Hoće li se pojaviti vakcina koja će iskoreniti rak jajnika

U našoj zemlji od raka jajnika godišnje oboli oko 800 žena, a njih 450 izgubi bitku sa bolešću. Praktično, svakog dana tri žene dobiju ovu dijagnozu, a jedna premine. Karcinom jajnika zauzima neslavno osmo mesto od svih maligniteta, a prema najnovijoj statistici jedna od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali, nažalost, kada se dijagnostikuje u uznapredovanom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto. Zato su sve oči pacijentkinja uprte u nova istraživanja lečenja i prevencije ove teške bolesti.

Naučnici koji u Velikoj Britaniji rade na stvaranju prve vakcine protiv raka jajnika u svetu nadaju se da bi ona mogla da pomogne u iskorenjivanju ove opake bolesti.

Ova vakcina mogla bi da deluje na sličan način kao i vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV). Vakcina nazvana „ovarianvax” uči imuni sistem da prepozna napad na organizam u najranijim fazama kancera jajnika.

Na razvoju vakcine rade naučnici sa Univerziteta u Oksfordu.

Oni treba da utvrde koje proteine na površini ćelija raka jajnika u ranoj fazi imuni sistem najbolje prepoznaje i kako vakcina može efikasno da ih uništi.

Nakon tih ispitivanja i testova u laboratoriji, oni će moći da pređu na klinička testiranja ljudi koji imaju mutaciju gena BRCA, koja drastično povećava rizik od dobijanja raka jajnika, kao i zdravih žena.

Britanski centar za istraživanje kancera finansiraće ovo istraživanje sa 600.000 funti u naredne tri godine.

Kako ističe profesor dr Marko Stojanović, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tokom pandemije kovida došlo je do izuzetnog napretka u tehnologiji razvoja i proizvodnje vakcina. Ovaj napredak doprineo je proširivanju spektra stanja i bolesti koje se mogu prevenirati ili lečiti vakcinama.

– „Ovarianvax” je jedna od takvih vakcina. Iako je još u ranoj fazi razvoja, zahvaljujući savremenoj tehnologiji i naučnim saznanjima koja danas posedujemo, postoji nada da njeno razvijanje može omogućiti duži i kvalitetniji život ženama koje su u riziku od dobijanja bolesti. Ova vakcina je od izuzetnog značaja za žene koje imaju izmenjene BRCA1 i BRCA2 gene – gene koji su takođe povezani s povećanim rizikom od razvoja karcinoma dojke. Kod žena sa mutacijama BRCA1/2 gena često se preporučuje preventivno odstranjivanje jajnika pre 35. godine života, što sa sobom nosi ozbiljne zdravstvene i reproduktivne posledice i zahteva pažljivo planiranje porodice. Pored gubitka mogućnosti za prirodnu reprodukciju, odstranjivanje jajnika žene uvodi u prevremenu menopauzu, što može dovesti do metaboličkih poremećaja, razvoja osteoporoze i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti — čime se značajno narušava kvalitet života. Sve ovo ukazuje na hitnu potrebu za novim strategijama u prevenciji karcinoma jajnika. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da se kod čak 60 odsto žena dijagnoza postavlja tek u uznapredovalom stadijumu bolesti – ističe dr Stojanović.

Ideja za razvoj pomenute vakcine proistekla je iz istraživanja sprovedenog u laboratoriji profesora Ahmeda Ahmeda, specijaliste ginekološke onkologije sa Univerziteta u Oksfordu, čiji je tim fokusiran na proučavanje karcinoma jajnika. Jedno od njihovih istraživanja pokazalo je da imunske ćelije iz tumora jajnika dugo zadržavaju sposobnost da prepoznaju tumorske proteine koji se nalaze na površini ćelija. Na osnovu tog otkrića, razvijena je ideja da se imunskom sistemu „predstave” ti specifični proteini kako bi imunske ćelije naučile da ih prepoznaju kao strane i unište tumorske ćelije koje ih izražavaju. Planirano je da se imunske ćelije inicijalno izlože različitim tumorskim proteinima, kojih ima oko 100, kako bi se utvrdilo koji od njih najefikasnije aktivira imunološki odgovor. Na taj način, otkrivanjem najadekvatnijeg ili najadekvatnijih proteina formirala bi se vakcina koja će prepoznavati ćelije u ranoj fazi transformacije u tumorske, što bi omogućilo blagovremeni imunološki odgovor.

– Iako je primarni fokus ove vakcine usmeren na žene sa mutacijama BRCA1/2 gena, cilj istraživača nije da ona bude namenjena isključivo ovoj populaciji. Naprotiv, ideja je da vakcina, ukoliko se pokaže uspešnom, postane dostupna svim ženama, čime bi korist prevazilazila granice visokorizičnih grupa. Važno je istaći da, prema dosadašnjim saznanjima, ova vakcina ne bi imala terapijsku primenu kod žena koje već boluju od karcinoma jajnika, već bi njena uloga bila isključivo preventivna. Neophodno je napomenuti da dosadašnji naučnoistraživački rad ovog tima za sada nije doveo do razvoja vakcine, već isključivo do otkrića koja su omogućila dobijanje fondova za dalje laboratorijsko istraživanje. Tek dalji, povoljni rezultati istraživanja mogli bi da omoguće prelazak u fazu kliničkih studija, koje bi trebalo da potvrde efikasnost ove potencijalne vakcine. Moramo biti svesni da je ovo tek početak i da najveći broj istraživačkih projekata koji dobiju finansijska sredstva na kraju ipak ne rezultira razvojem leka ili vakcine. Ono što uliva nadu da bismo u dogledno vreme mogli imati vakcinu protiv karcinoma jajnika – slično kao što danas imamo HPV vakcinu – jeste dramatičan napredak u tehnologiji razvoja vakcina ostvaren tokom poslednjih desetak godina. Činjenica da je projekat već obezbedio sredstva za nastavak istraživanja potvrđuje njegovu naučnu relevantnost i potencijal, a ukoliko se naredne faze pokažu uspešnim, ovo bi mogla biti prva vakcina koja pruža stvarnu mogućnost prevencije jednog od najsmrtonosnijih oblika ginekološkog karcinoma – pojasnio je dr Stojanović.