Mediji: Kako će izgledati civilno služenje vojnog roka u Hrvatskoj

ZAGREB – Nakon gotovo dve decenije, Hrvatska ponovno uvodi obavezni vojni rok, a prva nova generacija regruta mogla bi na obuku već ove jeseni.

Ministar obrane Hrvatske Ivan Anušić i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović danas su predstavili izmene Zakona o službi u Oružanim snagama Republike Hrvatske, otkrivši kako će izgledati i temeljno vojno osposobljavanje (TVO), ali i nova mogućnost – služenje roka kroz sistem civilne zaštite.

Temeljna vojna obuka trajaće dva meseca i odvijaće se u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi. Ali, za one koji zbog verskih ili moralnih nazora ne žele da služe vojni rok u klasičnom vojnom obliku, predviđena je mogućnost civilne službe, a ona će se, kao i u ranijim modelima, odvijati u sklopu sistema civilne zaštite.

Služenje vojnog roka u civilnoj zaštiti predviđa se za one koji podnesu prigovor savesti nakon što ih nadležno telo proglasi sposobnima za vojnu službu. Prigovor se podnosi nakon zdravstvenog pregleda, ali zahtev može biti odbijen ako je podnosilac pravosnažno osuđen za krivično delo upotrebom oružja, ako poseduje oružje (osim u slučaju posedovanja kao uspomene uz oružni list) ili ako u svom zahtevu ne navede razloge verske ili moralne prirode, a to ne učini ni nakon dodatnog poziva nadležnog tela, prenosi zagrebački Večernji list.

Ti regruti mogu obavljati civilnu službu u okviru civilne zaštite ili u jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave. Regrut je pritom dužan u zahtevu za civilnu službu jasno i uverljivo da obrazloži verske ili  moralne razloge zbog kojih traži ovu alternativu. Telo nadležno za civilnu zaštitu dužno je da donese odluku o takvom zahtevu u roku od 30 dana, a protiv njihove odluke žalba neće biti dozvoljena.

Međutim, moguće je pokrenuti upravni spor pred Visokim upravnim sudom Republike Hrvatske.

Trajanje civilne službe razlikuje se zavisno od mesta gde se obavlja. U civilnoj zaštiti služba traje tri meseca, dok se u jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave obavlja četiri meseca. Tokom tog razdoblja civilni regruti imaju pravo na mesečnu naknadu, osigurani smeštaj i prehranu, kao i prava poput naknade troškova prevoza i vanrednog dopusta u posebnim životnim situacijama.

Neki regruti neće moći biti upućeni u civilnu službu, kako na primer oni koji su pravosnažno osuđeni na zatvorsku kaznu, imaju izrečene bezbednosne mere psihijatrijskog lečenja, ili protiv kojih je u toku u krivičnii postupak po službenoj dužnosti dok postupak ne završi.

Studenti imaju pravo na odlaganje do 30. juna godine u kojoj navršavaju 29, uz uslov da dostave potvrdu o upisu do 31. oktobra. Takođe, na lični zahtev i uz podršku Hrvatskog olimpijskog odbora ili nacionalnog sportskog saveza, civilna služba može biti odložena do jedne godine za sportiste koji nastupaju na važnim takmičenjima.

Za one koji se ne odazovu pozivu, predviđene su sankcije. Ako se neko bez opravdanja ne odazove pozivu za vojnu ili civilnu službu, može biti kažnjen novčanom kaznom od 250 do 1.320 evra. U slučaju neodazivanja, policija može biti angažovanja da osobu dovede u nadležno odeljenje ili najbližu vojnu jedinicu.

Celi postupak počinje kada osoba navrši 18 godina – tada se uvodi u vojnu evidenciju. U godini kada napuni 19, poziva se na zdravstveni pregled, a nakon što se utvrdi da je sposoban za vojnu službu, može podneti zahtev za civilnu. Oni koji ne izraze prigovor, upućuju se na temeljno vojno osposobljavanje. U određenim slučajevima, Hrvatski sabor može odlučiti da se regruti te godine ne pozivaju, čime se ostavlja otvorena mogućnost fleksibilnog sprovođenja sistema, prenosi Tanjug.

Uz sve to, zakon donosi i niz novosti za one koji odluče profesionalno ostati u vojsci. Na primer, moguće je zaposlenje u vojsci s osnovnoškolskim obrazovanjem, uz uslov da završi srednju školu tokom prvog ugovora. Biće omoguće i sufinanciranje kamata na stambene kredite te ostanak u vojsci i onima kojima je izrečena uslovna presuda.

Novi zakon i model roka predstavljaju pokušaj jačanja sistema obrane, ali i civilne sigurnosti, uz uvažavanje različitih uverenja građana i osiguravanje osnovnih prava tokom služenja.