Vanredni izbori samo u funkciji stabilnosti

Dejan Spalović

Najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će vanrednih parlamentarnih izbora biti u narednih godinu i po pojedini analitičari protumačili su kao signal da građani sigurno neće izlaziti na birališta do kraja ove godine, već da bi to najrealnije moglo da bude tokom 2026. Da li se iz ovih reči predsednika republike, koji je jedini i nadležan za raspisivanje izbora za Narodnu skupštinu, može izvući apsolutno rezolutan ovakav zaključak, može biti tačka sporenja među različitim komentatorima političkih prilika. Ono što je jedino sigurno i što se do sada više puta pokazivalo u praksi, jeste da SNS i Vučić sigurno neće bežati od odmeravanja političke snage i podrške u biračkom telu. Kako su više puta istakli, vodeći se prvenstveno državnim, a ne samo partijskim interesima.

Za to vreme, opozicija konačno mora da odgovori na jednostavna pitanja – da li će izaći na izbore i u kakvom formatu. Vlast će joj dati dovoljno vremena da porazmisli i donese odluku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će „dati prevremene izbore” kad se završe pripreme za Ekspo 2027. i kada se Srbija spremi za tu međunarodnu izložbu. Prilikom obilaska sabora u selu Jelašnica Vučić je na pitanje novinara kako odgovara na navode da je „kukavica” i da „ne sme ne izbore”, rekao da kada vodite državu ne smete da odgovarate na osnovu lične sujete, već na osnovu potreba naroda.

„Kada se završe pripreme za Ekspo, daću prevremene izbore. Na tim izborima plašim se da su mnogo pogrešili. Mislio sam da su šanse tu negde, ali više nisu. Pobedićemo ih i tada ubedljivo”, poručio je Vučić. Ova izjava je u skladu s Vučićevim ranije iznetim stavom da će izbori biti održani u nekom trenutku tokom narednih godinu i po.

Time je poslata jasna poruka da opozicija i studenti ne mogu jednostrano da nameću termin održavanja izbora, pogotovo ako bi to izazvalo dodatni haos i destabilizaciju zemlje. Osnovna funkcija izbora u svakoj demokratskoj državi jeste da stabilizuje političke prilike i učvrsti društveni konsenzus, a ne da proizvode dodatne tenzije i služi kao dodatni okidač za nemire, sukobe i netrpeljivost. Utoliko je odgovornost onih koji su na vlasti veća, ali i opozicija ne sme da izgubi iz vida da su državni interesi iznad pojedinačnih i partijskih. Zato se i ovo pitanje mora rešavati dijalogom i dogovorom svih relevantnih aktera, a ne insistiranjem na bilo čijim maksimalističkim zahtevima.

Očekivano, zahtev za raspisivanje prevremenih izbora izazvao je podeljene reakcije u javnosti. Predsednik je više puta naglasio da neće donositi odluke pod pritiskom demonstracija i blokada. Važnost Ekspa takođe je nešto na čemu Aleksandar Vučić insistira od samog početka, znajući koliko je to značajno za dugoročni razvoj Srbije, a njegova realizacija zahteva punu stabilnost. Istovremeno, to će biti kruna dosadašnje Vučićeve državničke karijere, nešto što će predstavljati ponos Srbije, ali i jasan dokaz ostvarenja političkog programa i očekivanja građana. Svakako, to je dodatna motivacija da se ovaj program izgura do kraja, a tek onda da se izađe pred birače.

Da li će biti izbora u poslednjih sedam meseci bila je tema o kojoj su diskutovali vlast i opozicija. Kada su počele studentske blokade i protesti, prvo izlazak na birališta nije bio predmet interesovanja za opozicioni deo javnosti. Tada je opozicija ultimativno tražila da se formira „prelazna, ekspertska vlada”, gde bi, mimo izbora, deo opozicionih lidera seo u udobne ministarske fotelje, navodno spremajući uslove za pravedne i fer izbore za nekoliko meseci. Kad je vlast više puta jasno i nedvosmisleno odbacila ovaj zahtev, opozicija kao po nepisanom pravilu nije imala rezervnu strategiju i sve je opet palo na leđa blokadera.

Za poslednjih malo više od pola godine, na političkoj sceni Srbije prešli smo izbornu igricu više puta, s tim da su se uloge menjale. Prvo je vlast nudila izbore kao rešenje, a predsednik Vučić je nebrojeno puta ponudio savetodavni referendum o njegovom poverenju. Sve je to glatko odbijeno, deo studenata je sa opozicijom insistirao da se, kako su tvrdili, ispune zahtevi u vezi s tragedijom u Novom Sadu. U međuvremenu, sada upravo isti oni koji su s indignacijom odbacivali svaku mogućnost da se kriza reši izborima, ultimativno traže izlazak na birališta, najavljujući radikalizaciju protesta i blokade saobraćajnica. Pritom bi da nametnu utisak da se SNS boji izbora. Ne uzimaju za ozbiljno činjenicu da je, kada opozicija nije htela na birališta, a njihov zahtev za „prelaznu vladu” nije „zaživeo”, formirana nova vlada čiji je premijer Đuro Macut pa bi bilo neozbiljno prema njegovom kabinetu i samim ministrima da već sada okončaju mandat, pre nego što su i sto dana proveli na dužnosti.

Ostaje pak nejasno i ko bi sve odmerio snage, ali kako sada stvari stoje – kao glavni takmac vlasti na budućim izborima, ma kada oni bili održani, mogla bi se naći nekakva „studentska lista”, čije konture još nisu jasno definisane. Doduše, pretpostavlja se da bi svoje mesto na njoj trebalo da zauzmu istaknuti profesori blokaderi, kao i različite organizacije koje okupljaju javne ličnosti, poput Proglasa. Šta će od svega toga na kraju biti, ipak ostaje da se vidi. I dodatno pitanje, da li će lideri i funkcioneri opozicionih partija prihvatiti da ne budu na toj listi. Recimo, Nova Demokratska stranka Srbije je najavila mogućnost da ne bude i da sa koalicionim partnerima napravi svoju opozicionu listu.

Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, ocenio je da protesti koje predvode studenti imaju političke ciljeve, ali ne i politički sadržaj. Naglasio je da su sad u politici i sad će dobiti političke odgovore. Konstatovao je da blokaderi imaju pravo da traže izbore, ali da prvo moraju da odgovore zašto ih nisu hteli pre šest meseci, kad je bilo logično da ih traže. „Govorili su da ih ne interesuje politika, a sad su ušli duboko u politiku, što je za nas iz sveta politike dobro jer sad znamo kako da se s njima komunicira. Ušli su sad u polje politike i sad će dobiti političke odgovore na sve što rade”, kaže za „Politiku” Vučević, koji je i savetnik predsednika države Aleksandra Vučića za regionalna pitanja. Najavljuje da će SNS tokom leta nastaviti širom Srbije s takvim okupljanjima kakva su viđena u ovim mestima, kako bi ostala u kontaktu s građanima i pričala s njima.

A ministarka državne uprave i lokalne samouprave i funkcionerka SPS-a Snežana Paunović izjavila je da bi raspisivanje vanrednih izbora u ovom trenutku samo dodatno produbilo krizu i da bi ti izbori, kakav god bio njihov ishod, predstavljali novu platformu za optužbe i dovođenje legitimiteta u pitanje od strane jednog dela opozicije. „Vlada je spremna za razgovor, drži ispruženu ruku i pokazuje volju za dijalog. Međutim, bojim se da često nema sagovornike s druge strane. To su, u dobroj meri, pokazali i pokušaji razgovora s rektorom Beogradskog univerziteta”, rekla je Paunovićeva. Dodala je da ostaje pri svom stavu da sve aktivnosti moraju da ostanu u okvirima zakona i da, ukoliko već postoji ambicija da se neko bavi politikom, to svakako predstavlja ustavno pravo svakog građanina.

Programski direktor agencije „Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže da vladajuća koalicija nema razloga da raspiše izbore, jer ima apsolutnu većinu u Skupštini Srbije i da su ti zahtevi, kako navodi, možda i ne želja, koliko vrsta pritiska opozicije koja mora nešto da radi. „Opozicija mora da se oglašava i da pokaže da je politički ’živa’ u ovim za nju tmurnim vremenima. Svi vidimo da dolazi neki novi politički pokret, koji na talasu protesta ima svoje zahteve i svima u opoziciji je jasno da će svi koji su za njih biti usmereni ka toj novoj listi, pa smo svedoci da oni počinju napade na studente koji blokiraju univerzitete, a samim tim traže da se raspišu izbori. Samim tim vrše jednu vrstu pritisaka i da izađu u javnost s nekim konkretnim stvarima. Po meni je sve to jedna taktička stvar, ali sve zavisi od predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada će da odluči da raspiše te izbore”, kaže Lacmanović.

Lacmanović: Nisam siguran da bi glasanje sada proteklo u najboljem redu i miru

Predrag Lacmanović podseća da su u toku veliki infrastrukturni projekti koji izgrađuju Srbiju i u tom segmentu nisu potrebni izbori, nijedna vrsta nestabilnosti do koje bi došlo ukoliko bi sada bili raspisani. Kaže da nije siguran da bi sada izbori protekli u najboljem redu i miru. „Predsednik Vučić im je nudio izbore i imali su priliku da ih prihvate pre pola godine, pa čak i neobavezujući referendum, gde je bilo šanse da se premere svi koji su za i protiv predsednika i sve su to propustili i sada ide leto i nije vreme za izbore. A i zašto bi, početkom jeseni se blokaderima izašlo u susret. To je stvar političke procene i odluke. S druge strane, opozicija uvek treba da bude za izbore, ali oni su ranije bačenu rukavicu za politički dvoboj odbacili i najavili da bi ih čak i opstruirali”, zaključuje Predrag Lacmanović.