Egipat preti da zatvori manastir Svete Katarine na Sinaju

Od našeg dopisnika

Atina – U grčkoj javnosti se ne stišava bura oko manastira Svete Katarina na Sinaju, najstarijeg aktivnog pravoslavnog manastira na svetu, koji je pre 15 vekova izgrađen po nalogu vizantijskog cara Justinijana u podnožju Sinajske gore, na kojoj je po verovanju Mojsije primio od Boga tablice sa Deset zapovesti, što ovo mesto čini posebno značajnim za hrišćane, Jevreje i muslimane.

Neposredni povod za zabrinutost i užurbanu diplomatsku aktivnost između Atine i Kaira je nedavna odluka egipatskog suda kojom se nalaže prenos imovine manastira u vlasništvo države i nagoveštava raspuštanje monaške zajednice, njegovo pretvaranje iz religiozne u turističku destinaciju, što je potpuno zanemarivanje vansudskog sporazuma između egipatskih vlasti i manastira kojim se takva mogućnost isključuje.

Egipatski lider Abdel Fataha el Sisi je prilikom nedavnog boravka u Atini premijeru Kirijakosu Micotakisu je obećao da će učiniti sve da se očuva duhovni i kulturni značaj i status manastira Svete Katerine Sinajske, što je ponovio i u poslednjem telefonskom razgovoru neposredno posle zabrinjavajuće odluke suda o konfiskaciji imovine manastira. Međutim, i pored utešnih reči i tvrdnje egipatskih vlasti da nema reči o prenosu vlasništva na državu i obećanja da manastir nastavlja sa normalnim radom, da je njegova zaštita prioritet države, odluka suda još nije formalno poništena, a monasi, recimo, mogu da se suoče sa gubitkom boravišne dozvole koja se produžava svake godine.

Atinski arhiepiskop Jeronim Drugi je odluku suda okarakterisao kao otvorenu pretnju duhovnom i kulturnom nasleđu pravoslavlja. Istovremeno, u poslednje vreme egipatske vlasti su pojačale svoje bezbednosne snage oko manastira navodno zbog opasnosti od akcija ekstremističkih grupacija u okolini, što je uglavnom grčko sinajsko bratstvo doživelo kao ograničavanje verskih sloboda i smetnju normalnom funkcionisanju života monaha. U suštini, kako pišu ovdašnji mediji koji su su objavljivanjem ovih vesti ozbiljno uzburkali grčku javnost, kažu, da je sve ovo pokušaj Egipta da pojača državnu kontrolu nad manastirom i da prihvati više egipatskih zvaničnika unutar administrativne uprave. Carigradska patrijaršija i Atinska arhiepiskopija smatraju da je to ugrožavanje 15 vekova duge samostalnosti manastira tokom kojih je uživao zaštitu i privilegije kako hrišćanskih, tako i muslimanskih vlasti. Po predanju, prorok Muhamed je lično izdao dokument (čuva se u manastirskoj riznici), u kojem se ovoj hrišćanskoj svetinji garantuje puna zaštita. Inače, ovaj pravoslavni manastir koji se nalazi u podnožju Sinaja u Egiptu pripada Jerusalimskoj patrijaršiji, ali je kroz istoriju uživao veliki stepen autonomije.

Grčka je zatražila međunarodnu podršku zbog kršenja verskih prava i realne opasnosti za svetsku kulturnu  baštinu, jer je manastir pod zaštitom Uneska. Egipatska strana, opet, smatra da je posle sudske odluke pozivanje međunarodne zajednice mešanje u unutrašnje stvari Egipta, jer je manastir na njihovoj teritoriji, što tumače kao pravo da upravlja religijskim objektima koji se tu nalaze. Utoliko pre što, kažu, manastir Sveta Katarina održava odnose sa beduinskim zajednicama koje imaju opet svoja prava i običaje, što je u više slučajeva dovodilo do zategnutih odnosa sa vlasti, smatraju da može da bude bezbednosna pretnja.

Inače, sporna sudska odluka je rezultata višegodišnjeg spora oko vlasništva nad imovinom manastira koji ima 71 vrt, poljoprivredno zemljište i ugostiteljski objekat, drugu najveću zbirku rukopisnih knjiga na svetu, ima više od 3.500 dela, najstarije enkaustične ikone iz prvih vekova hrišćanstva i druge relikvije, kao i zemlju van manastirskih zidina. Sudski spor traje od 2012. i pokrenuo ga je tadašnji general egipatske armije i član sunitske islamske organizacije Braća muslimani, koja je, dok je bila na vlasti, insistirala da se konfiskuje imovina Svete Katerine Sinajske. Dolaskom na vlast sadašnjeg predsednika Sisija koji je više puta izjavljivao da je šokiran metodama Braće muslimana, monaška zajednica je verovala da će problem konačno biti rešen, ali se odluka o vansudskom poravnanju između manastira i egipatskih vlasti „zaturila” u trenutku kada je predsednik Egipta trebalo da je ratifikuje. Sud je to očigledno iskoristio za svoju presudu kojom su dobre namere predsednika Sisija za sada odložene. Neki izvori čak kažu da je reč o manipulaciji u državnim strukturama kako bi se vlast „sakrila” iza odluke suda i kako, bez obzira na data obećanja, u praksi ne bi realizovala vansudski sporazum.

Grčke vlasti su, kako bi se smanjile tenzije, u inače dobrim odnosima sa Egiptom sa kojim su potpisale i bilateralni strateški sporazum, a sada na diplomatskom nivou pokušavaju da ubrzaju potpisivanje sporazuma kojim obe strane potvrđuju posvećenost očuvanju duhovnog i kulturnog nasleđa manastira, podršku monaškom načinu života i hodočasničkom karakteru svetilišta.

Spor oko manastira na Sinaju je unazad više vekova rezultat složenih istorijskih, verskih i političkih okolnosti i nije klasičan međunarodni konflikt već neka vrsta tenzije između očuvanja verske i kulturne posebnosti i državne kontrole u većinski muslimanskoj državi u jednoj od strateški osetljivih regiona Bliskog istoka, odnosno posledica geopolitičkih sukoba u regionu Sinaja, pitanja imovine i kulturne baštine, ali i savremenih bezbednosnih izazova.

Nemanjići pokrovitelji manastira na Sinaju

Brojni su vredni tragovi srpske istorije sačuvani u ovoj pravoslavnoj svetinji na Sinaju. Sveti Sava je na svom drugom putovanju u Svetu zemlju 1234. godine u manastiru Svete Katarine proveo čitav Časni post, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod. Srpski srednjovekovni vladari posebno kraljevi iz dinastije Nemanjića, kraljevi Dragutin i Milutin, bogato su darivali i manastir Svete Katarine na Sinaju. Tako se u manastiru čuva i prvi srpski psaltir na staroslovenskom jeziku. Prisne veze između Srbije i manastira su održavane i u vreme cara Dušana. Krajem 14. veka monah Joanikije Srpski postao je iguman manastira, i to u vreme kada je u manastiru bilo više srpskih monaha.