Sa povećanjem minimalca nismo više u grupi zemalja sa najnižom zaradom

Prosečna martovska neto plata u Srbiji iznosila je 108.013 dinara, a minimalna zarada 51.744 dinara, jer je u tom mesecu broj radnih dana bio 21, a broj mogućih časova rada 168. Ipak, prema za sada jedinim dostupnim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, iz januara ove godine, minimalac je prvi put izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom (55.085 dinara), čime je postignut cilj za koji su se sindikati godinama borili, a to je da minimalna zarada bude iznad minimalne korpe. Tada, u januaru, minimalac je vredeo 56.672 dinara. Najave da će od oktobra minimalna zarada biti povećana na 500 evra, a od naredne godine na 550 evra, dobra je vest, jer ćemo se tako odmaći od začelja evropske liste najnižih minimalca, ali, ipak, i dalje ostaje na snazi podatak da je minimalna zarada u Srbiji među najnižima u Evropi.

Prema podacima Evrostata za prvu polovinu ove godine, nalazimo se pri dnu lestvice, iako je pre deset godina, odnosno 2015. godine, minimalna zarada kod nas iznosila 21.054 dinara, što znači da je do danas porasla za čak 154,5 posto. Zemlje sa nižim minimalcem u odnosu na Srbiju su jedino Bugarska, Albanija, Moldavija... Podaci Evrostata izraženi su u bruto iznosima (uključuju poreze i doprinose), u evrima.

Najniži minimalac u Evropi imaju Moldavija – 285 evra i Albanija u kojoj on iznosi 408 evra. Iznad tih država je Bugarska, čiji minimalac iznosi 551 evro, a četvrti najniži minimalac na Starom kontinentu ima Srbija – 619 evra, bruto. Bolja od Srbije je Crna Gora, pa prema podacima Evrostata, bruto minimalna zarada u toj zemlji za prvu polovinu godine iznosi 670 evra. Kada je reč o Severnoj Makedoniji, podaci nisu objavljeni na Evrostatu, ali je poznato da Makedonci ipak imaju nižu minimalnu zaradu od nas. U Severnoj Makedoniji neto minimalac staje oko 370 evra.

Kada je reč o visini minimalne zarade u ostalim zemljama u regionu, u Mađarskoj iznosi 707 evra bruto, u Rumuniji 814 evra, a u Hrvatskoj 970 evra. Minimalac u Sloveniji i iznosi 1.254 evra. Najviši minimalac u Evropi ima Luksemburg koji iznosi 2.638 evra, zatim Irska sa 2.283 evra, a treći najveći minimalac zabeležen je u Holandiji i iznosi 2.193 evra.

Iako je Srbija činjenično ekonomski snažnija, ipak ima niži minimalac u odnosu na neke zemlje iz regiona, a to je, kako ističu u Savezu samostalnih sindikata Srbije zato što se država opredelila da ipak privlači strane kompanije sa niskom cenom rada, gde ne postoji nikakva sindikalna zaštita.

Zoran Mihajlović, sekretar veća saveza, podseća i na to da je kod nas „na snazi” pogrešna metodologija i način po kojima se, u poređenju sa ostalim zemljama, određuje minimalna zarada.

– Kod nas se kaže da se minimalac uvodi samo ako poslodavac ima problem u poslovanju. To bi trebalo da traje na određeni rok, da ne bi otišao poslodavac u stečaj, ali je to postala praksa, jer određeni broj zaposlenih permanentno dobija takvu zaradu, i tako je godinama. Time poslodavac krši zakon i smisao instituta minimalne zarade – navodi on i dodaje da se u drugim zemljama takva zarada koristi kao osnovna zarada ispod čijeg iznosa radnici ne bi trebalo da primaju, ali se na nju nadograđuju koeficijenti i ostale prinadležnosti.

– Stoga bi trebalo u našem Zakonu o radu menjati nešto i tačno utvrditi šta je minimalna zarada – ističe Mihajlović i podseća da je u Srbiji velika razlika između minimalne zarade i minimalne cene rada.

– Da imamo minimalnu cenu rada kao osnovu za zaradu na temelju kojeg bi se množio koeficijent, sasvim bismo imali drugačiju sliku minimalca u Srbiji. Kako imamo ovako određenu minimalnu zaradu, ispod koje poslodavac ne može da ide, onda je on uvek isplaćuje u tom iznosu. Time takođe čuvamo i štitimo strane investitore koji jesu smanjili nezaposlenost, ali, nažalost, nauštrb plata, jer često isplaćuju upravo minimalce – dodaje Mihajlović.

Zvanično, minimalac u Srbiji prima oko 95.000 radnika, a u državnoj upravi, u državnim kompanijama između 6.000 i 7.000 ljudi, dok sindikati tvrde da mnogo više zaposlenih toliko mesečno zarađuje. Ova zarada se određuje na osnovu dogovora predstavnika vlasti, sindikata i poslodavaca. Pregovori svake godine za narednu godinu počinju 15. avgusta i treba da budu završeni do 15. septembra, a ako se ne postigne dogovor, procenat povećanja minimalca određuje Ministarstvo finansija.