Skupština o Alimentacionom fondu, stanovima za mlade i medijskim zakonima

Predlogom zakona o Alimentacionom fondu država na sebe preuzima isplaćivanje alimentacije samohranim roditeljima čiji bivši supružnici to ne čine, a država će onda goniti one koji izbegavaju svoju obavezu, rekla je juče Ana Brnabić, obrazlažući ovaj akt u Skupštini Srbije. Zakon, sudeći po raspravi, nikom nije sporan, pa su i neki opozicionari najavili da će ga podržati. Ostali zakoni, među kojima su, izmene propisa o stanovima za mlade i set medijskih akata, bili su predmet prilično žustre rasprave, uz povremene osvrte na minule lokalne izbore.

Obrazlažući Predlog zakona o alimentacionom fondu, Brnabićeva je rekla da je najbolji za zaštitu dece i samohranih roditelja. Navela je da u Srbiji, prema podacima iz 2022, ima 300.000 samohranih majki i 70.000 do 80.000 muškaraca, da polovina od njih ima problem sa alimentacijom, a dve trećine čine žene. Kazala je da će neodgovorni roditelji ubuduće biti i dužnici države, koja će sve naplatiti sa kamatom i da takvi slučajevi nikada neće zastariti. Naglasila je da će samohrani roditelji biti isplaćeni najkasnije dva meseca od podnošenja zahteva, a da pravo na alimentaciju, pored roditelja maloletne dece, imaju i deca do 26 godina koja su na školovanju. Uslov je da su državljani Srbije i da imaju status izvršnog poverioca u izvršnom postupku pokrenutom radi ostvarivanja prava na zakonsko izdržavanje. Istakla je: „Zaštitni mehanizam za budžet Srbije je propisan tako da se u istom trenutku daje ovlašćenje javnom izvršitelju da, u istom postupku, naplati sredstva od dužnika sa kamatom.”

Obrazlažući izmene propisa o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade, ministar finansija Siniša Mali kazao je da su predviđene četiri promene i dodao da se do sada za te kredite javilo više od 5.500 mladih do 35 godina, a da je više od hiljadu ugovora i kredita potpisano. Kako je rekao, novina je davanje subvencionisanih kredita za pomoćne objekte, omogućavanje nezaposlenima da im jemac može biti i treće lice koje nije član uže porodice, kao i da se krediti daju za izgradnju kuće ili postavljanje montažne kuće na zemljištu roditelja. Po novim rešenjima, upis hipoteke država preuzima na sebe. Kazao je da će se izmenama ovog zakona omogućiti i da se spoji sa finansijskom podrškom majkama po rođenju prvog deteta i objasnio: „Majke koje rode prvo dete od države bez obaveze dobijaju pomoć do 20.000 evra za kupovinu svoje prve nekretnine. Omogućićemo da se i to spoji sa jeftinim stambenim kreditima.”

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina obrazložio je tri medijska zakona, koji su, kako je rekao, u skladu sa strateškim opredeljenjima Srbije da se unapredi medijski pravni okvir „što je od ključnog značaja za zaštitu i jačanje medijskih sloboda”. Govoreći o izmenama Zakona o elektronskim medijima, rekao je da su predviđene relativno male izmene i da je uglavnom reč o pravno-tehničkim modifikacijama. Naveo je da se ograničava uloga Narodne skupštine, što se tiče REM-a i propisuje da je REM odgovoran skupštini isključivo u vezi sa pitanjem izbora ili razrešenja članova Saveta REM-a, davanjem saglasnosti na statut i finansijski plan regulatora, razmatranje godišnjeg izveštaja o radu regulatora i izveštaja o radu za period kraći od godinu dana koji se dostavlja na zahtev Narodne skupštine.

Govoreći o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima, Bratina je rekao da se ključne novine odnose na redefinisanje pojma javnog medijskog servisa u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija i da su proširena osnovna načela rada medijskog servisa. Rekao je da su predloženi jasni kriterijumi za izbor članova upravnog odbora i definisani poslovi koji spadaju u delokrug rada odbora, kao i da su preciznije određena ovlašćenja generalnog direktora i programskog saveta i uvedena institucija poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca koji se bira na javnom konkursu.

Bratina je rekao da je predloženi Zakon o javnom informisanju i medijima, takođe, pretrpeo relativno male izmene i da je izmenjen član važećeg zakona kojim se zabranjuje svako delovanje i postupanje koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja. Prema njegovim rečima, uveden je novi član sa ciljem da se osigura nezavisnost uređivačke politike medija u odnosu na osnivača i izdavača i da je predviđeno da se članovi organa upravljanja izdavača imenuju iz reda stručnjaka iz oblasti značajnih za obavljanje poslova izdavača, iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansija.

Obrazlažući Predlog zakona o zaštiti vazduha, ministar spoljnih poslova Marko Đurić rekao je da se njime „hvata korak sa evropskom regulativom”, te da će se novim rešenjima osigurati daleko transparentnija i sigurnija zaštita i obezbediti viši nivo standarda očuvanja zdravog vazduha. Kao jednu od ključnih stvari istakao je uvođenje obaveze informisanja javnosti, „tako da građani jasno i u kratkom roku mogu da dobiju sve informacija o stanju kvaliteta vazduha”.

U raspravi je Danijela Nestorović (EU) kritikovala zakon o Alimentacionom fondu, jer „on neće moći da funkcioniše, pošto sudski postupci traju nekoliko godina i skupi su za samohrane roditelje”. Ona je oštro kritikovala i medijske zakone za koje je, između ostalog, rekla da se donose samo zbog otvaranja Klastera 3 u procesu evrointegracija.

Izrazivši žaljenje što je Nestorovićeva odmah izašla iz sale, Brnabićeva je rekla da je skandalozno što „poslanica nije ni pročitala predlog zakona”, navodeći da on predviđa da se sredstva samohranim roditeljima isplate u roku od 15 dana i da oni nemaju nikakve troškove. Istakla je: „Ako mi moramo da dođemo do tog nivoa da neko ne može da se udostoji da pročita predlog zakona, ja se pitam za šta građani plaćaju ljude u parlamentu.”

Polemika Grbovića, Jovanova, Paunovićeve, Bratine

Kratko i oštro polemisali su Pavle Grbović (PSG), Milenko Jovanov (SNS) i ministri Snežana Paunović i Boris Bratina, pre svega, oko toga ko je kriv što zakon o Alimentacionom fondu nije usvojen ranije i ko se i kako zalaže za ulazak u EU. Najavljujući da će PSG glasati za zakon o Alimentacionom fondu, Grbović je rekao da je taj zakon još pre tri godine predlagala Stranka slobode i pravde, ali ga „tadašnja premijerka Ana Brnabić i SNS nisu iz političkih razloga prihvatili, pa sad predlažu svoj”. Kritikovao je i ministra Borisa Bratinu, koji „sad obrazlaže medijske zakone i kaže da su u skladu sa EU standardima, puna su mu usta EU, a svojevremeno je palio zastavu EU, pa kad da mu verujemo”.

Reagovao je Milenko Jovanov rekavši da nije fer optuživati vladajuću koaliciju što zakon o Alimentacionom fondu nije usvojen u prethodnom mandatu, navodeći da je 2022. postignut sporazum na skupštinskom kolegijumu da to bude zajednički predlog, „ali su se oni međusobno posvađali. Rekao je: „Kao što se svaki put posvađaju. I onda nisu hteli da potpišu inicijativu stranke koju sad spominju, jer su rekli da su oni izdali opoziciju.” Dodao je da to može da posvedoči ministarka Snežana Paunović, koja je tada bila u skupštini i učestvovala u tim razgovorima.

Paunovićeva je rekla da je to tačno, dodajući da se o alimentacionom fondu u skupštini govorilo još 2011. na predlog SPS-a kroz amandmane i da tada nije bilo razumevanja od vladajuće većine. Istakla je: „Drugi put je ta tema postala interesantna kad je predsednik parlamenta bio Vladimir Orlić. Zakon je napisan i prihvaćena je ideja da parlament postigne konsenzus. Bili smo na pragu usvajanja, ali su dve opozicione grupe odustale od toga da ga podrže i da bude donet konsenzusom. Neistina je da Ana Brnabić kao premijerka nije želela da prihvati taj zakon, kao i da je blokada usledila od vladajuće većine. Danas komentarisati ovaj predlog zakona optuživanjem vladajuće većine za ranije neusvajanje je nečasno. Ako postoji odgovornost, ona je kolektivna, pripada svim poslanicima, čak te dve opozicione grupe imaju najveću odgovornost.”

Ministar Bratina je rekao da nije prestao da ima kritički odnos prema EU, ali da su medijski zakoni rezultat kritičkog rada. Kazao je: „Niti su mi puna usta EU, niti sam prestao da imam kritički odnos prema EU, zakoni su rezultat kritičkog rada, razgovora sa EU, nešto smo prihvatili, nešto ne i trudimo se da održimo neku vrstu nezavisnosti pod pritiscima koji nam se nameću.”

Braća zauvek

Tokom cele rasprave pojedini opozicionari su se osvrtali na lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću, prozivajući SPS što nije prešao cenzus u Zaječaru, a na to se osvrnuo i Života Šarčević (JS): „Slušam ceo dan kako SPS neće imati odbornike, to nije tačno. Hoće, pošto će JS imati odbornika, a to znači i da ga SPS ima. Mi smo braća, tako je bilo, tako i ostaje. Bratstvo koje su iskovali Dragan Marković Palma, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić niko ne može da raskine.”