Vildersovo kockanje s novim izborima

Sve više frustriran zbog bezvoljnosti svojih koalicionih partnera da prihvate njegovu obećanu „najoštriju politiku azila u Evropi”, holandski lider krajnje desnice Gert Vilders oborio je vladu. Nakon što su ministri iz njegove Partije za slobodu (PVV) u utorak podneli ostavke, odlazeći premijer Dik Shof potvrdio je da će Holanđani ponovo izaći na birališta, 29.oktobra, dok je odluku PVV-a nazvao „neodgovornom i nepotrebnom”.

Na prethodnim izborima 2023. godine Vildersova Partija za slobodu osvojila je prvo mesto sa 23,5 odsto glasova i postala najveća u parlamentu, ali nisu dobili i premijersko mesto, pa je za šefa vlade izabran kompromisni kandidat Dik Shof, a ne Vilders. Sem najstrože politike azila, lider PVV-a najavio je, između ostalog, i jeftinije zdravstvo. Ali kako su meseci prolazili, gotovo nijedno od njegovih obećanja nije se ostvarilo. Neka su zapela u ministarstvima ili na sudovima, dok su druga propala zbog budžetskih ograničenja.

Žaleći se da su mu ostale partije sabotirale imigracioni plan, Vildersov cilj sada je jasan: „Namera mi je da postanem sledeći premijer.” A njegova moć dolazi i iz toga jer je zvanično jedini funkcioner najveće partije u Holandiji koji kao takav sam određuje program i kandidate na izborima. Ako uspe da vanredno glasanje pretvori u referendum o imigraciji, njegova partija može da poveća podršku. Međutim, to je kockanje zbog kojeg bi mogao da zažali, jer je podrška PVV-u počela da opada – sa 33 procenta početkom 2024. na oko 20 odsto u maju ove godine, ali su i dalje najpopularnija stranka.

Takođe, čak i ako Vilders pobedi na predstojećim izborima, ostale stranke bi mogle da ga ignorišu i odbiju da uđu u koaliciju s njim – a ne da mu dopuste da bude premijer. Predstavnici vladajuće koalicije iz Narodne stranke za slobodu i demokratiju (VVD), Pokreta seljaka i građana (BBB) i Novog društvenog ugovora (NSC) listom su izražavali ogorčenost Vildersovom odlukom, govoreći o „izdaji” i „neodgovornosti”. On, kažu, stavlja sebe na prvo mesto i beži kada stvari postanu teške. Time je Vildersu ponovo prikačena etiketa „weglopera” – onog koji beži, koju mu je dodelio nekadašnji premijer Mark Rute 2012. godine, kada je Vilders na sličan način srušio i njegovu vladu.

Ipak, problemi PVV-a u vlasti podsećaju i na iskustva drugih stranaka sa krajnje desne strane političkog spektra širom Starog kontinenta. Premijerka Italije Đorđa Meloni osetila je na svojoj koži kako joj sudovi ruše plan o deportaciji azilanata u kampove u Albaniji. Nacionalistička stranka Švedske demokrate, uspela je da pomeri imigracionu i klimatsku politiku udesno, ali te politike i dalje umereno sprovodi vlada na čelu sa desnocentrističkom Moderatom. Poljaci su nedavno izabrali trampističkog kandidata Karola Navrockog, ali će njegova moć biti ograničena na ometanje probriselske vlade zahvaljujući pravu veta. Slučaj kada partije tvrde desnice mogu duboko promeniti zemlju je samo kada imaju apsolutnu većinu i kada ih druge grane vlasti ne sputavaju – kao što je to slučaj u Mađarskoj pod Viktorom Orbanom ili u Poljskoj od 2015. do 2023. Ali to nije moguće u fragmentisanom holandskom političkom pejzažu gde poslaničke klupe u skupštini zauzimaju predstavnici čak 15 partija.

Sada kada počinje nova raspodela karata na holandskoj političkoj sceni, glavna borba vodiće se između PVV-a, VVD-a i opozicione levičarske koalicije Laburista i Zelenih (koja je 2023. završila druga sa 25 poslanika u parlamentu) i bez koje će biti gotovo nemoguće formiranje nove vlade koja bi isključila Vildersa. Stoga će, prema rečima Sare de Lange sa Univerziteta u Amsterdamu, uloga Fransa Timermansa, lidera jedine velike figure na levici, biti da odluči da li mu je glavni protivnik PVV ili VVD.

Plan od 10 tačaka koji je razbio koaliciju

Politički sukob oko migracija kulminirao je kada je Vilders krajem maja predstavio plan od 10 tačaka o azilu, koji bi uveo neke od najstrožih mera migracione politike u Evropi. Plan je uključivao raspoređivanje vojnih jedinica na granicama, potpuni prekid smeštaja za izbeglice, privremenu zabranu spajanja porodica za migrante kojima je već odobrena zaštita, kao i deportovanje Sirijaca...

Odbijanje koalicionih partnera da odmah prihvate njegov plan navelo je Vildersa da povuče svoje ministre iz vlade.

„Sam plan je duboko problematičan jer krši niz zakona Evropske unije i međunarodnog prava, pre svega pravo na azil”, rekao je David Kolombi, istraživač iz sektora za pravosuđe i unutrašnje poslove u Centru za evropske političke studije, za „Dojče vele”.