Savremena medicina nema bolje oružje u borbi protiv teških bolesti od inovativnih lekova

Pre oko tri nedelje, Evropska federacija farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija (EFPIA), čiji je Udruženje inovativnih proizvođača lekova „Inovia“ član, objavila je najnovije rezultate godišnjeg istraživanja o dostupnosti inovativnih lekova u Evropi. Ovo istraživanje obuhvatilo je 36 evropskih zemalja, uključujući i našu i posmatralo je sve inovativne lekove koji su registrovani u EU između 2020-2023. godine te broj lekova koji se nalaze na Listi lekova u svakoj od ovih 36 zemalja kao i koliko vremena prosečno prođe od registracije ovih lekova do njihovog dolaska na listu. 

Kako ističe dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja „Inovia“, ovo istraživanje se sprovodi od 2016. godine i, nažalost, Srbija se nalazi na začelju Evrope, uglavnom u rangu sa zemljama kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, a daleko iza naših ostalih suseda. 

-Dok mi našim osiguranicima obezbeđujemo manje od 10odsto novih inovativnih lekova, Bugarska obezbeđuje čak šest puta više inovativnih lekova kroz Listu lekova, Hrvatska i Mađarska oko tri puta više, dok je i Rumunija više nego dvostruko bolja od nas. Ako posmatramo prosečno vreme koje prođe od registracije jednog leka do njegovog dolaska na Listu, za nas ono iznosi 799 dana, odnosno duže od dve godine. Ovo istraživanje koje je EFPIA sprovela, je u skladu sa istraživanjem koje smo mi lokalno sproveli, prikupljajući podatke o inovativnim lekovima za koje je podnet zahtev za Listu. Ima ih pedesetak u skoro sto indikacija i ogromna većina je uveliko prisutna u regionu. Tako Bugarska već ima na Listi 95 odsto ovih lekova, Rumunija i Hrvatska po oko 80 odsto, a čak i Crna Gora je svojim osiguranicima obezbedila skoro polovinu ovih terapija – navodi dr Trkulja.

Zbog čega su naši rezultati lošiji?

-Postoji više razloga, koji uključuju i bespotrebno glomaznu, dugu birokratsku proceduru, nepostojanje rokova u procesu ili „liberalno“ poštovanje istih tamo gde postoje, ali glavni razlog leži u nepostojanju sistemskog načina finansiranja inovativnih lekova. Na jednoj strani, država je u prethodnih 5-6 godina značajno više investirala u inovativne lekove nego što je to bio slučaj u prethodnom petogodišnjem periodu. Međutim, i ta investicija je bila sporadična, pa smo proširenje Liste lekova uglavnom imali svake druge godine. U situaciji kada se u svetu svake godine pojavi između 40 i 50 novih inovativnih lekova, jasno je da proširenje Liste svake druge godine ne može da dovede do poboljšanja dostupnosti inovativnih lekova. Pritom, važno je reći da na strani zdravstvenog sistema naše zemlje, bilo da su u pitanju udruženja pacijenata, zdravstveni radnici ili RFZO, ne postoji dilema da li je potrebno kontinuirano investirati u inovativne lekove. Više puta smo prethodnih godina imali prilike da čujemo i visoke predstavnike države, ne nužno iz oblasti zdravstva, kako govore o tome da država ima u planu investiranje u inovativne terapije. Međutim, u praksi, ništa nije učinjeno da se stvari pomere jer i danas, a skoro smo na polovini 2025. godine vlada neizvesnost oko toga kada bi sledeće proširenje Liste moglo da se dogodi. To informacija koju u ovom trenutku nemaju, ne samo mi kao predstavnici inovativne industrije, već ni ljudi unutar zdravstvenog sistema, uključujući direktorku RFZO, ministra zdravlja ili premijera. Niko od njih vam danas ne bi mogao precizno odgovoriti da li će ove godine doći do proširenja Liste inovativnim lekovima, kada bi to moglo da se desi i kolika sredstva su u tu svrhu obezbeđena. Razlog za to je jednostavan, u budžetu zdravstva i dalje ne postoji stavka, niti izdvojena sredstva namenjena ulasku novih inovativnih lekova na Listu – navodi dr Trkulja.

Zbog čega je uopšte važno investirati u inovativne lekove? 

-Zbog toga što savremena medicina nema bolje oružje u borbi za poboljšanje javnog zdravlja. Vrednost inovativnih lekova nije samo u njihovom efektu na bolesnike i njihove porodice, već u pozitivnom uticaju na održivost zdravstvenog sistema, ali i poboljšanju fiskalnih i ekonomskih parametara, što sve zajedno doprinosi pozitivnom uticaju na društvo u celini. Kroz postizanje boljih rezultata lečenja – tako što su neke do skoro smrtonosne bolesti postale hronična oboljenja sa kojima se živi, ili tako što je bolja regulacija hroničnih oboljenja dovela do tolikog poboljšanja kvaliteta života pacijenata da oni na primer ne moraju da idu u prevremenu, invalidsku penziju – kroz smanjenje potrebe za bolničkim lečenjem ili skupim operativnim procedurama, kroz smanjenje dužine bolovanja i odsustvovanja sa posla za bolesnike ili članove porodica koji su morali da ih neguju, kroz smanjenu upotrebu komedikacije i manje neželjenih efekata terapije, inovativni lekovi pozitivno utiču na održivost zdravstvenih sistema kroz smanjenje potrebe za zdravstvenom zaštitom, čime se smanjuju troškovi lečenja. U isto vreme, kroz povećanje radne snage i produktivnosti rastu i poreski prihodi što donosi bolju dugoročnu fiskalnu održivost i povećanje BDP-a i posledično ličnog standarda – objašnjava dr Trkulja.

Šta je rešenje? On ističe da se Udruženje Inovia već duži niz godina zalaže za formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, koja bi bila namenjena isključivo za ulazak inovativnih lekova na Listu lekova u jednoj kalendarskoj godini. 

-Zašto smatramo da je ovo najbolje rešenje? Ne samo zato što je to princip koji je usvojen u velikom broju evropskih zemalja, i koji je pokazao da funkcioniše, već i zato što bi ovakvo rešenje bilo najbolje za sve činioce zdravstvenog sistema. Prvo, država bi imala potpunu kontrolu troškova, jer bi za svaku kalendarsku godinu ulazak na Listu bio u skladu sa sredstvima koja su u tu svrhu obezbeđena. Drugo, pacijenti i zdravstveni radnici bi imali sigurnost da će svake godine jedan značajan broj inovativnih lekova postati dostupan kroz Listu lekova. Treće, za nas kao industriju bio bi uveden izuzetno značajan element predvidljivosti, kao jasan znak da još više investiramo, da pokušamo da obezbedimo još povoljnije uslove finansiranja ulaska ovih lekova na Listu – a podsećam vas da su svi inovativni lekovi koji su ušli na Listu lekova od 2016. godine ušli tako što je industrija preuzela značajan deo troška (oko 30 odsto u prvoj godini) njihovog uključenja na Listu – dodatno povećamo investicije u edukaciju, kliničke studije, ali i donacije zdravstvenom sistemu – kaže dr Trkulja.

Za ulazak svih inovativnih lekova koji trenutno čekaju ulazak na Listu potrebno je obezbediti između 200 i 300 miliona evra, čime bi osiguranicima bilo omogućeno da se leče svim onim lekovima koji su već na raspolaganju u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji pa i Crnoj Gori. 

-Ta suma je cena neredovnog obnavljanja Liste inovativnim lekovima. Međutim, ako bi eliminisali taj zaostatak, bilo bi dovoljno da se samo jedan odsto godišnjeg budžeta zdravstva usmeri u ulazak novih inovativnih lekova svake godine, i naši osiguranici bi bili u prilici da se leče bar jednako efikasno kao pacijenti u regionu. Zbog svega ovoga, Udruženje Inovia apeluje na sve nadležne institucije da prepoznaju potrebu za hitnim rešavanjem ovog pitanja, pa smo u skladu sa tim uputili pismo sa zahtevom za sastanak sa premijerom, prof. Dr Đurom Macutom. Smatramo da je važno da se kao država jasno odredimo prema ovom problemu, odnosno sagledamo prioritete koje kao društvo imamo. Smatramo da za naše društvo, za državu koja godišnje gubi desetine hiljada stanovnika, ne postoji veći prioritet od ovoga – zaključio je dr Trkulja.