Jelena Stanivuković: Da li za ljubav moramo da se borimo

Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je Jelena Stanivuković, klinički psiholog i psihoterapeut. Ona govori o tome šta je ljubav, kako možemo da pronađemo unutrašnji mir, gde grešimo prilikom izbora partnera, zašto ljude privlače emotivno nedostupne osobe…

– Mi kroz odrastanje, kroz proces socijalizacije, od porodice, preko škole, društva, društvenih mreža, medija, dobijamo poruke koje upijamo, a često toga nismo ni svesni. One prosto postanu deo nas kao neki naš unutrašnji orijentir koji nije autentično naš. Ono što nam se servira kao poželjna alternativa, kao poželjan izbor – postajemo skloni da razmišljamo samo u tim okvirima. To je kao da odete u japanski restoran i gledate meni sa japanskom hranom, a vama se možda jede pica, ali nema pice i morate da izaberete maki, suši, sašimi ili nešto toga što se nudi. Ja možda uopšte nisam za to, ali život nije restoran posebne kuhinje tako da se može nekad izaći i potražiti nešto što nama više prija. Ali da bi se došlo do toga mora se razmisliti, mora se isključiti sva ta buka a prvenstveno i očekivanja. Zato što neke alternative, neki izbori koji su možda nama bliži nisu toliko slavljeni na društvenim mrežama i kroz filmove, neće doživeti aplauz i medalju, ali će nama više leći – smatra Stanivuković.

Ona je naglasila da zrelost nema veze sa godinama, da ne povlači jedno drugo.

– Ali što smo zreliji, neće nam biti privlačni ljudi koji su emotivno nedostupni. Veliki broj ljudi ima taj problem, da je verovatno kroz odrastanje dobio poruku da se za ljubav mora boriti, da se ljubav mora zaslužiti. Nismo svi bili prihvaćeni bezuslovno i drugačije smo poruke dobili, drugačije ih doživljavali. I takvi ljudi se onda često kroz izbore partnera vraćaju na to poznato, ali bolno mesto gde kroz dokazivanje, odnosno pokušavaju da dokažu svoju vrednost tako što će usvojiti nekoga ko je nedostupan, ko je dalek. Ima još jedna stvar. Imamo svi duboko uverenje i o sebi i o drugima i o svetu. Često ih nismo svesni. Ljudi koji duboko veruju u sebi, možda nesvesno, da nisu dovoljno dobri, da nisu dovoljno vredni, kada nađu na partnera koji im lako daje ljubav, koji je otvoren, koji ih poštuje, oni automatski pomisle da s tom osobom nije u redu jer u suštini misle da ne vrede dovoljno. I onda žele partnere koji su nedostupni, smatraju da će kroz tu borbu, ako uspeju da ga privole da ih zavoli, da ostane sa njima, da će izlečiti deo sebe i dokazati da vrede. To je naravno potpuna glupost i to se nikada ne dešava. Tu rupu u sebi, odnosno taj osećaj nedovoljnog možemo samo mi da izlečimo, niko drugi sa strane – ističe Stanivuković.

Naša sagvornica kaže da su neki ljudi s nekim u vezi samo zato što znaju da im je tako ugodno, zgodno, da neće da budu sami ili je to stavr trenutka ili hoće porodicu, ne razmišljajući dublje o kvalitetu tog odnosa i kakve emocije imaju prema toj osobi.

– Prvo je pitanje - da li ja zaista volim ovu osobu ili mi ona samo treba. Jer često se dešava da mi hoćemo da nas partner voli najviše na svetu, da nas stavi na pijedestal, a mi prvi ne volimo baš tako do kraja.

I ne može se desiti prava ljubav ukoliko nije obostrana. Pre ili kasnije ta osoba će primetiti da mi nismo do kraja u tome, da nismo svim srcem uz nju, da je ne volimo toliko. Doći će do nezadovoljstva ili hlađenja, zato uvek treba krenuti od sebe. Postavlja se i pitanje, da li ja mogu uz ovu osobu da budem svoja bez pretvaranja, da li moram da hodam stalno po jajima ako nešto treba pitam ili da kažem, da li se pretvaram u nešto što nisam ili mogu da budem ono što jesam, da li sam slobodna da izrazim svoje mišljenje kad se ne slažemo, kako ta osoba reaguje kada nije sve po volji? To su važni momenti za detekciju osobe i njenih kapaciteta, za „nošenje“ sa neprijatnostima, sa neslaganjima... Zapitajte se da li gledate u istom pravcu, to je mnogo važno, Mogu se dve osobe jako voleti, biti kompatibilne, ali neko hoće da živi u inostranstvu ili mu je karijera vezana za inostranstvo, a nekome je to ovde, a oboje žele da zasnuju porodicu. Vrednosti su takođe mnogo važne i mogu biti kamen spoticanja nekad kasnije u odnosu, ako imamo potpuno drugačije vrednosti od druge osobe. Na primer, jedna osoba hoće da štedi i da živi skromno, a druga osoba je hedonista i hoće da se luksuzira. To su veliki problemi – navodi Stanivukovićeva.

Dešava se i da nekada ljudi nekoga vole, ali da nisu zato što su napravili takav izbor.

– Nekada je to zato jer smo procenili da neko nije dobar za nas, nekada nismo sa onim koga volimo zato što je taj neko odlučio umesto nas da nećemo biti u vezi, a nekada ponos to ne dozvoljava. Ponos je čuveni ubica ljubavi… Doneli smo odluku da je nešto drugo bolje za nas, a poenta je da malo podignemo prag tolerancije na nelogodu. To je vrlo važno za razne aspekte života, odnosno da tolerišemo jednostavno kad imamo neprijatne emocije, ali znamo da je to vredno trpljenja i tolerisanja, jer nas nešto bolje nas čeka. Napravili smo odluku i da bismo došli do te pozicije moramo da istrpimo i da nam nedostaje osoba koja je možda toksična za nas – smatra gošća našeg podkasta.

U podkastu će biti reči i o strahu od samoće, najčešćih stvari zbog kojih se kajemo, stvaranju psihološke otpornosti, ali i zašto je važno da ne ogovaramo druge ne sažaljevamo sebe.

POGLEDAJTE JOŠ