča­ni ve­čer­nji šal ko­ji je no­sio pri­li­kom su­sre­ta sa Vin­sto­nom Čer­či­lom u Lon­do­nu 1953. Sa­ču­va­ne su i kra­va­te naj­po­zna­ti­jih mod­nih ku­ća kao što su „Pjer Kar­den”, „Kri­sti­jan Di­or”, „Iv Sen Lo­ran”, „Her­mes”...

Ku­ća za od­mor po­sta­la ma­u­zo­lej

Ku­ća cve­ća gde po­či­va brač­ni par Broz iz­gra­đe­na je 1975. i pr­vo­bit­no je bi­la za­mi­šlje­na kao obje­kat u ko­jem bi pred­sed­nič­ki par pro­vo­dio slo­bod­no vre­me. U sre­di­ni, gde je Ti­tov grob, bi­la je zim­ska ba­šta, a sa stra­ne su se na­la­zi­la dva ka­bi­ne­ta – de­sni za še­fa dr­ža­ve i le­vi za nje­go­vu su­pru­gu. Ka­da se Ti­to tri go­di­ne pred smrt pre­se­lio u ovaj obje­kat, ka­bi­ne­ti su iz­gu­bi­li funk­ci­ju.

Sa­da cen­tral­no me­sto u Ku­ći cve­ća, svo­je­vr­snom ma­u­zo­le­ju, za­u­zi­ma Ti­tov grob, dok se le­vo na­la­zi Jo­van­kin. U ne­ka­da­šnjem Jo­van­ki­nom ka­bi­ne­tu sa­da su sme­šte­ne ne­ke od šta­fe­ta ko­je je Ti­to do­bio po­sled­njih go­di­na ži­vo­ta.