Osmaci sportisti na startu trke ka gimnaziji

Planom upisa u srednje škole ove godine, baš kao i prošle, specijalizovana gimnazijska odeljenja za talentovane sportiste predviđena su u 16 škola u 14 gradova širom Srbije. To je jedan od najatraktivnijih srednjoškolskih smerova, ali je jagma za mesto u gimnazijskim klupama za đake koji paralelno postižu uspeh i na sportskom i na obrazovnom terenu ubedljivo najveća u Novom Sadu i Beogradu. Sportski smer pripada grupi specijalizovanih i među njima je jedini za koji se ne polaže prijemni ispit. Umesto toga neophodno je da se osmaci prijave za upis i dostave potvrdu sportskog kluba, odnosno nacionalnog saveza određenog sporta, kao svedočanstvo da aktivno treniraju i postižu rezultate. Prijavljivanje malih maturanata i podnošenje sportske dokumentacije u gimnazijama u kojima stasavaju sportisti počelo je juče, nastavlja se sutra i završava prekosutra, u utorak.

U prestoničkoj Sportskoj gimnaziji, u proseku, svake godine prijavi se dva i po ili tri puta više učenika nego što ima mesta, to znači 400 do 500 osmaka na kvotu od 160 planiranih prvaka, potvrđuje u razgovoru za naš list Ivanka Kovačević, direktorka ove škole. Kapitalna rekonstrukcija zdanja i dvorišta Sportske je pri kraju, a zbog građevinskih radova i đaci i zaposleni ove gimnazije u Starom gradu u ovoj školskoj godini „podstanari” su u dve osmoletke – „Radojka Lakić” i „Isidora Sekulić” na Savskom vencu. Zato je i prijavljivanje osmaka koji žele da grade sportsku karijeru, ali i siguran temelj za sticanje visokog obrazovanja, „preseljeno” na adrese van sedišta Sportske gimnazije.

– Juče su osmaci dokumenta predavali u OŠ „Radojka Lakić”, jer smo u to vreme u ovoj drugoj školi imali maturske ispite. U ponedeljak i utorak, 9. i 10. juna, prijem sportske dokumentacije obavljaće se od 8.00 do 16.00 sati u OŠ „Isidora Sekulić”, koja se nalazi u Ulici Gavrila Principa 42 i gde nam je inače smeštena administracija dok traje rekonstrukcija gimnazije. Očekujemo gužvu, ali smo na to i navikli i uvek angažujemo više kolega da bismo uspeli da evidentiramo više stotina prijava za dva-tri dana. Dokumentacija koju deca donose, osim prijave, podrazumeva i potvrdu o sportskim rezultatima sa potpisom granskog sportskog saveza Srbije, na primer, košarkaškog ako dete trenira košarku ili fudbalskog ako trenira fudbal – pojašnjava Kovačevićeva.

Postignuti sportski rezultati vrednuju se tako što se osmaku koji se takmičio u olimpijskom ili paraolimpijskom sportu za upis u sportsko odeljenje dodeljuje deset bodova ako je reprezentativac Srbije. Ukoliko je osvojio medalju na državnom prvenstvu, pojedinačno ili kao član ekipe, sleduje mu osam bodova za zlatnu, sedam za srebrnu i šest za bronzanu. Za kandidate koji nisu ostvarili ovakve sportske podvige, ali jesu registrovani u granskim sportskim savezima na nacionalnom nivou, potvrda o registraciji koju školi dostavljaju, smatra se uverenjem o ostvarenim sportskim rezultatima.

– Naša komisija po pravilniku boduje sportske rezultate reprezentativaca ili osvajača prva tri mesta na republičkom prvenstvu. Ti bodovi se unose u jedinstvenu bazu kao sportski poeni, a na to se dodaju i rezultati sa završnog ispita, kao i bodovi na osnovu uspeha iz osnovne škole. Sve to ulazi u skor za rangiranje za upis u sportska odeljenja. Takođe, ako dete nema ove dodatne sportske bodove, jer recimo u fudbalu nema reprezentacije u tom uzrastu i po tom osnovu kandidati imaju nula poena, i to se unosi u bazu i ta deca se rangiraju. Zapravo najveći je broj kandidata koji aktivno treniraju i sportska odeljenja upisuju sa nula ovih dodatnih sportskih poena, ali zato sa odličnim uspehom i odlično urađenom malom maturom. Suština je da nije neophodno da budu reprezentativci, ali da ne mogu da budu đaci naše škole ako aktivno ne treniraju i nisu registrovani u nacionalnom sportskom savezu – razjasnila je direktorka Sportske gimnazije.

Napominje da je u ovom trenutku važno da deca koja žele da upišu sportska odeljenja predaju prijave i dokumentaciju blagovremeno, da nije bitno da li će to učiniti u Nišu, Novom Pazaru, Subotici, da ne moraju samo zbog toga da dolaze u Beograd, i da kasnije, kada se budu popunjavale liste želja, kao prvu, ako to najviše žele, mogu da navedu Sportsku gimnaziju u prestonici nezavisno od toga u kom gradu i u kojoj školi su se prijavili kao kandidati za sportsko odeljenje. Na republičkom nivou ima ukupno 480 mesta za buduću generaciju sportista. Upisna kvota ista je kao i prošle godine, a lane je gotovo sasvim popunjena u prvom roku. Tada je ostalo 17 slobodnih mesta u četiri škole: po šest u subotičkoj Gimnaziji za talente „Deže Kostolanji” (u jedinom sportskom odeljenju na mađarskom jeziku) i u vršačkoj „Borislav Petrov Braca”, četiri u ivanjičkoj Gimnaziji i jedno u „Branislav Petronijević”, gimnaziji na Ubu.

Drastične razlike u bodovnom pragu

Dok je broj nepopunjenih mesta u sportskim odeljenjima lane skoro zanemarljiv, razlike u bodovnom pragu – minimalnom broju poena potrebnih za upis, drastične su. Svih 20 učenika odeljenja za sportiste prvog razreda novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” imali su više od 100 poena na upisu prošle godine. Poslednji od 160 raspoređenih prvaka u Sportskoj gimnaziji u Beogradu zavredeo je više od 90 bodova. Istovremeno, na Ubu je poslednjem na listi od 19 raspoređenih osmaka za upis u sportsko odeljenje bilo dovoljno svega 50,46 bodova. Takav skor, ni za pola poena nije prevazišao propisan minimalni bodovni prag neophodan da bi se mogao upisati bilo koji četvorogodišnji smer srednje škole. Pravilo je da sa manje od 50 poena osmaci mogu da nastave školovanje samo u trogodišnjim obrazovnim profilima stručnih škola. Nisu mnogo dalje od tog skora odmakli ni poslednji upisani lane u sportski smer u gimnazijama u Ivanjici sa 51,38 poena, ili u Vršcu sa 56,16.   

Talentovaniji za sport nego za matematiku 

Mesta za učenike prvog razreda u gimnazijskim odeljenjima za talentovane sportiste (480) već dve godine zaredom ima duplo više nego za darovite matematičare (240), a osam puta više nego što je namenjeno obdarenima za fiziku (60). Zvanični podaci Ministarstva prosvete svedoče da je to u skladu sa interesovanjem malih maturanata. Takozvani indeks popularnosti (broj učenika koji su među prve tri želje na listi iskazali određeni smer u odnosu na upisnu kvotu) za sportska odeljenja iznosi 2,17 u proseku na republičkom nivou. I to je više nego, na primer, indeks popularnosti specijalizovanih odeljenja za istoriju i geografiju (2,13), fiziku (1,58), scenske i audio-vizuelne umetnosti (1,53), računarstvo i informatiku (1,49), matematiku (1,47)…