Ili si s nama, ili si protiv nas

Pošto smatraju da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, studenti su postavili šesti zahtev: raspisivanje vanrednih izbora. Menjaju se pravila igre koja nesumnjivo postaje politička. Univerzitet jeste politiziran iako je to protivno zakonu o visokom obrazovanju, ali to je iznuđen ishod

Aleksandar Vučić nije slučajno prvi među „ćacima”. On ne samo da stalno uči, već uči od najboljih. Viktor Orban i Donald Tramp su visoko obrazovanje pretvorili u političko bojište, a predsednik Srbije ide njihovim stopama u želji da i Srbija indoktrinira sopstvenu mladež po modelu vlasti i dobije patriotsku inteligenciju za „novo doba”.

Mađarski premijer obračunava se s univerzitetima koji šire „liberalne i dekadentne” ideje suprotne tradicionalnim hrišćanskim vrednostima. Američki predsednik uzeo je na metu profesore koji su „idioti radikalne levice”. Predsednik Srbije optužuje studente „boljševike” i pita se zašto tužilaštvo ćuti u slučaju rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića.

Od kako je došao na vlast, Orban sistematski potkopava obrazovni sistem kako bi zaokružio kontrolu političkog i javnog života. Tako je uspeo da iz Budimpešte protera Centralnoevropski univerzitet koji je osnovao njegov nekadašnji patron, američki filantrop Džordž Soros. „Bastion liberalizma” i promoter učenja o otvorenom društvu nije se uklapao u autoritarne vizije ponosnog izumitelja pojma „neliberalna demokratija” koji je postao uzor autokratama širom sveta.

Reformisani Univerzitet „Gašpar Karolji”, kojim upravlja Mađarska reformska crkva bliska Orbanu, od nove akademske godine ukida 18 programa društvenih nauka za koje se smatra da obučavaju liberalne intelektualce.

Kakva ideološka bliskost! Desničarski guverner Ron de Santis je sociologiju izbacio iz kampusa na Floridi. Pošto procenjuje da su univerziteti „legla liberala”, Trampova administracija je od januara, pod okriljem borbe protiv „pritisaka na studente Jevreje”, krenula u rat. Zamrznute su, ukinute ili značajno smanjene milijarde dolara federalnih grantova najprestižnijim američkim univerzitetima.

Tramp je 389 godina starom Harvardu zamrznuo tri milijarde dolara koje je univerzitet već dobio za istraživačke projekte. Osveta zato što Harvard kao profesore angažuje demokrate, profesore „ptičjeg mozga”.

Slični su udari na Kolumbiju i na Prinston, univerzitete koji takođe brane pravo studenata da iskažu svoje stavove prema ratu u Gazi, pod uslovom da ne krše zakone. Džon Hopkins je morao da otpusti više od 2.000 ljudi. Univerzitet Kaliforije zamrznuo je zapošljavanja na svih svojih 10 kampusa.

Na udaru je 10 najelitnijih. Ne slučajno. Svi ti univerziteti su u državama, ili distriktu Kolumbija, koje su na izborima 2024, podržale demokrate.

Akademske slobode su stub demokratije, pa i srpska vlast sluti odakle dolazi opasnost. Šest meseci studentskog bunta ozbiljno su uzdrmali režim, oborili rejtinge popularnosti i predsednika i Srpske napredne stranke.

Studenti su poručivali da nemaju političke ambicije. Ogradili su se i od opozicije. Pošto smatraju da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, 5. maja postavili su šesti zahtev: raspisivanje vanrednih izbora. Menjaju se pravila igre koja nesumnjivo postaje politička. Univerzitet jeste politizovan iako je to protivno zakonu o visokom obrazovanju, ali to je iznuđen ishod. Ne bi bilo tako da je ispunjeno ono što su studenti tražili.

Pritisak raste, vremena je sve manje, pa treba što pre blokirati, uceniti, podeliti i na sve načine vagabunde sa univerziteta dovesti u red. Zatvoriti državne univerzitete, zameniti ih nekakvim iz inostranstva bez licenci. Ili će ih privatizovati neki SNS-ov Dositej Obradović, pa će biti poslušni knjazu.

Novi front, rekao bih određujući za budućnost, otvoren je kada su studenti počeli da sastavljaju listu sa kojom nameravaju da izađu na izbore. Ofanziva je posle šest meseci „nasilne okupacije” univerziteta i fakulteta pojačana, a onda je rektor Đokić uradio ono što se od njega očekuje: 20. maja potpisao je saglasnost da bude na studentskoj listi.

„Posle meseci glume, licemerne neutralnosti i mudre tišine, pala je maska”, kaže jedan ministar. Pitao bih ga: Koga brani general u ratu? Vojnike. Koga štiti lekar? Obolele. Koga štiti trener? Svoje igrače. Od rektora se očekuje da brani studente, a ne vlast.

Režim je svestan uvažavanja koje rektor ima ne samo među studentima. Nije svestan da je gospodin Đokić njen proizvod. Da vlast nema ambiciju da politizuje i kontroliše univerzitet i da rektor bude njen istaknuti akademski branitelj, svega ovoga ne bi bilo.

Namah je otvorena baražna vatra protiv rektora. Vučić je usmeravao. Smatra da je potpisivanje saglasnosti za listu povod za ispitivanje kršenja zakona o visokom obrazovanju i proziva nadležno tužilaštvo. „Ja ne mislim da je on organizovao blokade, on je potrčko, jedan pion. Niko i ništa. Šta možete misliti o čoveku koga podržava Nataša Kandić?”

Šta ja mislim o čoveku kome peva Baja Mali Knindža moja je privatna stvar, ali vlast agresivno pojačava retoriku, čime samo potvrđuje utisak da ne zna šta da radi sem da preti. Što su mladi uzvišeniji, to vlast niže pada. Demonstrantima poručuje da su blokade „čisto siledžijstvo” i da će krivično odgovarati zbog „protivpravnog paralisanja privrede”.

„Sad nam ostaje da preduzimamo mere protiv nasilnika, siledžija, huligana, bandita, protiv svih onih koji ih podržavaju i koji su hteli da sruše našu državu”, kaže Vučić. „Srušili su nam sve institucije u zemlji”, tvrdi neko ko je najodgovorniji što u ovoj zemlji institucije ne rade svoj posao. Kako tako lako zaborave, ili neće da čuju, da je zbog toga što institucije ne postoje i nastao studentski bum?

„Rektor i dekani su akteri udruženog zločinačkog poduhvata i za to moraju da odgovaraju”, poručuje sa ovih stranica jedan poslanik SNS-a. Opozicioni nastrojeni rektori, dekani i profesori „privatizovali” su institucije visokog školstva u svoju korist, glasi jedna od optužnica. Neće biti. Ne možeš da privatizuješ nešto što je zaštićeno autonomijom i što je tvoje. Univerziteti pripadaju studentima i profesorima.

Iznervirana vlast je sebi napravila zamku iz koje ne zna kako da se izvuče. Htela je da univerzitet drži pod kontrolom, kao što to radi sa pravosuđem, biznisom ili sportom, ali studenti su joj izmakli. Stranka Studenti u blokadi najveća je opasnost naprednjačkoj vlasti od kako je pre 13 godina apsolutistički preuzela kontrolu države.

Džaba optužbe o „boljševičkim” i „staljinističkim” plenumima ili „fašističkoj” prirodi zborova. Džaba slavodobitni proglasi o propasti „obojene revolucije” koje slušaju još samo njihovi tvorci. Uzalud pozivi da rektor Đokić, rektorski kolegijum, mnogi dekani i profesori i mnogi blokaderi moraju da odgovaraju pred zakonom.

Po onome što mi je poznato, rektor Đukić nije bio aktivista opozicije. Da je bio, teško da bi dobio saglasnost. Ali u režimu koji zahteva apsolutnu poslušnost, bilo je dovoljno što je stao uz studente – svoje studente – da bi namah dospeo na stub srama koji grade oni kojima je sram nepoznata osobina.

Ova vlast je definitivno Srbiju okrenula kao čarapu. Lojalnost vođi važnija je od znanja. Korupcijska krađa je mera uspeha. Nemoral je pretvoren u moral. Oni koji traže istinu i pravdu su parije društva, oni koji bi da to spreće slave se kao „junaci”.

Sasvim je u takvom ambijentu očekivano da na stub srama, sve uz pozive da ga treba hapsiti, dospe i rektor. „Lice zla”, opisao ga je na režimskoj TV naprednjački sivokošuljaš.

Ili si s nama, ili si protiv nas. Nema šta da razmišljaš kada neprijatelji hoće da unište Srbiju. Ovo je vreme okupacije. Reči koje je rektoru uputila predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić moraju da ostanu zabeležene. Zatrebaće jednog dana:

„Nikada nismo svedočili ovakvoj sramoti za Beogradski univerzitet. Mi smo 2025. godine doživeli da je univerzitet pod rukovodstvom rektora poklekao pod totalitarističkim plenumima koji nikakve veze nemaju s demokratijom. Rektore Đokiću, vi ste sramota, ne samo Beogradskog univerziteta, vi ste sramota ove zemlje. Vi ste okaljali univerzitet koji traje 217 godina. Vi ste to uspeli i neka vam je na čast.”

Podsetilo me to na reči koje je početkom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu 13. avgusta 1941, u dvorani Kolarčevog univerziteta izgovorio slavni helenista Miloš N. Đurić. Kada je video da se potpisuje Apel srpskom narodu koji je pozivao na red i poslušnost okupatoru, krenuo je prema izlazu.

Da li mu je tada jedan kompozitor i dirigent rekao „Ne beži, Miloše” ili „Vi se igrate glavom, gospodine Đuriću! Nemci vam to neće zaboraviti”, sasvim je svejedno. Profesor je uzvratio rečima koje će postati simbol doslednosti u etičkom stavu: „Lako je tebi, ti u diple sviraš, a ja svojim studentima etiku predajem.”

Tako i danas. Brnabićeva u diple, rektor Đokić o etici i solidarnosti.