Živimo u ranoj fazi novog hladnog rata

Tekuće mirnodopsko sučeljavanje sa Kinom moglo bi za SAD da predstavlja najznačajniji izazov sa kojim su se ikada suočile, uzimajući u obzir veličinu i kapacitete Kine, koja je danas sposobnija nego što je bila nacistička Nemačka, ili Sovjetski Savez svojevremeno. Moglo bi se reći da smo u ranoj fazi novog hladnog rata. Radi se o sveobuhvatnim izazovima: sa ekonomskim, tehnološkim, vrednosnim, diplomatskim i vojnim dimenzijama. Ipak, u krajnjoj liniji, radi se o globalnom poretku. Nije ovde reč o dvema neutralnim supersilama, tu se ponekad pokušava uspostaviti lažna jednakost između nas i njih, i to u jednom opasnom trenutku. Sa jedne strane je blok koji zagovara slobodu i demokratiju, a sa druge je reč o osovini autokratija. Mislim da su SAD i saveznici dobro pozicionirani, da ako ostanemo zajedno, nadmašimo Kinu u ovom novom hladnom ratu, baš kao što smo uradili sa Sovjetskim Savezom u prvom hladnom ratu. Zato sada treba biti veoma oprezan u izborima, izjavio je juče Metju Kronig, profesor Univerziteta „Džordžtaun”, potpredsednik i viši direktor Skoukroft centra za strategiju i bezbednost pri Atlantskom savetu, na okruglom stolu „Strateški rizici produbljivanja saradnje sa Kinom” u ambasadi SAD u Beogradu. Profesor Kronig je prihvatio kratki razgovor za „Politiku”.

Da li je Srbija jedna među mnogim državama koja se sada nalazi u procepu između SAD i Kine?

Kratko sam ovde i nisam ekspert za Srbiju, ali sam čuo različita mišljenja o tome. Neki kažu da je Srbija „zemlja na klackalici”, zemlja koja ne želi da bira tabore, odnosno da želi da ima dobre odnose sa svim stranama. Drugi sa kojima sam razgovarao vele ne, Srbija se više naginje Zapadu. Mislim da bi najbolji savet bio da Srbija ima srdačne odnose sa svim stranama, jer nema razloga da stvara neprijatelje. Razumem da je Kina uložila velika sredstva u infrastrukturu u Srbiji, samo bih ukazao na neke druge zemlje koje su prihvatile kineska ulaganja u infrastrukturu i to se nije uvek isplatilo. Italija je, na primer, potpisala inicijativu „Pojas i put”, a zatim odlučila da se povuče. Videli smo i druge slučajeve, na primer, u Šri Lanki, gde je bilo korupcije u vezi sa podmićivanjem vladinih službenika od strane Kineza da bi se uvela kineska infrastruktura. Kinezi su u Šri Lanki gradili most koji se srušio, jer kvalitet nije bio baš dobar... i koliko razumem, Kinezi su ovde gradili železničku stanicu koja se srušila i pokrenula proteste. Žao mi je zbog te tragedije. Pri tom, gde Srbija vidi svoju budućnost? U EU? I, da li Srbija želi da se uključi u bezbednosnu i vojnu saradnju sa drugim zapadnim demokratijama? Ako želi, onda bi kupovina kineske vojne opreme mogla biti prepreka za to. Dakle, poruka je: sarađujte sa Kinom, SAD imaju diplomatske odnose sa Kinom, trgujemo sa Kinom, ali možda razmislite gde je to bezbedno, i gde su područja u kojima postoji opasnost da se Srbija previše zbliži sa Kinom... S tim u vezi, ima smisla uzeti u obzir pristup smanjenja rizika od delovanja Kine, kakvim se rukovodi EU. Dakle, savetovao bih Srbiji da o tome razmišlja, o tome koje su oblasti saradnje sa Kinom korisne, a gde su oblasti gde bi to moglo da predstavlja rizike koje bi trebalo ponovo proceniti, i možda tim povodom, na primer, uvesti investicioni skrining.

Koliko je EU jedinstvena u tekućem nadgornjavanju SAD i Kine jedinstvena: šta politike Viktora Orbana i Roberta Fica tu signaliziraju?

EU jeste velika zajednica, i unutar nje postoje različiti lideri i različite orijentacije, ali generalno mislim da je primetan trend ka povećanoj svesti o rizicima koje Kina predstavlja. Pre pet-šest godina, gotovo svi Evropljani sa kojima sam razgovarao govorili su: „Vi Amerikanci ste ludi, što vas brine Kina?” Mislim da su shvatili da tu postoje izazovi. Vidljivo je to u zvaničnim dokumentima EU koji o Kini govore kao partneru, konkurentu i sistemskom rivalu, trend koji je inicirala Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Istovremeno, istina je da je predsednik Donald Tramp odskora uveo novu napetost u transatlantske odnose, recimo oko trgovinskih odnosa, stava prema Ukrajini... Ipak optimista sam sa uverenjem da su naše bliskosti i vrednosti daleko dublje od pojedinih tekućih razlika.

Koliko je NATO značajan 47. predsedniku SAD?

Predsednik Donald Tramp je u više navrata istakao da podržava NATO, da podržava član 5 koji se odnosi na međusobnu odbranu alijanse, i mislim da pokušava da ojača alijansu, tražeći od partnera da ulažu više u odbranu. Koliko znam, na predstojećem samitu NATO-a u Hagu, biće potvrde nove spremnosti za ulaganja od pet odsto u odbranu. Znajući kako gospodin Tramp funkcioniše, mogu da zamislim da kaže: NATO je (sa pet odsto) sada uspešan, popravio sam ga, hajde da pređemo na sledeću stvar.

Da li verujete da bi SAD i Kina mogle da podele svet na dve sfere uticaja?

Mislim da već vidimo formiranje recimo dva bloka. Jedan predstavlja slobodan svet koji je ujedinjeniji nego što sam očekivao, sa SAD, saveznicima NATO-a, Japanom, Južnom Korejom i Australijom, koji rade zajedno. Drugi je nova osovina autokratija koju Kina gradi sa Rusijom, Iranom i Severnom Korejom. Treći krug čine „zemlje na ljuljašci”, uglavnom na globalnom Jugu, među kojima su Indija, Indonezija, Brazil, Južna Afrika… Možda je i Srbija u tom „kampu”. Verujem da će se na tom terenu takmičenje tek razvijati, intenzivirati...