Bazeni za vaterpolo – novi Skadar na Bojani

Nedavno je objavljena vest kako će naši košarkaški klubovi Partizan i Crvena zvezda morati da se „isele” iz Beogradske arene u januaru sledeće godine zbog održavanja Evropskog prvenstva u vaterpolu kao i 2016, kada je održano isto takmičenje, koje je svojom atraktivnošću i dobrom organizacijom okupilo ogroman broj zainteresovanih, nezabeleženo do tada. Takmičenje je održano u montažnim bazenima kupljenim za tu priliku, koji su postavljeni u areni, s idejom da se po završetku takmičenja prenesu na drugu lokaciju kako bi vaterpolo u Srbiji dobio svoj nacionalni trenažni centar.

Naizgled dobra ideja kako da se obezbede dobri uslovi za rad vaterpolista svih kategorija, muških i ženskih. Za realizaciju te ideje odabrana je Vrnjačka Banja, kojoj će takođe dobro doći da razvije svoje velike turističke potencijale. Bazeni iz arene, plaćeni oko 1.300.000 evra, zaista su pre skoro 10 godina preneseni na za tu svrhu pripremljenu lokaciju u Vrnjačkoj Banji. Sasvim dovoljan period da nacionalni trenažni centar za vaterpolo počne da prima nesuđene sportiste. Nažalost, skupo plaćena investicija do današnjeg dana leži na istom mestu gde je i prenesena 2016. godine.

Drugi sportovi u Srbiji, daleko manje uspešni po rezultatima, imaju nacionalne trenažne centre koji uveliko primaju sportiste ili su u završnoj fazi izgradnje. Vaterpolo je doneo ogroman broj trofeja našoj republici u reprezentativnom sportu, tri osvojene zlatne olimpijske medalje na poslednje tri olimpijade, a i klubovi beleže dobre rezultate u međunarodnim takmičenjima. Primer su VK Novi Beograd, vicešampion Evrope, i KVK Radnički iz Kragujevca, finalista evropskog kup takmičenja ove takmičarske godine. Da li je vaterpolo zaslužio ovakav tretman? Svakako da nije. Da li je ogromna investicija završila na ledini? To je ipak nepobitna činjenica.

Nedavno je zlatni olimpijac Igor Gočanin predložio da se pokrene inicijativa da se vaterpolo proglasi za sport od nacionalnog značaja. Inicijativu su podržali udruženje vaterpolo trenera Srbije, mnogi bivši vaterpolisti i sportski radnici, a usvojena je i na Skupštini Vaterpolo saveza Srbije. Da li je to prilika da vaterpolo dobije odgovarajući tretman i trenažni centar, ili ideju o nacionalnom trenažnom centru treba da proglasimo za novi „Skadar na Bojani”, s obzirom na to da se gradnja otegla u večnost?

Vaterpolisti Srbije svojim uspesima svakako su zaslužili da se inicijativa Igora Gočanina što je moguće pre razmotri, prihvati i realizuje i da bazen, na jubilarnu desetogodišnjicu, najzad proradi.

Zoran Avramović,

penzioner, Beograd