Kairo još nije odustao od ideje da sinajski manastir bude muzej

Od našeg dopisnika

Atina – Atina i Kairo nisu ispeli da se dogovore o načinu rešavanja spora oko svojinskih prava nad pravoslavnim manastirom Svete Katarine na Sinaju. Pitanje čiji je manastir aktuelizovano je posle odluke kairskog suda da se imovina ove svetinje konfiskuje, bratstvo raspusti i ovaj, na svetu najstariji neprekidno aktivni hrišćanski manastir, pretvori u muzej i turističku destinaciju, bez obzira na raniji vansudski sporazum između egipatskih vlasti i manastira koji takvu mogućnost isključuje.

U Kairu je posle eskalacije nezadovoljstva Atine zbog poslednje sudske odluke organizovan susret šefova diplomatija dve zemlje koji je, kako je zvanično saopšteno i kamerama zabeleženo, protekao u konstruktivnoj i vrlo srdačnoj atmosferi, ali bez sporazuma i ispunjavanja suštinskog zahteva grčkih vlasti. Dakle, bez pismenog sporazuma kojim se garantuje očuvanje nepromenjenog statusa manastira, bez obaveze da se čuva njegovo duhovno i kulturno nasleđe i pruža podrška monaškom načinu života i hodočasnički karakter svetilišta.

Šef grčke diplomatije Jorgos Gerapetritis je kao i premijer Kirijakos Micotakis prilikom nedavne posete egipatskog predsednika Abdel Fatah el Sisija Atini dobio samo obećanja da će se „sačuvati pravoslavni karakter manastira koji je pod zaštitom Uneska kao sastavni deo svetske baštine”, a da će se, kada je reč o svojini „u narednom periodu sprovesti tehničke analize kako bi se ustanovilo postoje li mogućnosti za postizanje sporazuma”.

Činjenica da egipatski predsednik ipak nije poništio za Atinu spornu sudsku presudu ukazuje na rizik da egipatska strana ipak pokuša da u daljem procesu odvoji status vlasništva od njegovog religioznog i istorijskog karaktera. To bi, zatim, moglo da dovede do ograničenja u njegovoj delatnosti, ali i promena u autonomnom statusu, jer je tokom vekova uživao zaštitu, kako hrišćanskih, tako i muslimanskih vlasti. Naime, činjenica da je manastir Sveta Katarina Sinajska pre 15 vekova izgrađen po nalogu vizantijskog cara Justinijana Prvog na mestu na kome je prema verovanju Mojsije od Boga primio tablice sa Deset zapovesti, što ga je činilo posebno značajnim za hrišćane, Jevreje i muslimane. Takođe, prema predanju, Muhamed je lično izdao dokument kojim se ovoj hrišćanskoj svetinji garantuje puna zaštita koji se čuva u manastirskoj riznici sa relikvijama, ikonama i rukopisima od kojih su mnogi na grčkom jeziku. U manastiru je i najstarija biblioteka na svetu koja neprekidno radi. Tako je ovaj pravoslavni manastir u podnožju Sinaja u Egiptu pod autonomijom Sinajske crkve koja je deo šire Grčke pravoslavne crkve i kroz istoriju je uživao veliki stepen autonomije. Istovremeno, bio je i predmet pokušaja raznih egipatskih vlasti da se dokopaju manastirske svojine koju čine desetine vrtova, 12 kapela, plodno zemljište van manastirskih zidina. Manastir već vekovima vode grčki monasi i liturgija i svakodnevni život se odvijaju na grčkom jeziku. On za Grčku predstavlja simbol prisustva pravoslavlja van nacionalnih granica, most između grčke kulture i šireg pravoslavnog i hrišćanskog sveta, živo svedočanstvo njihove duhovne i kulturne istorije, iako se fizički nalazi van granica Grčke.

Odluka egipatskog Apelacionog suda kojim se manastir zatvara i pristupa konfiskaciji, predstavlja pravnu zamku s obzirom na činjenicu da egipatski predsednik nije ratifikovao vansudski sporazum, niti je ukazom ukinuo odluku suda, nije donet drugi zakonski akt, niti je na kraju, prilikom susreta šefova diplomatija, postignut bilo kakav konkretan sporazum. Ovo rastezanje i zaobilaženje datih obećanja, kako se komentariše u grčkoj javnosti, izaziva sumnju u stvarne namere Kaira kada je reč o očuvanju ranije usaglašenog statusa manastira koji je očigledno smetnja egipatskim planovima da u tom delu Sinaja gradi hotele, razvija turizam. Činjenica da manastir Svete Katarine godišnje poseti nekoliko hiljada turista, kako piše italijanski „Korijere dela sera”, nije za Kairo dovoljan razlog da tu ostavi grupicu grčkih pravoslavnih monaha. U blizini manastira se okupljaju i beduinska plemena koja ne vole režim i koje vlasti smatraju bezbednosnim problemom.

Tako Kairo, sa kojim je Grčka strateški partner u okviru šire saradnje u istočnom Mediteranu, posebno zbog napetosti sa Turskom, u sferi vojne bezbednosti, borbe protiv terorizma, pomorskih granica, ali i za Atinu u najvažnijem segmentu energetske saradnje, po potrebi, može nešto da iskoristi kao sredstvo pritiska u daljim kontaktima. Grčka i Egipat su nedavno kao alternativu ruskom gasu potpisale pet milijardi evra vredan ugovor o postavljanju hiljada kilometara podvodnih kablova kojima će se jeftina energija iz severne Afrike isporučivati Evropi. Tada je egipatski predsednik grčkom premijeru u delu koji se ticao sudbine manastira obećao da će planovi o turističkoj eksploataciji Sinaja biti ponovo razmotreni i korigovani, ali i da, kako je rekao, „energija koju vam dajemo dolazi odatle, upravo tamo je naša budućnost”.