Posle rentiranja stanova i garaža na red došli i krovovi

Do sada su se u Srbiji rentirali stanovi, garaže, kuće… a ubuduće bi to mogli da budu i krovovi zgrada, i to ne samo od strane samih stanara već i komšija koji bi i da budu proizvođači i potrošači struje solarnih panela koji bi se nalazili na vrhu višespratnica. Pod uslovom da sve bude zakonski čisto i da se stanari postojeće zgrade daju zeleno svetlo za nešto tako.

Naime, na nedavno održanoj Međunarodnoj stručnoj konferenciji o kupcima-proizvođačima električne energije: „Prozjumer – značajan učesnik u elektroenergetskom sistemu Srbije” upravo je iznet ovakav jedan slučaj. Dejan Vasić iz „Beogradske distribucije”, koji radi na poslovima tehničkog prijema prozjumera kaže da su imali u više navrata zahteve pojedinih stanara zgrade za rentiranje krovova na kojima bi se postavili solarni paneli i koji bi tu struju koristili za sebe, a i viškovi ako postoje da prebace na mrežu. U Beogradu ima mnogo neiskorišćenih krovova, ali je problem što tu ima dosta ograničavajućih faktora za masovniju izgradnju solarnih elektrana.

– Zgrade su u osnovi oko 100 kvadrata površine krova na kojima se nalaze klime, odžaci, to automatski umanjuje površinu za postavljanje solara i preostaje od 30 do 50 odsto korisne površine, što znači da maksimalno može da se proizvede oko 1.200 do 1.300 kilovata struje. Ali kada se to podeli sa brojem stanara, dolazi se do tanke matematike – kaže on.

Preračunato, ta energija bi mogla da se koristi za zajedničku potrošnju – zajedničko svetlo, struja za lift… Ali i tu ima razlike jer imaju zgrade sa kotlovima koje troše više struje i one koje to nemaju. Stare zgrade nemaju ni sve lift, pa se postavlja pitanje isplativosti cele investicije.

Govoreći o značaju edukacije stanara, kako bi se u stambenim zgradama došlo do većeg broja kupaca-proizvođača Draško Ražnatović, predsednik Nadzornog odbora Udruženja profesionalnih upravnika Beograda, istakao je da je tu pitanje koju potrošnju ponuditi onima koji žive tu.

„Potrošnja zajedničke struje je mala, jer je prisutna led-rasveta. Zgrade troše manje struje i računi su mali, oko par evra. Jedino u zgradama gde postoje punjači za električne automobile je veća potrošnja. Dakle, povrat investicije je diskutabilan. Možda bi bila prihvatljiva opcija rentiranje krovova, da neko drugi bude proizvođač struje, za šta bi procedura možda bila jednostavnija”, rekao je Ražnatović ističući da je, takođe, bitno kolika bi bila dimenzija te elektrane, da je još dug put da zgrade postanu prozjumeri, da je za stanare neophodna dodatna edukacija. On kao problem vidi to što domaćinstvo u stambenoj zajednici nikada neće imati efekat kao što će imati neko domaćinstvo koje ima solare na svojoj kući.

„To je osnovni problem i, pretpostavljam, razlog zašto ljudi u zgradama nisu zainteresovani da budu kupci-proizvođači. A tu je i situacija da se teško slaže veći broj stanara. Da li je tako i u zapadnoevropskim zemljama? Koliko smo mogli da čujemo – nije. Ali s našim regulativama trenutno jeste problem”, kaže Ražnatović.

Navodeći da su kupci koji su predimenzionirali svoje kapacitete solarnih panela na krovovima vrlo nezadovoljni i razočarani onim što dobiju na kraju, Ivana Đorđević, direktor Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima u „Elektroprivredi Srbije” (AD), ističe da čak 60 odsto kupaca-proizvođača, koji imaju na krovovima panele čija je instalisana snaga veća od 10 kilovata prebacilo taj kapacitet, pa su u sistem EPS-a isporučili najviše energije bez prava na nadoknadu.

– Najveći broj kupaca iz kategorije domaćinstava ne treba da postavlja panele veće snage od 10 kilovata, jer to za njih nije isplativo, a to i nije suština ovog koncepta. Najvažnije je pametno donošenje investicionih odluka, koje će stanarima biti od koristi. U osnovi koncept prozjumera je da se pametno planira i troši ono što se proizvede, tamo gde se proizvodi.

Profesionalni upravnici zgrade se pitaju kaže da mu nije jasno zašto neko ko već ima proizvodnju zelene energije s krova ne može sve da proda EPS i da od toga dobija novac koji će da iskoristi za neku drugu namenu, kako je inače praksa u većini evropskih zemalja gde se viškovi plaćaju po ceni koja je u tom času na tržištu.