EU u dubokoj demografskoj krizi, da nije migranta bilo bi još gore

Evropska unija suočava se sa dubokom i strukturnom demografskom krizom, koja redefiniše političke, ekonomske i društvene prioritete za naredne decenije.

Prema najnovijim podacima „Evrostata“ broj stanovnika EU blago raste, ali nezaustavljivo stari. Trendovi rađanja i smrtnosti dodatno produbljuju neravnotežu među državama članicama. Imigracija ostaje glavni pokretač demografskog rasta.

EU je u januaru 2024. godina imala 449 miliona stanovnika, što je više za 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Taj rast od 1,6 miliona ljudi uglavnom je rezultat oporavka migracionih tokova posle pandemije i dolaska ukrajinskih izbeglica koje beže od rata.

Bez tog spoljnog faktora, broj stanovnika Evrope bi opadao: prirodna promena stanovništva (broj rođenih minus broj umrlih) negativna je od 2012. godine, a u 2023. je dostigla 2,6 promila.

Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Poljska zajedno čine oko 66 odsto stanovništva Evropske unije. Međutim, demografski značaj svake zemlje varira. Dok su Španija i Francuska u proteklih dvadeset godina zabeležile značajan apsolutni rast broja stanovnika, Italija se suočava sa oštrim padom nataliteta i izraženim starenjem stanovništva.

Udeo osoba starijih od 80 godina porastao je sa 3,8 odsto u 2004. na 6,1 odsto u 2024. Istovremeno, udeo dece mlađe od 15 godina opao je sa 16,2 na 14,6 odsto, pri čemu Italija ima najniži procenat – samo 12,2 odsto. Rezultat toga je rast srednje starosti stanovništva: danas ona iznosi 44,7 godina u EU, dok je u Italiji čak 48,7 – najviše u Evropi. Samo zemlje poput Irske, Malte i Luksemburga još uvek imaju srednju starost ispod 40 godina.

Očekivana dužina života u EU dostigla je 81,4 godine, oporavivši se nakon pada izazvanog pandemijom. Ipak, i dalje postoje velike razlike: u Italiji je jedna od najviših – 83,5 godina, dok u istočnim zemljama poput Letonije i Bugarske ne prelazi 76 godina. Žene u proseku žive 5,3 godine duže od muškaraca, iako se ta razlika postepeno smanjuje.

Kada je reč o imigraciji, skoro 6 miliona ljudi se 2023. preselilo u neku zemlju EU, većinom izvan Unije. Nemačka i Španija su primile više od 40 odsto tog priliva.

Prema Evrostatu, dolazak migranata postao je jedini faktor koji nadomešćuje prirodni demografski pad Evrope. Ipak, samo 1,1 milion migranata je dobilo državljanstvo neke članice EU, većinom Sirijci i Marokanci.